Сермон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Територија којом је владао Сермон у 11. веку
Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svg

Овај чланак је део серије о
историји Војводине

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Војводине

Сермон је био владар Срема у 11. веку, вазал македонског (бугарског) цара Самуила.

Историја[уреди]

После пада Самуиловог царства, као последњи слободни војвода владао је Сермон. Тадашњи управник Београда и Сермонов сусед Константин Диоген (отац каснијег цара Романа Диогена) позвао га је да се сусретну на сред реке Саве ради једног личног договора, а пратњу је требало да им сачињавају три слуге. Током састанка Сермон је убијен, након чега је Диоген са војском кренуо на Сирмијум (данашњу Сремску Митровицу). Када је Диоген са војском стигао до града, Сермонова удовица је, попут Владиславове удовице која је предала Македонско царство, без борбе предала Сермонову земљу Византинцима, чиме је 1019. године коначно угушен устанак комитопула.

Сермонова резиденција се вероватно налазила у Сремској Митровици, где је ковао сопствене златнике. Три таква златника нађена су у близини Новог Сада, у једном петроварадинском винограду, што нам потврђује да се Сермонова власт простирала и на овом подручју.

Литература[уреди]

  • Вељко Милковић, Петроварадин и Срем - мистерија прошлости, Нови Сад, 2003.
  • Монографија Старих Лединаца, Нови Сад, 1998.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]