Сенф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Senf-Variationen.jpg

Сенф (нем. Senf), слачица, горушица; густи зачин за јело који се прави од мљевеног сјемена слачице уз дотатак воде и сирћета. [1][2] [1] Фино самљевено сјеме слачице се кува у води уз додавање сирћета и других зачина.

Примјена у кулинарству[уреди]

Употребљава се као додатак јелима, код прављења сендвича и као намаз код непосредног конзумирања меса.

Етимологија ријечи[уреди]

Ријеч сенф је у српском језику од нем. Senf, а енгл. mustard od лат. mustum младо вино и лат. ardens топло, горуће. [3] [2]

Историјат сенфа[уреди]

Први су припремали сенф, највјероватније Римљани. Они су мјешали неферментисани сок од грожђа са сјеменом слачице (мустум арденс ). Негдје од краја четвртог вијека римски кувари су сенфу додавали бибер, ким, ловор, мирођију, целер, мајчину дишицу, оригано, лук, мед, сирће и уље и њиме прије печења премазивали свињу. Римљани су овај намаз почели да извозе у Галију и даље. Монаси у Паризу већ од 10 вијека справљају по датој рецептури сенф.[2]

Дижон у Француској је од 1292. године већ посто познати произвођач сенфа. У Дижону се сенф вијековима производи. Његов укус се усавршавао из дана у дан. Почео је и да се индустријски производи. У партнерству са Морисом Грејем , сенф се производи по јединственој рецептури којој је додано и бијелог вина. Овај сенф је најпознатији сенф на свјетском тржишту.[2]

Припрема[уреди]

Muştar.jpg

Разноврсни укуси сенфа долазе у широком опсегу и снази зависно од сорте слачице и начина припреме. Основни укус „ жестине топлоте“ великим дијелом зависи од слачице (sinapis alba). Разликују се укуси сенфа од бијеле или неке друге слачице. Кувањем се ублажава жестина и мијења укус сенфа. Зависно од технологије, али прије свега од додаваних зачина и средстава постоје многобројни и укуси и врсте сенфова.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  2. ^ а б в г д Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  3. ^ Жепић М, Латинско хрватско-српски ријечник, Школска књига , Загреб, 1961.г.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сенф