Секанс
|
|
|
|
|
|
| Основне особине | |
| Парност | парна |
| Домен | (-π/2+kπ,π/2+kπ), k из Z |
| Кодомен | (-∞,1] и [1,∞) |
| Период | 2π |
| Специфичне вредности | |
| Лок. максимуми | ((2k+1)π,-1) |
| Лок. минимуми | (2kπ,1) |
| Специфичне особине | |
| Асимптоте | (k + 1/2)π |
| Променљива k је цео број | |
Секанс је тригонометријска функција изведена из функције косинуса. Дефиниција гласи:
Веза са косекансом
док је Питагорин идентитет, идентитет заснован на Питагориној теореми, који повезује тригонометријске функције
Као и остале тригонометријске функције и секанс представља однос између двеју страница правоуглог троугла. Секанс је однос хипотенузе и налегле катете.[1] (Сл.1.)
|
|
На тригонометријском кругу је вредност секанса једнака величини следеће дужи
|
|
| степени | 0° | 30° | 45° | 60° | 90° |
|---|---|---|---|---|---|
| радијана | 0 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
Садржај |
Репрезантација функције [уреди]
Представљање функције у виду Тејлоровог реда у околини тачке 
односно уопштено
где су
у формули Ојлерови бројеви.
Могуће је такође представити и у виду
Особине функције [уреди]
Детаљном анализом се могу утврдити карактеристичне особине функције.
- Област дефинисаности функције:
- функција је дефинисана у скупу реалних бројева
, сем у пребројиво много тачака где има прекиде 
- Област вредности функције:
- функција узима вредности у опсегу реалних бројева, сем у области -1 до 1

- Парност
- функција је парна

- Периодичност
- функција је периодична са основном периодом 2π

- Асимптоте
- функција има вертикалне асимптоте у тачкама

- функција нема хоризонталне и косе асимптоте
- Нуле функције
- функција нема нуле
- Монотоност функције
- Екстремуми
- нема глобални екстремум
- локални минимум

- локални максимум

- Конвексност и конкавност функције
- функција је конвексна у интервалу
- функција је конкавна у интервалу
- Превојне тачке
- функција нема превојне тачке
Извод функције [уреди]
Први извод функције је
Интеграл [уреди]
Неодређени интеграл функције
Историја [уреди]
Први пут се скраћеница sec појављује 1626. године у књизи Албера Жерара о тригонометрији.[2]
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
Литература [уреди]
- Бронштајн, Семендјајев, Справочник по математике дља инжењеров и учахчихсја втузов, Москва, »Наука«, 1980
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
|



















, сем у пребројиво много тачака где има прекиде









