Столни Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Столни Београд мађ. Székesfehérvár
Секешфехервар - панорама старог градског језгра
Основни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Централна прекодунавска регија
Жупанија	Фејер
Котар	Секешфехервар
Становништво
Становништво	101.465
Густина становништва	593,74 ст./km²
Положај
Координате	47°11′20″N 18°24′50″E / 47.18877, 18.41384
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	170,89 km²
Столни Београд Столни Београд на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код	8000
Позивни број	22
Веб-страна	www.szekesfehervar.hu

Столни Београд (мађ. Székesfehérvár) је девети по величини град у Мађарској, смештен у средишњем делу државе. Секешфехервар је регионални центар Централне прекодунавске регије и главни град жупаније Фејер.

Град Секешфехервар је познат као древна престоница мађарских краљева.

Град има 101.755 становника према подацима из 2008. године.

[уреди] Порекло назива

На мађарском језику Секешфехервар назив града значи Бели замак са престолом, што је често преведено и у називима града на другим језицима: латински: Alba Regia, немачки: Stuhlweißenburg, српски: Столни Београд, словачки: Stoličný Belehrad, пољски: Białogród Królewski. Назив је везан за древну историју града, када је он био стара престоница Угарске.

[уреди] Положај града

Град Секешфехервар се налази у средишњем делу Мађарске, на свега 50 км западно од престонице Будимпеште. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга Будимпешта - Загреб - Јадран, савремени аутопут М7).

Град Столни Београд се налази у средишем делу Панонске низије и нема реку. Међутим, град се налази на свега 15 км од језера Балатон. Клима у граду је умерено континентална.

[уреди] Историја

На месту Столног Београда постоје трагови првог насеља из 5. века п. н. е. У време старог рима овдце је постојало насеље Gorsium, као важно трговиште на раскрсници путева.

По доласку Мађара у Панонију почиње много важнији део историје Секешфехервара. Угарски владар Геза оснива град на овом месту 972. године. Ускоро град постаје престоница Угарске, са прекидима све до средине 16. века (најезда Турака). У граду је крунисано 43 мађарска владара, а сахрањено 15.

1543. године град пада под Османлије после дуготрајне опсаде. и остаје дуго погранични град ка угарској кнежевини Ердељу (1541-1693. г.). Град је био разорен, па је обновљен у складу са оријенталним начелима. У 17. веку био је ово један типични источњачки град са пуно џамија.

1688. г. Хабзбурговци ослобађају Секешфехервар турске власти и град већ 1703. године добија градска права. Са хабзбуршком влашћу враћају се и католичка црква и мађарско племство. И поред тога у неколико наредних деценија град је вио вишенародни и у њему су живели Мађари, Срби, Немци, Чеси. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште.

Током Револуције 1848-49. Секешфехервар је имао значајну улогу, али није значајније страдао. Међутим, после Револуције град је изгубио значај старе престонице и своју управну улогу у држави. И поред тога Секешфехервар се брзо привредно подигао и убрзо добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

Секешфехервар је релативно мирно прошао кроз Први светски рат и Другог светског рата. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 42 хиљада после рата на 100 хиљада почетком 90их година). Током протеклих година транзиције, због повољног положаја на прометном правцу град је имао мању кризу него други градови у држави.