Сидни Крозби

С Википедије, слободне енциклопедије
Сидни Крозби
Sidney Crosby
Сидни Крозби са трофејом Принца од Велса
Лични подаци
Пуно име Сидни Патрик Крозби
Датум рођења (1987-08-07)7. август 1987. (36 год.)
Место рођења Халифакс, Канада
Држављанство Канада
Висина 1,80 м
Играчке информације
Позиција центар
Лига НХЛ лига
Тренутни клуб Питсбург пенгвинси
НХЛ драфт 2005. / 1. пик, 1. рунда
Одабрао: Питсбург пенгвинси
Про каријера 2005–
Сениорска каријера
Године Клуб
2007— Питсбург пенгвинси
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
2006— Канада
Награде и медаље
Национална хокејашка лига
Златна медаља — прво место Стенли куп 2009. Питсбург пенгвинси
Златна медаља — прво место Стенли куп 2016. Питсбург пенгвинси
Златна медаља — прво место Стенли куп 2017. Питсбург пенгвинси
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Ванкувер 2010. Канада
Златна медаља — прво место Сочи 2014. Канада
Светско првенство
Златна медаља — прво место Праг/Острава 2015. Канада
Светски куп
Златна медаља — прво место Торонто 2016. Канада

Сидни Патрик Крозби (енгл. Sidney Patrick Crosby; Халифакс, 7. август 1987) канадски је хокејаш који тренутно игра у Питсбург пенгвинсима. Леворук је и игра на позицији центра.

У Питсбург је дошао из лиге КМЈХЛ (Велика јуниорска хокејашка лига Квебека — Quebec Major Junior Hockey League) где је наступао две године за Римуски осеаник и био један од најбољих играча. У првој сезони за Питсбург пенгвинсе постигао је 102 поена (39 голова, 59 асистенција) и био шести стрелац НХЛ-а.

У другој сезони освојио је свој први Харт меморијал, награду за најкориснијег играча у сезони.[1] Са 19 година и 10 месеци Крозби је био други најмлађи добитник трофеја Харт. Вејн Грецки је 1980. био пет месеци млађи при освајању свог првог од осам узастопних трофеја Харт. Крозби је Пенгвинсе довео до првог плеј-офа после шест година. Скупио је 120 поена (36 голова, 84 асистенције) у 79 утакмица. Уз награду за најкориснијег играча освојио је и за најбољег стрелца у сезони ().[2][3]

Као капитен предводио је Питсбург пенгвинсе до пехара Стенли купа 2009. године. У финалу су били победили Детроит ред вингсе са 4:3 у победама.[4] Са навршеном 21 годином Крозби је постао најмлађи капитен који је подигао победнички пехар у 116-годишњој историји лиге НХЛ. Са Питсбургом је освојио Стенли куп и 2016 и 2017. године, постајући први играч од Марија Лемјуа који је два пута узастопно проглашаван за најбољег играча плеј-офа. Проглашен је 2017. године једним од 100 најбољих играча НХЛ лиге у историји.

На Зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу постигао је погодак у финалу против Американаца, с којим је донео злато Канади на Зимским олимпијским играма. Као капитен је предводио Канаду на Зимским Олимпијским играма 2014. у Сочију до златне медаље.

Каријера[уреди | уреди извор]

Почеци и јуниорска каријера[уреди | уреди извор]

Крозби је почео да игра хокеј са две године у подруму своје куће када је разбио машину за сушење веша.[5] Са три године научио је да клиза.[6] Са седам је дао свој први интервју за новине[7], а са тринаест година није му дозвољено да игра мини хокеј са седамнаестогодишњацима.[8] Са четрнаест се појавио на хокејашком купу Дани Канаде и постигао 217 поена у регуларном делу и плеј-офу и довео свој тим Миџет ААА тим до другог места на Купу Ер Канада.[9] Освојио је награду за најбољег стрелца са 18 освојених поена на 5 утакмица.

