Сигла

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сигла (лат. sigillum, siglum, кип, статуа; печат), [1]знак за скраћивање појединих ријечи и слогова. [2]

Сигле су почетна слова која замјењују одређено име или назив, кратећи на тај начин текст. Сигле су у употреби већ код античких народа: Јевреја, Грка, Римљана (нпр. SPQR за Senatus populusque Romanus), на новцу, медаљама, натписима. У манускриптима су се толико умножиле да су стварале забуне, па их је Јустинијан забранио и законодавству. Сигле су неопходне у свим наукама, трговачком животу, администрацији, дипломатском саобраћају. Неке сигле су толико одомаћене да их примамо и деклинујемо као властита имена (САД, НОБ, УНРРА). [3]

Врсте[уреди]

  • Музичка сигла, кратак музички мотив којим почиње нека периодична емисија на радију или телевизији;
  • Стенографска сигла, самознак од једног или више слова као кратица за ријеч која се често понавља у тексту.

[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Жепић М, Латинско-хрватскосрпски рјечник, Школска књига, Загреб, 1961.г.
  2. ^ Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  3. ^ а б Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.