Серафим Роуз

Из Википедије, слободне енциклопедије
Серафим Роуз

Fr. Serpahim Rose.jpg
Јеромонах Серафим Роуз

Датум рођења: 12. август 1934.
Место рођења: Сан Дијего (САД)
Датум смрти: 2. септембар 1982.
Место смрти: Платајна (САД)

Серафим (световно Јуџин Денис Роуз, енгл. Eugene Dennis Rose) био је јеромонах Руске православне заграничне цркве (данас у саставу Руске православне цркве), духовни писац, аутор бројних теолошких радова који су имали велики утицај на православни живот у Америци и изазвали велико интересовање у Русији.

Биографија[уреди]

Рођен је 12. августа 1934. године у Калифорнији, у Сан Дијегу у протестантској породици. По завршетку средње школе са одличним успехом, 1952. уписао је колеџ у Помони, недалеко од Лос Анђелеса. Године 1956. након завршетка колеџа, отишао је на Академију за оријенталне студије у Сан Франциску, где је студирао компаративну анализу религија. Тамо је изучавао различите духовне школе: хиндуизам, будизам, јудаизам и суфизам и др. и то на изворним језицима. Тамо је магистрирао. Након посете руске православне Саборне радости свих који Тугују у Сан Франциску, раскинуо је са будизмом и почео да изучава православну духовност, учио руски језик и проучавао православну литературу.

Године 1961. је напустио Академију за оријенталне студије у Сан Франциску. У фебруару 1962. године примио је православно крштење, Руске заграничне православне цркве. Био је духовни син Светог Јована Шангајског. Након крштења, упознао се са потомцима руских емиграната дипломске православне Богословије и заједно су објављивали билтен „Православни гласник“. Убрзо су отворили продавницу православних икона и књига — једну од првих у САД, која је убрзо постала један од духовних центара руског православља у Америци. Јуџин је интензивно проучавао руски и црквенословенски језик, био је чтец у цркви. Дипломирао је на Православном теолошком факултету у ​​Сан Франциску.

Године 1967. у шуми у северној Калифорнији, у близини града Платини изградио је манастир, у који се преселио 1969. године. Године 1970. замонашио се и узео име Серафим (у част Светог Серафима Саровског). У манастиру, који је назван „Манастир братства Светог Германа од Аљаске“, наставио је да објављује православне новине, пише и објављује дела духовног, образовног и теолошког садржаја. Био је изузетно активан у мисионарском раду. Својим проповедима и богословским радовима заступао је истинитост учења православне вере и погрешног модерног духа и свих модерних порока. Он је први амерички православни свештеник који је повезан с патристичком традицијом Цркве. Свети Оци Цркве и испосници, нарочито монашке заједнице у Русији Валаама и Оптине, имале су пресудног значаја у духовном формирању младог Јуџина. Генерација младог нараштаја у Сједињеним Државама, каже Јуџин, духовно је мртва, без компаса је. „Христос је једини излаз из овога света“, често би говорио и писао отац Серафим.

Године 1977. Серафим је рукоположен за јеромонаха.

Умро је 1982. године, у својој 48. години, од болести.

Библиографија[уреди]

  • „Православље и религија будућности“ (1975)
  • „Живот после смрти“ (1980)
  • „Будућност Русије и крај света“ (1981)
  • „Православно схватање Књиге Постања“ (1981)
  • „Када Бог отвара срце“ (1981)
  • „Откривење Божије у људском срцу“ (2008)
  • „ОЦИ на правом путу хришћанства“ (1983)

Спољашње везе[уреди]