Први јуниорски клуб му је био Римуски осеаник у КМЈХЛ-у. У првом мечу постигао је осам поена. Прве две недеље био је проглашен за играча недеље, а три пута је био проглашен за играча месеца. На крају сезоне проглашен је за играча године, за најбољег новајлију и најбољег стрелца. Био је први играч који је освојио сва три признања одједном.[10] Дао је 54 гола и имао 81. асистенцију на 59 меча.[10]

У сезони 2004/05. Осеаникси су, предвођени Крозбијем, Марком Пулиоом и Данијем Русеном, доминирали КМЈХЛ-ом, поставивши рекорд у броју узастопних утакмица без пораза (28), а изгубили су само две утакмице у целом плеј-офу. Тим је отишао на завршни меморијални куп, али је изгубио у последњој утакмици од Лондон најтса. Крозби је на овом турниру посебно импресионирао скауте својом личношћу и самоувереношћу.[11]

Током јуниорских година, Крозби је привукао пажњу неколико новинара и играча, укључујући и Вејна Грецког. На питање да ли мисли да би неко могао да угрози његове рекорде, Грецки је одговорио да би то могао да учини Крозби и додао да је Крозби најбољи играч којег је икад видео још од Марија Лемјуа.[11]

Питсбург пенгвинси[уреди | уреди извор]

Прве сезоне у НХЛ лиги[уреди | уреди извор]

Крозби након што је одређен као резерва капитену

Питсбург пенгвинси су изабрали Крозбија као првог пика на изборима 2005.[12] Крозби је дебитовао на утакмици против Њу Џерзи девилса,[13] 5. октобар 2005, коју је Питсбург изгубио са 5:1. У том мечу забележио је асистенцију за једини погодак Пенгвинса на утакмици. Свој први НХЛ погодак постигао је мечу против Бостон бруинса у ком је Питсбург такође изгубио са 7:6.[14]

Пенгвинси су ову сезону завршили на последњем месту Источне конференције. Крозби је, упркос лошој клупској сезони, имао сјајну професионалну сезону и поставио је рекорде за новајлије у асистенцијама (52) и освојеним бодовима (102).

Пенгвинси су се ове сезоне одлучили за подмлађивање екипе. У први план избили су Сидни Крозби, Јевгениј Малкин, Џордан Стал и Марк-Андре Флери. Крозби је био покретач свих опасних акција и наставио је тамо где је стао прошле сезоне. Први хет-трик у НХЛ-у постигао је 28. октобра 2008. у победи од 8:2 над Филаделфијом Флајерсима. У јануару 2007. изабран је по први пут у каријери у почетну поставу на сусрету НХЛ Ол стар који се одржао 24. јануара у Даласу.

На крају сезоне Крозби је освојио свој први Хартов меморијални трофеј, награду за најкориснијег играча у сезони пошто је довео Пенгвинсе до првог кола плеј-офа. Уз ову награду Крозби је такође освојио и Трофеј Арт Рос за најбољег стрелца у сезони.[15]

Пораз у финалу Стенли купа[уреди | уреди извор]

У новој сезони Пенгвинси су желели да иду корак даље у односу на прошлу. Сидни Крозби је изабран за стартну поставу напада Источне конференције на Ол стару у Атланти.[16] Међутим, неколико дана након што су изабране поставе, Крозби је средином прве трећине против Тампа беја повредио зглоб, те је изнесен са терена и није се више враћао на лед.[17] Након што је нешто више од шест недеља паузирао, вратио се на лед управо против Тампе. Упркос подугом одсуству с леда, Крозби је одмах у првој утакмици имао неколико одличних продора, а на крају и асистенцију за водећи гол Пенгвинса.[18] Иако се у екипу био вратио 4. марта, опет у двобоју с Тампом, после само три одигране утакмице поново су се појавили проблеми с истом повредом, а повратак је уследио крајем марта 2008. против Њујорк ајландерса.[19] Почетком априла против ривала из Филаделфије Питсбург је, први пут након 10 година, освојио Атлантску дивизију,[20] те је регуларни део сезоне завршио као друга најбоља екипа Источне конференције.[21] Питсбургу је требало само 14 утакмица да стигну до 12 победа колико је било потребно за улазак у финале. Без пораза су одиграли утакмицу са Отава сенаторсима, док су им Њујорк ренџерси и Филаделфија флајерси нанели по један пораз. Крозби је до финала Стенли купа играо одлично и имао је 21 поен, од тога 17 асистенција у 14 утакмица,[22] а Пенгвинси су постали најбоља екипа Источна конференција. У великом финалу Питсбург је био поражен од искуснијих Детроит ред вингса.[23]

