Серафим Роуз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Серафим Роуз

Fr. Serpahim Rose.jpg
Јеромонах Серафим Роуз

Датум рођења: 12. август 1934.
Место рођења: Сан Дијего (САД)
Датум смрти: 2. септембар 1982.
Место смрти: Платајна (САД)

Серафим (световно Јуџин Денис Роуз, енгл. Eugene Dennis Rose) био је јеромонах Руске православне заграничне цркве (данас у саставу Руске православне цркве), духовни писац, аутор бројних теолошких радова који су имали велики утицај на православни живот у Америци и изазвали велико интересовање у Русији.

Биографија[уреди]

Рођен је 12. августа 1934. године у Калифорнији, у Сан Дијегу у протестантској породици. По завршетку средње школе са одличним успехом, 1952. уписао је колеџ у Помони, недалеко од Лос Анђелеса.

Роуз је 1956. открио да је хомосексуалац свом блиском пријатељу са колеџа пошто је његова мајка пронашла писма која је размењивао са Волтером Померојем, Роузовим пријатељем из средње школе.[1] Са хомосексуалним активностима је престао пошто је прихватио православље и окончао везу са Јоном Грегерсоном, кога је упознао 1955.[2]

Године 1956. након завршетка колеџа, отишао је на Академију за оријенталне студије у Сан Франциску, где је студирао компаративну анализу религија. Тамо је изучавао различите духовне школе: хиндуизам, будизам, јудаизам и суфизам и др. и то на изворним језицима. Тамо је магистрирао. Након посете руске православне Саборне радости свих који Тугују у Сан Франциску, раскинуо је са будизмом и почео да изучава православну духовност, учио руски језик и проучавао православну литературу.

Године 1961. је напустио Академију за оријенталне студије у Сан Франциску. У фебруару 1962. године примио је православно крштење, Руске заграничне православне цркве. Био је духовни син Светог Јована Шангајског. Након крштења, упознао се са потомцима руских емиграната дипломске православне Богословије и заједно су објављивали билтен „Православни гласник“. Убрзо су отворили продавницу православних икона и књига — једну од првих у САД, која је убрзо постала један од духовних центара руског православља у Америци. Јуџин је интензивно проучавао руски и црквенословенски језик, био је чтец у цркви. Дипломирао је на Православном теолошком факултету у ​​Сан Франциску.

Године 1967. у шуми у северној Калифорнији, у близини града Платини изградио је манастир, у који се преселио 1969. године. Године 1970. замонашио се и узео име Серафим (у част Светог Серафима Саровског). У манастиру, који је назван „Манастир братства Светог Германа од Аљаске“, наставио је да објављује православне новине, пише и објављује дела духовног, образовног и теолошког садржаја. Био је изузетно активан у мисионарском раду. Својим проповедима и богословским радовима заступао је истинитост учења православне вере и погрешног модерног духа и свих модерних порока. Он је први амерички православни свештеник који је повезан с патристичком традицијом Цркве. Свети Оци Цркве и испосници, нарочито монашке заједнице у Русији Валаама и Оптине, имале су пресудног значаја у духовном формирању младог Јуџина. Генерација младог нараштаја у Сједињеним Државама, каже Јуџин, духовно је мртва, без компаса је. „Христос је једини излаз из овога света“, често би говорио и писао отац Серафим. Нека од дела о. Серафима преведена су и на српски језик. Овде свакако треба издвојити дело "Душа после смрти" које је превео Слободан Продић. Дело је до сада доживело четири издања.

Године 1977. Серафим је рукоположен за јеромонаха.

Умро је 1982. године, у својој 48. години, од болести.

Референце[уреди]

  1. ^ „Lives of a Saint“. Pomona.edu. 2. 9. 1982. Приступљено 27. 3. 2012.. 
  2. ^ Lives of a Saint.

Библиографија[уреди]

  • „Православље и религија будућности“ (1975)
  • „Живот после смрти“ (1980)
  • „Будућност Русије и крај света“ (1981)
  • „Православно схватање Књиге Постања“ (1981)
  • „Када Бог отвара срце“ (1981)
  • „Откривење Божије у људском срцу“ (2008)
  • „ОЦИ на правом путу хришћанства“ (1983)

Спољашње везе[уреди]