Сиборгијум

Сиборгијум (Sg, лат. seaborgium), претходно је носио име унилхексијум (Unh), је прелазни метал.^[1] Назив је добио по презимену америчког хемичара Глена Сиборга.

Вероватно поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 258-264.

Изотоп 264 је добијен 1986. године, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 16 оксида.

Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се сиборгијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.

Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и хром.^[2]

Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требала да буде: радон + 5f¹⁴6d⁴7s²

Извори [уреди]

^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[note-Housecroft3rd-1] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.

[note-ParkesNeorganskaHemija-2] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[1]

[2]

Сиборгијум

Извори [уреди]

Навигациони мени

Личне алатке

Именски простори

sr

Варијанте

Прегледи

Радње

Претрага

навигација

техничке

штампање/извоз

алатке

други језици