Сибиларизација у новоштокавским дијалектима

Сибиларизација је гласовна промена у српском језику где се сугласници К, Г и Х у неким облицима испред И мењају у Ц, З и С.

Ситуације у којима се појављује сибиларизација су:

• у номинативу и вокативу множине именица мушког рода:
  • к > ц – јунак > јунаци
  • г > з – налог > налози
  • х > с – орах > ораси
• у дативу, локативу и инструменталу множине именица мушког рода:
  • к > ц – јунак > јунацима
  • г > з – налог > налози
  • х > с – орах > ораси
• у дативу и локативу једнине именица женског рода:
  • к > ц – рука > руци
  • г > з – нога > нози
  • х > с – сврха > сврси
• у императиву:
  • к > ц – пећи > пеци
  • г > з – лећи > лези
• код несвршених глагола:
  • г > з – дигнути > дизати
  • х > с – уздахнути > уздисати

Честа су и одступања од сибиларизације: у случају властитих имена, код хипокаристика (баки, зеки), у страним речима (лиги, клики), када су у питању сугласничке групе: зг, цк, чк, тк, шк (мазги, тачки, праћки, мотки).

Одступања од сибиларизације

• У дативу и локативу властитих именица на -ка које означавају властита имена:

Милка - Милки, Бранка - Бранки

• Код речи од миља (хипокористици):

бака - баки, зека - зеки

• У страним речима:

лига - лиги, клика - клики

• Када су у питању сугласничке групе: зг, цк, чк, тк, шк:

мазга - мазги, тачка - тачки, праћка - праћки, мотка - мотки