Сенат Канаде

Из Википедије, слободне енциклопедије
Канада
Coat of arms of Canada rendition.svg

Овај чланак је дио серије о
Политици Канаде

Сенат Канаде (енгл. Senate of Canada, фр. Sénat du Canada) је горњи дом Парламента Канаде.

Сенат се састоји из 105 чланова које именује генерални гувернер Канаде на предлог премијера. Мјеста се дијеле по областима, и свака област има двадесет и четири мјеста. Сенатори могу бити чланови до своје седамдесет и пете године (75).

Сенат је горњи дом, а Дом комуна доњи дом Парламента. Међутим, то не значи да Сенат има више власти него Дом комуна. Сасвим супротно, више преовладава Дом комуна. Иако за доношење закона треба пристанак оба дома, ријетко се дешава да Сенат одбије законске предлоге демократски изабраног Дома комуна. Кабинет Канаде није одговоран Сенату, него само Дому комуна.

Законодавна власт[уреди]

Иако законске предлоге могу предлагати оба дома, већина предлога се подноси у Дому комуна. Да би законски предлог постао закон, потребна је сагласност оба дома Парламента и њихова овлашћења су једнака, осим два изузетка:

  • Према британском обичају, горњи дом не може предлагати финансијске законе. Та забрана је одређена Уставним актом 1867.
  • Дом комуна може прегласати одлуку Сената да не прихвати уставни амандман, али мора чекати 180 дана.

Односи са Кабинетом[уреди]

За разлику од Дома комуна, Сенат има веома ограничену власт у контроли рада Кабинета Канаде. Само Дом комуна може смијенити премијера или тражити да се распусти Парламент.

Већина чланова Кабинета су посланици Дома комуна, а не сенатори. Сви премијери од 1896. године су били посланици у Дому комуна. У састав Кабинета већином улази један сенатор — вођа позиције у Сенату.

Сенатори[уреди]

Право да именује сенаторе припада генералном гувернеру Канаде; већином се именовања врше на предлог премијера Канаде. Премијер често предлаже у Сенат чланове своје партије, али се понекад именују и независни чланови и чланови опозиционе партије. Највећи број чланова Сенату су бивши чланови Кабинета или бивши провинцијски премијери. Сви сенатори су дужни да живе у провинцији или територији коју представљају.

Провинција или територија Број сенатора Становника по сенатору (попис 2001)
Њуфаундленд и Лабрадор 6 85 488
Острво Принца Едварда 4 33 824
Нова Шкотска 10 90 801
Њу Брансвик 10 72 950
Квебек 24 301 562
Онтарио 24 475 419
Манитоба 6 186 597
Саскачеван 6 163 156
Алберта 6 495 801
Британска Колумбија 6 651 290
Нунавут 1 26 745
Сјеверозападне територије 1 37 360
Јукон 1 28 674

До 1965. године сенатори су имали доживотни мандат. Међутим, након доношења Акта о Британској Сјеверној Америци из 1965, чланови Сената не могу бити старији од седамдесет и пет година (75). Сенатори који су именовани пре доношења тог закона су могли наставити да сједе доживотно.

Сенатори могу примати допунску плату ако они извршавају допунске обавезе као што су нпр. предсједавање Сенатом. Сенатори се налазе на двадесет и четвртом мјесту у поретку старјешинства, непосредно пред посланицима Дома комуна и послије федералних и провинцијских судија.

Часништво[уреди]

Предсједник[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Предсједник Сената Канаде

Предсједника Сената именује генерални гувернер Канаде након избора премијера. Предсједнику помаже предсједник pro tempore кога Сенат бира на почетку сваког парламентарног засједања. Када предсједник не може предсједавати, то ради предсједник pro tempore. Према Акту о Парламенту Канаде из 1985, предсједник може именовати другог сенатора да привремено врши његове дужности. У вријеме вршења своје дужности, предсједник је дужан да буде непристрасан, иако је он можда члан неке политичке партије.

Предсједник руководи засједањима Сената и позива на тумачење Устава када неки сенатор сматра да је нарушен пословник. За разлику од предсједника Дома комуна, предсједник Сената гласа не само у случају равне подјеле гласова него у свим случајевима као и остали сенатори.

Вође[уреди]

Вођа позиције у Сенату је члан Кабинета који у име њега подноси законске предлоге у Сенат. Вођа је сенатор којег бира премијер Канаде и уједно члан Кабинета.

Вођу опозиције у Сенату обично бира шеф опозиције у Дому комуна. Ако је званична опозиција у Дому комуна друга партија него што је то у Сенату, онда опозициона партија у Сенату бира свог вођу.

Службеници[уреди]

Функционери који нису сенатори су: секретар, помоћник секретара, правни секретар и многи други секретари. Са тим функционерима предсједник и чланови се савјетују поводом Устава и одржавања засједања Сената.

Други функционер је помоћник са црним жезлом који се стара о одржавању унутрашњег реда у сали Сената. Његово име долази од црног церемонијалног жезла кога он носи. Та дужност одговара дужности војног наредника у Дому комуна, али му је улога више церемонијална.

Одбори[уреди]

Одбори се могу образовати за различите задатке. Најчешће одбори претресају законске предлоге и могу предлагати законске амандмане. Неки одбори се такође образују ради контроле над министарствима и владиним органима.

Најбројнији одбор Сената је Пленарни одбор кога чине сви сенатори. Пленарни одбор засједа у сали Сената, али правила су другачија него на засједањима Сената. На примјер, не постоји ограничење колико пута може један сенатор да говори о неком законском предлогу.

У Сенату постоје такође стални одбори који су формирани за посебну грану државне управе (нпр. за финансије или транспорт). Сваки стални одбор се састоји од 9 до 15 чланова и бира свога предсједника.

Такође постоје заједнички односно мјешовити одбори који се састоје истовремено од сенатора и посланика. Парламент такође може оснивати мјешовите одборе ради разматрања важнијих предмета.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]