Сибирски брест

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сибирски брест
Sibirski brest pionirski park.JPG
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Ulmaceae
род: Ulmus
Биномијална номенклатура
Ulmus pumila
L.
Екологија таксона

Сибирски брест (Ulmus pumila L.) научни назив добија од Линеа који га описује у Spеcies plantarum (1:226.) 1753. године. Врста има и низ синонима као: U. mandshurica Nakai, U. humilis Gmel., U. humilis Amman ex Steud., U. microphylla Pers., U. manshurica Nakai, U. sibirica hort. Шкотски ботаничар и вртни дизајнер Лоудон (John Claudius Loudon, 1783-1843) и Карл Ива́нович Максимо́вич (1827-1891) руски ботаничар описују га као варијетет пољског бреста U. campestris var. parvifolia Loud. Ulmus campestris var. pumila Maxim. У оквиру врсте издвојено је неколико природних варијетета U. pumila var. arborea Litv. (U. turkestanica Regel), U. pumila var. pilosa Rehder, U. pumila var. genuina Skvort. и U. pumila var. microphylla Persoon.

Ареал[уреди]

Од природе се среће у Забајкалју, средњем и јужном делу Далеког истока, на северу Монголије, у Кореји и Јапану. Расте у мешовитим и лишћарским шумама, али и у азијским пустињама где продире најдубље од свих врста, па се сматра светим дрветом.

Опис врсте[уреди]

Сибирски брест је мало до средње дрво или жбун, 10-20 m висок, са деблом прсног пречника до 80 cm. Листопадан је у хладним областима, а полузимзелен у климатски топлијим подручјима. Кратковечна врста у умереним климатским условима, ретко достиже више од 60 година, али у природном окружењу може да достигне 100 па и 150 година.

Листови су дуги 7 cm и до 3 cm широки, заобљени у основи и асиметрични, али много мање од пољског и брдског бреста; маргине листа су грубо назубљене, а дршка кратка и закривљена. У јесен лист мења боју од тамно зелене до жуте.

Цветови седећи у праменастим цвастима на прошлогодишњим избојцима почетком марта, пре листања. Врста је анемогамна и за разлику од већине брестова аутофертилна. Цветови, мали, двополни; чашица је звонаста са 4-9 режњева, прашници и истом броју као режњеви; тучак настаје срастањем два оплодна листића, у једном од њих развија се семени заметак; жиг образују вршни делови оплодних листића који не срастају.

Плод је пљосната анемохорна орашица, окружена широким, жућкастобелим мембранозним крилом 1-1.5 cm дуга, плодоношење 8 недеља после цветања око 1 маја; плод опада одмах по сазревању.[1]


Семе са пљоснатим ембрионом и трослојном семењачом и четвртим унутрашњим слојем сачињеним је од реда ћелија ендосперма. Семе није дормантно. Клијање надземно; поник се јавља неколико дана по сетви. Котиледони објајасти, при основи са два режња, одоздо светлозелени. Примарни летораст клијавца има хетеробластно развиће: наспрамни распоред листова, симетрију основе лиски и радијалну симетрију.

Значај за хортикултуру и пејзажну архитектуру[уреди]

Предности[уреди]

Према руским изворима као врста која добро подноси пресађивање, орезивање, формирање, и градске услове, као хелиофит, без посебних захтева према хранљивим елементима и влази земљишта, отпоран на сушу сибирски брест је врло цењен у зеленим просторима сушних области Русије. По брзини раста не заостаје за багремом и негундом истовремено је отпорнији на ниске температуре. Позитивном особином сматра се одсуство коренских избојака, што се веома цени у подизању вртова и паркова. Добар је за брзо озелењавање нових насеља, уличних засада и орезане живе ограде.[2]

Код нас је фаворизован углавном због лакоће размножавања и брзине раста. Семе интензивно и брзо клија без претходне припреме, вегетативно се лако размножава свим типовима резница стабла и коренским резницама.

У САД током 1950-их, врста је широко промовисана као брзорастућа жива ограда, замена за лигуструм, а као последица тога се сада често може наћи у скоро свим државама САД. Побољшана варијанта туркестанског бреста (U. pumila var. arborea) продрла је у Европу, а у последње време и код нас и назива се "чудесна живица" (Wonderhedge, Ulmus pumila celer?) , јер је густа и брзорастућа, с обзиром да за две године достиже висину просечне формиране живе ограде.[3] Редовним орезивањем спречава се плодоношење чиме се елиминише инвазивност, па сибирски брест треба фаворизовати у овој примени.

У нашој пракси сибирски брест се често употребљава као подлога за калемљење украсних форми бреста, најчешће Ulmus glabra 'Pendula'. У Европи се за овај култивар користе Ulmus × hollandica Mill. и Ulmus procera Salisb. јер сибирски брест даје доста дивљаки, а биљке су кратковечније.

Недостаци[уреди]

Амерички аутори сибирски брест као украсну врсту описују веома лоше. При том наводе да је кратковечна, дрво јој је крто, а круна лоше форме сувише отворена и неправилна. Извесну популарност је ипак уживала захваљујући брзом расту и пружању хлада. Сибирски брест је Мајкл Дир (Michael A. Dirr, Ph.D) професор хортикултуре, Универзитета у Џорџији; експерт за дрвенасте биљке) окарактерисао као "једно од најгорих, ако не и најгоре дрво на свету ... које као украсно не заслужују да буду било где посађено".

Тенденција ка инвазивности сибирског бреста је такође једна од мана, ако не и највећа. Често се налази спонтано масовно проширен дуж пруга, на напуштеним парцелама и на поремећеном земљишту.

Због кртости дрвета испод стабала често леже гране изломљене ветром или снегом што естетски не задовољава и тражи допунске радове на чишћењу грана. Посебно што поломљене гране могу да повреде и изазову материјалне штете испод дрвореда, на пример.

Самосев сибирског бреста ствара другу врсту проблема. При обилним уродима, а они су готово редовни, може се наћи и преко хиљаду крилатих орашица по m2. Како је неизбирљив према подлози биљке из ветром расејаног семена често се развијају у пукотинама асфалта или бетона, при томе издижу тротоаре, а често због недовољног простора и асиметрично развијеног корена стабла су нестабилна и изваљују се. Извале су потпомогнуте честим реконструкцијама и градњом у непосредној близини стабала. Иако не даје коренске избојке, обилно формира избојке из пања и заосталих делова корена, па се при вађењу о овоме мора водити рачуна.

Извори[уреди]

  1. ^ Грбић, М. (1982): Значај фенолошких осматрања за израду производно технолошког модела размножавања сибирског бреста (Ulmus pumila L.). Гласник Шумарског факултета, Серија С, бр.59: 107-16
  2. ^ http://flower.onego.ru/kustar/ulmus.html
  3. ^ http://www.cudesna-zivaograda.rs/

Литература[уреди]

  • Грбић, М. (1981): Истраживање популација сибирског бреста (Ulmus pumila L.) на Новом Београду са аспекта њихове вредности као извора семенског материјала. Магистарски рад. Шумарски факултет. Београд