Освајање Стенли купа[уреди | уреди извор]

Крозби са освојеним Стенли купом 2009, поред њена Марк-Андре Флери

Крозби је почетком нове сезоне, 18. октобра 2008, постигао један погодак приликом победе против Торонта (4:1), а у остале три утакмице забележио је асистенције.[24] Тиме је у великој вечери стигао до јубиларног 100. поготка и 200. асистенције у 300. наступу у НХЛ-у.[25] Крајем октобра у Питсбург је био у гостима код Финикса где је поражен, а Крозби је одиграо прва два периода, а у трећем је само два пута изашао на лед, те се након тога повукао у свлачионицу.[26] Касније је утврђено да је био само лакше повређен, па је на властиту одговорност већ два дана касније играо против Сент Луис блуза.[27] Више због опреза него због повреде пропустио је Ол стар|Ол стар у Монтреалу.

Заједно са саиграчем Јевгенијем Малкином Крозби је предводио Пенгвинсе до финала где су их, као и прошле године, чекали Детроит ред вингси. Питсбург је у седам утакмица савладао Детроит, а Крозби је постао најмлађи капитен на свету који је освојио Стенли куп и то након седме утакмице у којој, због повреде колена, није могао да пружи значајнију помоћ екипи, јер је због повреде колена напустио игру у другој трећини и није се више враћао у игру.[28]

Проблеми са повредама (2010—2012)[уреди | уреди извор]

У сезони 2009/10. освојио је Морис Ришаров трофеј за највећи број постигнутих голова у сезони а награду је поделио са играчем Тампа беј лајтнингса, Стивеном Стамкосом. Такође је остварио 58 асистенција за укупно 109 поена, што је било довољно да подели друго место са Александром Овечкином, док је на првом месту био играч Ванкувер канакса, Хенрик Седин са 112. поена. Поред тога, Крозби је добио и награду врхунски лидер у спорту.

Са Пенгвинсима се поново пласирао у плеј-оф. У плеј-офу Питсбург је испао у другом кругу са седам утакмица изгубивши од Монтреал канадијанса. Крозби је имао 19 поена на 13 утакмица у плеј-офу, али на седам утакмица против Канадијанса је имао само 1 гол и 4 асистенције.[29]

Крозби 11. новембра 2010. постиже 200. НХЛ гол

Због повреде пропустио је већи део сезоне. Пенгвинси су без његове помоћи и без повређеног Јевгенија Малкина испали већ у првом колу плеј-офа.

Према гласовима навијача заједно са саиграчима Јевгенијем Маликином и Марк-Андреом Флеријем као и играчима Чикага Џонатаном Тејвсом и Данканом Китом, изабран је за учешће на Ол Стару 2011. године, али је и то пропустио због повреде.[30]

На На зимском класику 1. јануара против Вашингтон капиталса и 5. јануара против Тампа беј лајтнингса Крозби је добио ударац у главу од Дејва Стекела и Виктора Хедмана.[31] После ових мечева Крозби се више није враћао на лед и пропустио је остатак сезоне. Иако је одиграо само 41 меч, Сидни Крозби је завршио сезону као први стрелац Пенгвинса са 66 поена, док је другопласирани Кристофер Летанг постигао 16 поена мање[32] Овим резултатом Крозби је поставио нови НХЛ рекорд у што више постигнутих голова на што мањем броју утакмица.[33]

Крозби је пропустио првих 20 утакмица у сезони 2011-2012 зато што је осећао последице потреса који је задобио раније. Вратио се 21. новембра 2011. године на мечу против Њујорк ајлендерса, на коме је постигао 2 гола и имао две асистенције у победи пенгвинса од 5:0.[34] Међутим, након што је одиграо још 7 мечева, после којих је имао скор од 12 поена на 8 утакмица, Крозбију су се вратили симптоми потреса у децембру 2011, након ударца лактом који је задобио од Дејвида Крејчија у осмој утакмици сезоне. Иако је прошао све прегледе, Крозби је одлучио да се не враћа на лед док се потпуно не опорави, и изјавио да мора да слуша своје тело. Крозби се вратио у тим 15. марта и постигао гол и имао једну асистенцију у победи од 5:2 против Њујорк Ренџерса.[35] Упркос само 22 одигране утакмице, Крозби је имао 29 асистенција и 8 голова, укупно 37 поена, укључујући и његов 600. поен у каријери.

