Седиментне стене
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
Седиментне или таложне стене (лат. sedimentare - таложити) су настале од продуката хемијске и механичке прераде раније створених магматских, старијих седиментних и метаморфних стена. Јављају се у виду наслага (слојева).
Да би дошло до формирања седиментне стене неопходно је да се испуне следећи услови:
- површинско распадање стена
- транспорт материјала насталог распадањем стена
- таложење (седиментација) транспортованог материјала
- дијагенеза (литификација, очвршћавање) наталоженог материјала.
Настанак седиментних стена је на ниским температурама, најчешће 0-25°C, а ређе настају и на нижим и вишим температурама, и ниским притисцима, од 1 bar до неколико стотина бара.
Садржај |
Подела седиментних стена [уреди]
Подела седиментних стена се може вршити на основу више критеријума:
- на основу начина постанка (генезе)
- кластичне седиментне стене или механичке седиментне стене, настају таложењем минерала различитог састава и величине эрна. У њих спадају шљунковите и песковите стене.
- хемијске седиментне стене (се образују излучивањем и таложењем разних соли које се налазе растворени у води).
- органогене седиментне стене (садрже фосилне остатке биљака и животиња)
- на основу дијагенетских карактеристика (степена литификације)
Изучавањем услова стварања седиментних стена бави се седиментологија, док се проучавањем ове врсте стена бави петрологија седиментних стена.
Примери седиментних стена: песак, пешчар, карбонатне стене, глиновите стене, каустобиолити (стене које су запаљиве) нпр. нафта, асфалт, угљеви...
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Седиментне стене везан је за геологију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
