Сеоне

Сеоне
ОШ „Димитрије Давидовић”
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2011.	955
Географске карактеристике
Координате	44° 38′ 07″ С; 20° 49′ 04″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	185 m
Сеоне Сеоне на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD

Сеоне је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 955 становника (према попису из 2002. било је 994 становника).

Историја

Село лежи западно од Смедерева. Нема података а ни предање није очувано о оснивању и прошлости овога насеља. Изгледа да је сеона старије насеље. Раније није била на данашњем месту већ северније, ближе Дунаву, на месту које се звало Селиште. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се ово село. Године 1818. имало је 20, а 1822. 21 кућу. Године 1846. село је имало 43 куће, а по попису из 1921. у село је било 115 кућа са 636 становника.

Најстарије породице: Васића и Томићи. Васићи су старином од Рудника. Томићи су старином из околине Ниша. Њихови сз стари почетком 19. века дошли и основали насеље ‚’’Липу Мезграју’’’ (мало Липе), југозападно од Сеона. Липа Мезграја помиње се у арачким списковима и имала је 1818. године 4 куће. Како их је било мало, и пошто су били одвојени од осталих села, кнез Миош нареди да се преселе у Сеону.

Остале породице дошле су из Крајине, од Тимока, из околине Пирота „од Мораве“ и из суседних села. Сеоне је раније чинила једну општину са Петријевом, Водњем и Удовицама, затим само са Удовицама, а од 1903. село је чинило самосталну општину. (подаци датира крајем 1925. године).

Демографија

У насељу Сеоне живи 791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,1 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 279 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,72.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 872 1953. 933 1961. 980 1971. 926 1981. 919 1991. 891 868 2002. 994 1.046 2011. 955

Етнички састав према попису из 2002.‍
Срби			980	98,59%
Мађари			3	0,30%
Немци			2	0,20%
Хрвати			1	0,10%
Румуни			1	0,10%
непознато			7	0,70%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	1			0
80+	4			10
75—79	17			23
70—74	23			25
65—69	22			38
60—64	30			28
55—59	27			26
50—54	34			33
45—49	51			40
40—44	41			29
35—39	23			26
30—34	31			24
25—29	32			40
20—24	38			28
15—19	28			31
10—14	43			23
5—9	24			33
0—4	43			25
Просек :	37,4			40,9

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 194 203 225 231 239 239 278

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 51 50 44 41 39 33 13 4 1 2 3,58

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	402	103	258	21	20	0
Женски	401	47	257	78	18	1
УКУПНО	803	150	515	99	38	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	273	161	2	0	41
Женски	165	128	0	0	9
УКУПНО	438	289	2	0	50
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	18	11	2	7
Женски	0	0	8	3	0
УКУПНО	3	18	19	5	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	7	3	1	8
Женски	0	2	1	1	10
УКУПНО	2	9	4	2	18
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	6
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	3	0	0	7

Коришћена Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)