Сергеј Ајзенштајн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сергеј Ајзенштајн

Sergei Eisenstein 02.jpg
Сергеј Ајзенштајн

Датум рођења: 23. јануар 1898.
Место рођења: Рига (Руска Империја; данас Летонија)
Датум смрти: 23. јануар 1948.
Место смрти: Москва (Совјетски Савез; данас Русија)

Сергеј Михајлович Ајзенштајн (рус. Сергей Михайлович Эйзенштейн, 18981948) је совјетски редитељ и филмски теоретичар. Најпознатији филмови су му: „Оклопљача Потемкин“, „Октобар“, „Александар Невски“. Његови филмови припадају жанру политички ангажованих филмова.

Међу историчарима филма постоји уверење да је управо Сергеј Ајзенштајн допринео највише развоју монтаже, као не само техничког поступка повезивања кадрова, него као и начина да се филмски језик битно измени и унапреди. Са Лавом Куљешевим развио је изузетно значајан теоретски рад на пољу развоја монтаже.

Све дело Сергеја Ајзенштајна карактерише иновативна употреба монтаже, ритма, одабира доминантних мотива, врсте осветљења, у последњем филму и употреба боја. Ове је била иновација у филмском речнику свога доба.

Живот и дело[уреди]

Потиче из породице у којој је доминантно религијско уверење било православље, иако му је отац, по националности био Јеврејин који је прихватио православље, а мајка Рускиња.

У својим првим филмовима није користио глумце професионалце. Бавио се питањима класних конфликта у којима су глумци имали стереотипне улоге. Ајзенштајн је био одан идејама комунизма у време Стаљина који је одлично схватао значај филма као пропагандног оружја. Популарност и значај Сергеја Ајзенштајна је растао и опадао у функцији успеха његових филмова.

Године 1925, створио је филм „Оклопњача Потемкин“. Чувену сцену са колицима која падају низ степениште у Одеси снимио је 22. септембра. Централни комитет КПСС је организовао обележавање јубилеја револуције из 1905, а народни комесари Луначарски и Маљевич су ангажовали Ајзенштајна да направи филм посвећен овој комеморацији. Од мноштва догађаја, Сергеј је одабрао побуну на оклопњачи као централни мотив филма.

У јесен 1928. године напушта Совјетски Савез и одлази на двогодишље студијско путовање по Европи са сарадницима Едвардом Тисеом и Григоријем Александровим. Тамо их је послала комунистичка партија да би усавршили сазнања о техници звучног филма. Ту је направио један филм у Француској (Сентиментална романса из 1930). Студио Парамаунт га 1930. позива у САД и нуди уговор на 100.000 долара. Ајзенштајн стиже у Њујорк 20. маја. Требало је да екранизује један од романа Теодора Драјзера, али се од тог пројекта одустало због сукоба редитеља и продуцената. Тиме долази у позицију да га пријатељи Ептон Синклер и Чарли Чаплин спашавају од неке врсте прогона. Одлази у Мексико да снима филм за брачни пар Синклер, али се и ту његова уметничка природа сусреће са, за њега у то време неприхватљивим условима стварања. Филм о Мексику није довршен, а Стаљин га у међувремену позива назад у СССР. Од снимљеног материјала је 1933. измонтирана верзија филма „Громови над Мексиком“, касније познатог као „Живео Мексико!“ (¡Que Viva México!).

Године 1938. приказан је први Ајзенштајнов звучни филм, „Александар Невски“. Он описује историјску битку Руса и тевтонских витезова из 13. века на залеђеном Чудском језеру. Филмом доминира идеја патриотизма и стога је интензивно коришћен као пропаганда у СССР-у током Другог светског рата.

Ајзенштајнов боравак на западу га је учинио сумњивим у очима Стаљина и комунистичке номенклатуре. Рад на неким филмовима је отказан, а рад на филму „Иван Грозни“ је често ометан. Први део овог филма из 1944. примљен је са симпатијама и награђен је, док је други део био цензурисан и није приказан до 1958. У наставку филма, Иван није приказан као херој већ као параноични тиранин. Неки делови су снимљени у колору, захваљујући немачким колор камерама заплењеним у бици код Стаљинграда. Трећи део филма, из 1946, конфисковала је комунистичка партија.

Сергеј Ајзенштајн је умро од срчаног удара, фебруара 1948. у Москви.

Главна дела[уреди]

  • Дневник Глумова (Дневник Глумова, 1923)
  • Штрајк (Стачка, 1925)
  • Оклопњача Потемкин (Броненосец „Потемкин“, 1925)
  • Октобар: десет дана који су потресли свет (Октябрь: Десять дней, которые потрясли мир, 1927)
  • Старо и ново (Генеральная линия или Старое и новое, 1929)
  • Сентиментална романса (Сентиментальный романс/Le Romance sentimentale, 1930)
  • Земљотрес у Оахаки (Землетрясение в Оахаке, документарни филм из 1931)
  • Живео Мексико! (¡Que Viva México!, Да здравствует Мексика!, недовршен филм, 1930-1932)
  • Бежин луг (Бежин луг, недовршен филм, 1935 – 1937)
  • Александар Невски (Александр Невский, 1938)
  • Канал Фергана (недовршен филм из 1939)
  • Иван Грозни:
    • први део (1945)
    • други део (1946/1958)
    • трећи део (1946, незавршено)

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Bergen, Pg. 19
  • LaValley, Albert J.; Barry P. Scherr (2001). Eisenstein at 100: A Reconsideration. Rutgers University Press, 53. ISBN 0-8135-2971-9.
  • Marie Seton "Sergei M. Eisenstein: a biography", Dobson, 1978
  • Bulgakowa, Oksana "Sergei Eisenstein: A Biography" PotemkinPress, 2002
  • Harry M. Geduld and Ronald Gottesman (eds.), "Sergei Eisenstein and Upton Sinclair: The Making & Unmaking of Que Viva Mexico!", Indiana University Press, 1970
  • Bergan, Ronald, "Sergei Eisenstein: A Life in Conflict", Overlook Hardcover, 1999
  • Leyda, Jay and Zina Voynow, "Eisenstein At Work", Pantheon Books, 1982
  • Leyda, Jay, "Kino: A History Of The Russian And Soviet Film", George Allen and Unwin, Ltd., 1960
  • Leyda, Jay, "Eisenstein on Disney", Methuen Paperback, 1986
  • Ronald Bergan,Eisenstein: A Life in Conflict, Overlook Press, 1999
  • David Bordwell, The Cinema of Eisenstein, Harvard University Press, 1994
  • S. M. Eisenstein, Towards a Theory of Montage, British Film Institute, 1994
  • S. M. Eisenstein, Film Form: Essays in Film Theory, Hartcourt
  • S. M. Eisenstein, The Film Sense, Hartcourt
  • Ivor Montagu, "With Eisenstein in Hollywood"

Спољашње везе[уреди]