Сергеј Јесењин
| Сергеј Јесењин | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Пуно име | Сергеј Александрович Јесењин |
| Датум рођења | 3. октобар 1895. |
| Место рођења | Константиново (Руска Империја) |
| Датум смрти | 28. децембар 1925. |
| Место смрти | Лењинград (Совјетски Савез) |
| Дела | |
| Потпис | |
Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергей Александрович Есенин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник.
Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.
Рођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. Почео је да пише поезију са девет година. Преселио се у Москву 1912. и почео да ради као лектор у издаваштву и да паралелно похађа студије на Московском државном универзитету. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городетског, Николаја Кљујева и Андреја Белог. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.
Од 1922. до 1923. био је ожењен америчком плесачицом Изадором Данкан, коју је пратио на турнејама. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Као последица алкохолизма, Сергеј је стекао лош глас због вандализма по хотелским собама. Очаји пијанства видљиви су у његовим песмама из овог периода. Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се 1923. вратио у Москву.
Јесењин је био у браку укупно пет пута. Први и други брак је био са Синаидом Рајх, са којом је имао двоје деце. Имао је и двоје ванбрачне деце (једно од њих је био познати математичар и дисидент Александар Јесењин Волпин). После Исадоре Данкан, оженио се младалачком симпатијом Галином Бениславскајом, а касније Софијом Толстајом, унуком Лава Толстоја.
У почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.
Последње две године Јесењиновог живота су биле пуне пијанства и лутања, али је у том периоду написао неке од својих најбољих песама. Јесењин се обесио у соби лењинградског хотела „Англетер“ (Angleterre). Постоји сумња се да је то било убиство по налогу агената званичне власти. Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.
Познате песме[уреди]
- Бреза (1913)
- Јесен (1914)
- Песма о керуши (1915)
- Мангуп (1919)
- Исповест мангупа (1920)
- Ја сам последњи песник у селу (1920)
- Молитва за умрле (1920)
- Пугачов (1921)
- Писмо мајци (1924)
- Кафана Москва (1924)
- Исповест мангупа (1924)
- Ко сам, шта сам? (1925)
- Ана Сњегина (1925)
- Снежно поље (1925)
- Црни човек (1925)
- Качаловљевом псу (1925)
- До виђења, пријатељу, до виђења (1925)
Спољашње везе[уреди]
- Мистерија Јесењин, Виталиј Безруков, Вечерње новости, фељтон, 13 наставака, 5 - 18. јануар 2006.
- Портрет Сергеја Јесењина
- Биографија, фотографије и поезија (рус.)
- Јесењинова поезија (рус.)
- Александар Новиков пева песме на Јесењинове стихове (10 песама у WMA формату) [1]
- Цитати Сергеја Јесењина