Дана 28. јуна 2012, Питсбург пенгвинси су објавили да је Крозби је пристао да потпише уговор на 12 година, у којем ће зарадити 104,4 милиона долара. Овим уговор Крозби ће остати у Питсбургу до сезоне 2024/25.[36]

Индивидуалне награде и неуспеси у плеј-офу (2012—2015)[уреди | уреди извор]

Наредна сезона због штрајка играча почела је тек 19. јануара.[37] Док је велики број НХЛ играча одлучио да то време искористи играјући у Европи, Крозби је одлучио да остане у Америци.[38] Крајем јануара и у фебруару одиграо је 21 утакмицу, освојио 31 поен (9 голова и 22 асистенције), а у марту још 25 поена (6 голова и 19 асистенција). Међутим 30. марта морао је да заврши такмичење у регуларном делу због повреде. Брук Орпик је у мечу са Њујорк ајландерсима упутио шут, а пак је погодио Крозбија у вилицу и поломио му неколико зуба.[39] Он је пропустио последњих дванаест утакмица у регуларној сезони, али је и поред тога завршио као први стрелац екипе и четврти стрелац лиге.[40] Питсбург је регуларни део сезоне завршио као првопласирани у својој дивизији.

Сидни Крозби се вратио на лед 5. маја у другој утакмици плеј-офа против Њујорк ајландерса, екипе против које се повредио. Упркос два Крозбијева гола, Питсбург је изгубио утакмицу са 3:2.[41] Питсбург ће на крају ипак елиминисати Ајландерсе са 4-2 у победама, Крозби ће томе дати допринос са 9 поена (3 гола и 6 асистенција) на пет утакмица колико је играо.[42] У другој колу су елиминисали Отаву сенаторсе 4-1 У другој утакмици у серији против Отаве постигао је хет-трик, а серију је завршио са 4 гола и 2 асистенције.

У финалу источне конференције састале су се по многима две најбоље екипе Питсбург пенгвинси и Бостон бруинси. Бруинси иако слабије рангирани у регуларном делу победили су Пингвине са 4-0, а најзаслужнији за то био је голман Тука Раск. Крозби који је био одличан у плеј-офу, серију са Бруинсима је завршио без голова и асистенција.[43]

Први пут, након сезоне 2009/10, Крозби је одиграо целу сезону за Пенгвинсе. На 80 утакмица постигао је 36 голова и имао 68 асистенција. Први пут у својој каријери је имао највише асистенција у НХЛ лиги у регуларном делу. Са 104 поена освојио је Арт Рос трофеј за највише освојених поена, по други пут у својој каријери.[44] Пингвини су завршила на другом месту Источне конференције и у полуфиналу су се састали са Коламбус Блу Џакетсима. Пингвини су славили са 4:2 упркос слабијим партијама Крозбија. У наредној рунди су ипак поражени након 7 утакмица против Њујорк ренџерса. Крозби је на крају сезоне освојио Хартов меморијални трофеј који се додељује најкориснијем играчу, седам година након што је први пут освојио ову награду.[45]

Крозби је завршио сезону 2014/15 са 84 поена што му је највећи број поена у каријери. Више од њега имали су само Џон Таварес (86 поена) и освајач Арт Рос трофеја Џејми Бен (87 поена).[46] Дана 26. новембра 2014, Крозби је постигао 800 гол у НХЛ лиги и постао шести играч у историји коме је то успело. Крозби је 4. јануара постигао свој 300 гол у каријери против Филаделфија флајерса.[47]

