Сиднејска опера

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 33° 51′ 22 ЈГ Ш, 151° 12′ 55 ИГД

Сиднејска опера
Изглед Сиднејске опере ноћу
Изглед Сиднејске опере ноћу


Информације
Локација Аустралија Сиднеј, Аустралија
Статус завршена
Саграђена 1973
Компаније
Архитекта Јерн Уцон
Структурни
инжињер
Ove Arup & Partners
Сиднејска опера*
Светска баштина Унеска

Sydney Opera House Sails.jpg
Држава Застава Аустралије Аустралија
Врста културна
Критеријум i
Референца 166.
Регија Азија-Пацифик
Историја уписа у светску баштину
Упис 2007.  (31. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Сиднејска опера (енгл. Sydney Opera House) је позната грађевина која се налази у Сиднеју, Нови Јужни Велс, у Аустралији. 28. јуна 2007. године је постала део UNESCO-ве Светске баштине.

Изградња опере је завршена 1973. године под руководством данскога архитекта, Јерна Уцона. Опера је једна од најистакнутијих грађевина 20. века, и једна од најпознатијих грађевина сценских уметности у свету. Опера се налази на месту Бенелонг, у оквиру сиднејске луке Џексон, смештене близу Сиднејског лучког моста. Грађевина, заједно са околином представља један од препознатљивих симбола Аустралије.

Сиднејска опера је дом Аустралијске националне опере, Сиднејске позоришне компаније, као и Сиднејског филхармонијског оркестра.

Пројектовао ју је дански архитект Јерн Уцон.

Опис и изглед[уреди]

Сиднејска опера је грађена у експресионистичком, модерном уметничком стилу, са серијом претходно направљених огромних бетонских „шкољки“ које су формирале кров грађевине. Опера покрива 18.000 квадратних метара (1.8 хектара) земље. Такође је дугачка 183, и 120 метара широка (код најшире тачке). Опера лежи на 580 постављених стубова који су пободени на 25 метара испод морске површине. Снабдева се струјом чија је потрошња једнака потрошњи града од 25.000 становника. Кровови опере су прекривени са 1.056 милиона блиставо белих и крем-белих шведских направљених плочица, које се периодично одржавају и замењују.

Историја изградње[уреди]

Место на ком данас стоји опера је некада било место на ком се налазило утврђење које је уједно било и складиште. Након конкуса 1957., и русења складишта 1958., изграднја је почела наредне 1959. На конкурсу је победио дански архитект Јерн Уцон. Након много потешкоћа и веома великих проблема на које су Уцон и његови помоћници наилазили током припрема, изградња је почела. Међутим, на самом почетку јавили су се нови проблеми. Нико до тада није направио ништа слично те нису могли учити на грешкама других. Један од највећих архитектонских изазова биле су „шкољке“ по којима је Сиднејска опера данас позната у читавом свијету. Наиме, за такав изазов требао им је потпуно нови начини изградње бетонских дијелова, јер се до тада већина бетонских дијелова на лицу места обалгала дрвеном оплатом и онда пунила бетоном. За „шкољке“ такав поступак је био незамислив. Тада су Јерн и његови помоћници дошли на идеју да „шкољке“ праве у деловима и онда их склапају на лицу места. Али и даље нико није имао идеју о томе како их поставити, а да се при удару јаког ветра не сруше. Онда је Уцон једног дана гулећи наранџу дошао до решења. Узео је кору наранџе и исекао на дијелове и запазио да кад их реда под различитим угловима добија потпуно нове облике, иако су дијелови исти. Након тога су архитекте веома брзо разрадиле планове и градња је могла почети. Али јавио се нови проблем, како поставити те дијелове на толику висину?Направљена је нова дизалица која се прилагођавала облику и висини шкољки. Сви ти проблеми довели су до тога да је цијена повећана чак 10 пута. Због несугласица са клијентом Јецон одлази из Аустралије 1966. Екстеријер је завршен према његовим идејама, али ентеријер није. Аустралијска влада је нашла локалне архитекте који нису дорасли изазову. Због тога је Сиднејска опера једна од најлошијих што се тиче акустике. Опера која је завршена 1973. године коштала је 102 милиона долара. Оригинални датум завршетка, одређен од стране владе, био је 26. јануар 1963.

Постоје назнаке да ће у рестаурацији Сиднејске опере, бити кориштени Јуцонови нацрти, и да ће бити побољшан и тај дио тако да једно од највећих дијела 20. вијека заживи у пуном сјају.

Дворане и објекти[уреди]

Концертна дворана са величанственим оргуљама.

Сиднејску оперу сачињавају пет позоришних сала, пет студија намењних за извођење проба, две главне дворане, четири ресторана, шест барова као и многобројне продавнице сувенира.

Пет позоришних сала у којима се изводе дела су:

  • Концертна дворана са капацитетом од 2,679 места. У њој се налазе величанствене оргуље са више од десет хиљада цеви.
  • Оперско позориште са капацитетом од 1,547 места представља главни простор на којем се изводе представе и концерти.
  • Драмско позориште прима 544 људи
  • Атеље са 318 места
  • још једно позориште са 398 места

Отварање[уреди]

Сиднејска опера је знанично отворена 20. октобра 1973. године од стране Краљице Елизабете II, аустралијске краљице. Отварање, праћено ватрометом и извођењем Бетовенове Девете симфоније су уживо преносили медији.

Спољашње везе[уреди]