Сиверић

Координате: 43° 52′ 41″ С; 16° 11′ 36″ И / 43.8781423612558° С; 16.1932555446531° И / 43.8781423612558; 16.1932555446531
С Википедије, слободне енциклопедије

Сиверић
Поглед на Сиверић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадДрниш
ОбластДрнишка Крајина
Становништво
 — 2011.Пад 499
Географске карактеристике
Координате43° 52′ 41″ С; 16° 11′ 36″ И / 43.8781423612558° С; 16.1932555446531° И / 43.8781423612558; 16.1932555446531
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина401 m
Сиверић на карти Хрватске
Сиверић
Сиверић
Сиверић на карти Хрватске
Сиверић на карти Шибенско-книнске жупаније
Сиверић
Сиверић
Сиверић на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22321 Сиверић
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Сиверић је насељено мјесто у саставу града Дрниша, у сјеверној Далмацији. Налази се у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље је удаљено око 4 км сјевероисточно од Дрниша. Налази се на западном ободу Петровог поља, у подножју Промине. То је највеће село дрнишког краја.

Историја[уреди | уреди извор]

Сиверић се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Култура[уреди | уреди извор]

У Сиверићу се налази римокатоличка црква Св. Петар. Село има свој фудбалски клуб Рудар. Из Сиверића је био познати хрватски композитор Крсто Одак (1888 – 1965).

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Сиверић је имао 499 становника.[1]

Према попису из 1991. године, Сиверић је имао 992 становника, 881 Хрвата, 97 Срба, 3 Југословена и 11 осталих. Срби живе углавном у засеоцима према Тепљуху. Према попису становништва из 2001. године, Сиверић је имао 620 становника.[2]

Демографија[3]
Година Становника
1961. 1.627
1971. 1.413
1981. 1.145
1991. 992
2001. 620
2011. 499

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Сиверић је имало 992 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
881 88,81%
Срби
  
97 9,77%
Југословени
  
3 0,30%
Црногорци
  
3 0,30%
неопредељени
  
6 0,60%
непознато
  
2 0,20%
укупно: 992

Презимена[уреди | уреди извор]

Привреда[уреди | уреди извор]

Некада највећи рудник мрког угља у Далмацији, више не ради и затворен је.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 24. 4. 2013. 
  2. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]