Сент Винсент и Гренадини

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 13° 15′ СГ Ш, 61° 12′ ЗГД

Свети Винсент и Гренадини
Saint Vincent and the Grenadines
Застава Светог Винсента и Гренадина Грб Светог Винсента и Гренадина
Застава Грб
крилатица: Pax et justitia
Химна
St Vincent Land So Beautiful
Положај Светог Винсента и Гренадина
Главни град Кингстаун
Службени језик Енглески
 — Краљица Елизабета II
 — Генерални гувернер Фредерик Балантајн
 — Премијер Ралф Гонсалвес
Независност: 1979
Површина  
 — укупно 389 km² (182)
 — вода (%) 0,7
Становништво  
 — 2013. 109.000 [1] (193)
 — густина 300/km² 
Валута Источнокарипски долар (100 центима)
Временска зона UTC -4
Интернет домен .vc
Позивни број +1-784

Свети Винсент и Гренадини, понегде названи и као Сент Винсент и Гренадини, су мала острвска држава у југоисточном делу Карипског мора[2], припада Западним Антилима. Састоји се од острва Сент Винсент и групе Гренадинских острва (Бекија, Кануан, Мајре, Мустик и Јунион).

Главни град је Кингстаун (28 000 стан.). Површина је 389 km² и има око 118000 становника, што значи да је густина насељености 347 стан/km². становништво се сатоји од, претежно, Црнаца и мањим делом Белаца и карипских домородаца. Религија је хришћанска 89% (30% протестанти, 17% англиканци, 9% католици и 33% остали хришћани).

По уређењу, Свети Винсент и Гренадини су демократска, уставна и паламентарна монархија и као чланица Комонвелта, за свог поглавара признаје британског монарха (краљицу). Национална монета је 1 источнокарипски долар. Клима је тропска (просечно око 24°C). језик који је у званичној употреби је енглески, али се говори и креолски.

Ова земља има великих туристичких потенцијала. Главни производи које извози су банане, кокос и шећерна трска. Свети Винсент и Гренадини су чланице УН, Комонвелта, Организације Америчких држава и Светске трговинске организације. Ова острва открио је највероватније Колумбо, први европски досељеници били су Французи, да би Британци преузели власт око 1720. године и владали овим просторима до 27. октобра 1979. када су Сент Винсент и гренадини постали независна држава у оквиру Комонвелта.

Име[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Сент Винсент и Гренадини се налази у Карибима западно од Барбадоса , јужно од Свете Луције , и северно од Гренаде. Сент Винсент и Гренадини се састоје од главног острва Сент Винсент (344 километра квадратна) и северних Гренадина (45 km²) који се протежу између Сент Винсента и Гранаде. Острво Сент Винсент је вулканског порекла , а највиши врх је вулкан Суфријер 1,234 метра

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Воде[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Земљиште[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Првобитно име острва Сент Винсент било је Јулумаин , како га је називало домородачко племе Кариби. Кариби су агресивно бранили своје острво од европских досељеника све до 1719. године. 1719. су француски досељеници са Мартиника заузели острво и почели да узгајају : кафу , дуван , индиго , памук и шећер на плантажама. На овим плантажама су радили афрички робови.

Миром у Паризу 1763. Француска је предала Сент Винсент Британији. Француска је опет заузела острво 1779. али су га Британци добили назад миром у Версају 1783. године. Између 1783. и 1796. опет је дошло до сукоба на острву , овај пут између Црних Кариба и Британаца. 1797. године британски генерал сер Ралф Аберкромби је сломио отпор устаника.

Ропство је забрањено на Сент Винсенту 1834. (као и у другим британским колонијама). Ово је довело до мањка радне снаге. Овај проблем је решен доласком имиграната и најамника. Током 1840-их стигли су португалски имигранти са острва Мадере , а између 1861. и 1868 стигли су бројни радници из Источне Индије. Услови су и даље били тешки како за бивше робове тако и за имигранте јер је економија острва стагнирала због ниске цене шећера све до почетка 20. века.

Од 1958. до 1962. био је у саставу британске Западноиндијске Федерације. Аутономију је добио 1967. а независност заједно са Гренадинима 1979. с премијером Милтоном Кароом, после кога долазе Џејмс Мичел(1984-2000). Арнхим Јустејс(2000-2001) и Ралф Ганселвиз.

Референце[уреди]

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :