Седам мудраца

Из Википедије, слободне енциклопедије

Седам мудраца (грчки: οἱ ἑπτά σοφοί) је заједнички назив за најстарије представнике грчке етичке филозофије који су своје мисли изрицали у облику сажетих изрека. Живели су отприлике између 620. и 550. године п. н. е.

Међу седам мудраца се обично убрајају:

  • Солон из Атине („Ни у чему не претјеруј”; „Ако си научио слушати, знаћеш и заповедати")
  • Талес из Милета („Спознај себе”; „Радије нек ти завиде него да те сажаљевају")
  • Хилон из Спарте („Покоравај се законима”; „Мртвога сматрај сретним")
  • Питак са Лезбоса („Уочи прави час”; „Ни богови се не боре против онога што мора бити")
  • Бијас из Приене („Већина људи је зла”; „Почетак открива човека")
  • Клеобул из Линда („Најбоље је држати меру”; „Радо слушај и не говори много!")
  • Перијандар из Коринта („Занос може све”; „Ужици су пролазни, часно име је бесмртно")

Литература[уреди]

  • Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Седам мудраца