Сиборгијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сиборгијум (106Sg)
Db - Sg - Bh
W
Sg
 
Sg-TableImage.png
Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIB, 7
густина, тврдоћа ,
Особине атома
атомска маса 263 u
електронска конфигурација [Rn]5f146d47s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 32, 12, 2
оксидациони број без података
Физичке особине
агрегатно стање без података
Остале особине
Електронегативност без података
Најстабилнији изотопи

Сиборгијум (Sg, лат. seaborgium), претходно је носио име унилхексијум (Unh), је прелазни метал.[1] Назив је добио по презимену америчког хемичара Глена Сиборга.

Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 258-264.

Изотоп 264 је добијен 1986. године, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 16 оксида.

Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се сиборгијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.

Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и хром.[2]

Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требала да буде: радон + 5f146d47s2

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]