Сестерциј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сестерциј са ликом цара Хадријана.

Сестерциј (лат. sestertius) је староримски сребрни новац. Почео се ковати око 210. п. н. е. упоредо са денаром. На аверсу је глава Роме и ознака вредности (2,5 аса), на реверсу су Диоскури. Тежина сестерција је била 1,13 грама. Престао је да се кује око 207. п. н. е. Од 49. п. н. е. се поново кује, али врло кратко, до 44. п. н. е., али са другим изгледом и без ознаке номинале. Август је обновио његово ковање 23. п. н. е., али од бакра, тежине 1 унце или око 27 g. Вредност му је била 4 аса а 100 сестерција чинило је у 1 ауреус. Као обрачунска вредност, сестерцтиј је употребљаван све до краја 3. века, чак и када је престао да се кује.

Значење скраћеница и симбола утиснутим на новцу[уреди]

Римски новчићи често садрже дугачке записе у којима је садржано име императора као и неких од његових функција и задужења ко0је је обављао. Ови записи су написани на латинским језиком, а многе речи су скраћиване, што може да доведе до погрешног тумачења. Појмови су углавном повезани на нелогичан и недоследан начин једни са другима.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]