Серафим Роуз
| Серафим Роуз | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 12. август 1934. |
| Место рођења: | Сан Дијего (САД) |
| Датум смрти: | 2. септембар 1982. |
| Место смрти: | Платајна (САД) |
Јеромонах Серафим Роуз, рођен као Јуџин Роуз Денис, био је свештеник Руске заграничне цркве (данас у саставу Руске православне цркве), монах, духовни писац, аутор бројних теолошких радова који су имали велики утицај на православни живот у Америци, изазвали су велико интересовање у Русији.
Биографија [уреди]
Рођен је 12. августа 1934. године у Калифорнији, у Сан Дијегу у протестантској породици. По завршетку средње школе са одличним успехом, 1952. уписао је колеџ у Помони, недалеко од Лос Анђелеса. Године 1956. након завршетка колеџа, одлази на Академију за оријенталне студије у Сан Франциску, где је студирао компаративну анализу религија, где изучава различите духовне школе: хиндуизам, будизам, јудаизам и суфизам и др. и то на изворним језицима. Тамо је магистрирао. Након посете руске православне Саборне радости свих који Тугују у Сан Франциску, раскида са будизмом и почиње да изучава православну духовност, учи руски језик и проучава православну литературу.
Године 1961. напушта Академију за оријенталне студије у Сан Франциску. У фебруару 1962. године примио је православно крштење, Руске Заграничне Православне Цркве. Био је духовни син Светог Јована Шангајског. Након крштења, упознаје потомке руских емиграната дипломске православне Богословије и заједно објављују билтен „Православни гласник“. Убрзо ни отварају продавницу православних икона и књига — једну од првих у САД, која је убрзо постала један од духовних центара руског Православља у Америци. Јуџин је интензивно проучавао руски и црквенословенски језик, био је чтец у цркви. Дипломирао је на Православном теолошком факултету у Сан Франциску.
Године 1967. у шуми у северној Калифорнији, у близини града Платини изградио је манастир, у који се преселио 1969. године. Године 1970. замонашио се и узео име Серафим (у част Светог Серафима Саровског). У манастиру, који је назван «Манастир братства Светог Германа од Аљаске», наставља да објављује православне новине, пише и објављује дела духовног, образовног и теолошког садржаја. Изузетно активан је био у мисионарском раду. Својим проповедима и богословским радовима заступао је истинитост учења православне вере и погрешног модерног духа и свих модерних порока. Он је први амерички православни свештеник који је повезан с патристичком традицијом Цркве. Свети Оци Цркве и испосници, нарочито монашке заједнице у Русији Валаама и Оптине, имале су пресудног значаја у духовном формирању младог Јуџина. Генерација младог нараштаја у Сједињеним Државама Америке, каже Јуџин, духовно је мртва, без компаса је. «Христос је једини излаз из овога света», често би говорио и писао отац Серафим.
Године 1977. Серафим је рукоположен за јеромонаха.
Умро је 1982. године, у својој 48. години, од болести.
Библиографија [уреди]
- „Православље и религија будућности“ (1975)
- „Живот после смрти“ (1980)
- „Будућност Русије и крај света“ (1981)
- „Православно схватање Књиге Постања“ (1981)
- „Када Бог отвара срце“ (1981)
- „Откривење Божије у људском срцу“ (2008)
- „ОЦИ на правом путу хришћанства“ (1983)
