Седам мудраца

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Седам мудраца (грчки: οἱ ἑπτά σοφοί) je заједнички назив за најстарије представнике грчке етичке филозофије који су своје мисли изрицали у облику сажетих изрека. Живели су отприлике између 620. и 550. године п. н. е.

Међу седам мудраца се обично убрајају:

• Солон из Атине ("Ни у чему не претјеруј"; „Ако си научио слушати, знаћеш и заповедати")
• Талес из Милета ("Спознај себе"; „Радије нек ти завиде него да те сажаљевају")
• Хилон из Спарте ("Покоравај се законима"; „Мртвога сматрај сретним")
• Питак са Лезбоса ("Уочи прави час"; „Ни богови се не боре против онога што мора бити")
• Бијас из Приене ("Већина људи је зла"; „Почетак открива човека")
• Клеобул из Линда ("Најбоље је држати меру"; „Радо слушај и не говори много!")
• Периандер из Коринта ("Занос може све"; „Ужици су пролазни, часно име је бесмртно")

Литература

• Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Седам мудраца