Сен Дије де Вогез
| Сен Дије де Вогез Saint-Dié-des-Vosges |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Француска |
| Регион | Лорена |
| Департман | Вогез |
| Становништво | |
| Становништво (1999) | 29 569 |
| Густина становништва | 489 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Површина | 46,15 km² |
 Сен Дије де Вогез
Сен Дије де Вогез на мапи Француске
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88100 |
Координате: 48° 17′ 02" СГШ, 6° 56′ 56" ИГД
Сен Дије де Вогез (фр. Saint-Dié-des-Vosges) је насеље и општина у Француској у региону Лорена, у департману Вогез налази 61 километар североисточно од Епинала. Смештен је сливу реке Мерте и окружен је пошумљеним брдима. По подацима из 1999. године у општини је живело 22.569 становника, а густина насељености је износила 489 становника/km².
Садржај |
Економија[уреди]
Град је профитирао од досељавања Алзашана након Француско-пруског рата 1870-1871, а његова индустрија укључује предење и ткање памука, бељење, извлачење жица, металску индустрију и израду чарапа, разних врста радова од дрвета, апарата и производа од гвожђа.
Историја[уреди]
Сен Дие је настао око манастира који је основао Деодатум Неверски, који је се одрекао својг епископског звања да би се повукао у ово место. Међу онима који су носили звање градоначелника у били Ђовани де Медичи, затим папа Лео X и неколико принчева из војводства Лорена. Међу привилегијама које је уживало је било ковање новца.
Иако су заједно радили на изградњи градских зидина, свештеници и војводе Лорене су ускоро постали ривали око власти над Сен Диеом. На крају 15. века једна од првих штампарија у Лорени је основано у Сен Дијеу. Оснивање градског већа 1628. и успостављање бискупије 1777. која је присвојила део њихових духовних надлежности је значајно допринела у смањивању утицаја свештенства, а са Француском револуцијом они су потпуно нестали.
1507. немачки картограф Мартин Валдсимилер је направио у Сен Дијеу глобус и велику мапу света које су прве носиле име ”Америка”.
Сен Дијевкса бискупија је основана 1777, али је укинута од стране Свете Столице према конкордату са Наполеоном, а обновљена је 1822.
Особине[уреди]
Град, чије је део изграђен у истоветном стилу након пожара из 1757. је увелико грађен од црвено пешчара. Његова катедрала има романску лађу (12. век) и готски хор; улаз од црвеног камења датира из 18. века. Диван манастир (13. век), који има камену говорницу, упоредљиву са оним у Пети-Еглис или Нотр-Даму, је добро очуван примера романске архитектуре.
Градска кућа садржи позориште, библиотеку са неким важним рукописима и музеј антиквитета. Ту је и споменик Жилу Ферију, који је рођен овде 1832.
Високо образовање[уреди]
Универзитетски технолошки институт IUT (Institut universitaire de technologie)
Градови побратими[уреди]
- Арлон (Белгија)
- Вил де Лорен (Канада)
- Закопане (Пољска)
- Католика (Италија)
- Лоуел (Сједињене Државе)
- Меке (Сенегал)
- Фридрихсхафен (Немачка)
- Цриквеница (Хрватска)
Спољашње везе[уреди]