Упркос добром почетку сезоне за Пенгвинсе, повреде које су их мучиле током целе сезоне проузроковале су да се у плеј–оф пласирају као осмопласирана екипа.[48] У другој утакмици против Њујорк ренџерса Крозби је постигао два гола.[49] Пингвини су елиминисани у првом колу са 4–1 у победама, први пут од 2012. године.[50] Крозби је завршио сезону као пети најкориснији играч.[51]

Освајање два Стенли купа[уреди | уреди извор]

У сезони 2015/16 дошло је до промене у саставу Пингвина, који су довели нове офанзивне играче, међу којима је био и Фил Кесел. Упркос добро састављеној нападачкој линији коју су чинили неки од најбољих офанзивних играча, Крозби је постигао мали број поена, а неки медији су почели да спекулишу да Крозби више није онај играч са почетка каријере. Дана 12. децембра 2015. године тренер Мајк Џонстон је отпуштен, јер је Питсбург забележио 15 победа на 28 утакмица.[52][53]

Међутим, нови тренер Мајк Саливан преокренуо је сезону и већина играча почела је да постиже боље индивидуалне резултате.[54] Крозби је 2. фебруара постигао три гола гола за свој први хет-трик после више од пет година.[55] Четири дана касније, постигао је своје 900., 901. и 902. НХЛ поен у каријери у преокрету и победи 3:2 над Пантерсима.[56] У марту је остварио бар један поен у 15 од 16 одиграних утакмица и проглашен је најбољим играчем у месецу марту.[57] Крозби је 2. априла забележио своју 600. НХЛ асистенцију док су се Пингвини пласирали у плеј-оф.[58] Шест дана касније у продужетку против Вашингтон капиталса постигао је гол у продужетку и осигурао предност домаћег леда у првом колу плеј-офа. Сезону је завршио са 36 голова и 85 поена у 80 утакмица, а шести пут у својој каријери био је изабран за најбољег играча екипе.[59] У гласању за најкориснијег играча и освајање Хартовог меморијалног трофеја заузео је другу позицију иза играча Чикага Патрика Кејна.[60]

Крозби са освојеним Стенли купом 2016.

Након пораза од Њујорка у претходна два плеј-офа, Пингвини су им се реванширали у овогодишњем. Они су победили са 4:1 у победама, идентичним резултатом којим су изгубили у првом кругу претходне године. Крозби је водио екипу са три гола и осам поена.[61] У полуфиналу су победили најбоље пласирану екипу у регуларном делу и освајача Председничког трофеја Вашингтон капиталсе са 4:2 у победама, без велике продуктивности Крозбија који је имао две асистенције.[62] У финалу Источне конференције у коме нису играли од 2013. године, чекали су их Тампа Беј лајтнингси. У другој утакмици финала, Крозби је постигао победоносни гол у продужетку након 40 секунди игре, а то је био уједно његов први гол у продужетку у плеј-офу.[63][64] У следећој утакмици, постигао је погодак у победи од 4:2.[65] Свој трећи гол у серији, а уједно и победоносни постигао је у шестој утакмици у Питсбургу и обезбедио седми меч.[66] У одлучујућој утакмици победили су Пингвини са 2:1 и освојили Источну конференцију. Тиме су се пласирали у велико финале где су их чекали Сан Хозе шаркси.[67] Пингвини су у финалу поразили ајкуле у шест утакмица, а Крозби је освојио свој други Стенли куп. Постао је девети играч који је два пута освојио Стенли куп и две олимпијске златне медаље.[68] Завршавајући плеј-оф са 19 бодова (шест голова, 13 асистенција), Кросби је награђен Кон Смитовим трофејем, што је награда која се додељује најкориснијем играчу плеј-офа.[69]

Крозби је пропустио првих шест утакмица у сезони 2016/17 након што му је дијагностикован потрес мозга само неколико дана пре отварања сезоне против Капиталса.[70] По повратку на терен, постигао је 30 голова у 45 утакмица, а 16. фебруара 2017. асистирао је Крису Куницу против Винипег џетса и тако остварио 1.000 поен у својој 757. утакмици. Крозби је постао 12. најбржи и 11. најмлађи играч који је достигао ту цифру у НХЛ-у.[71] Пингвини су 22. марта 2017. године 11. сезону за редом под вођством капитена Крозбија обезбедили учешће у плеј-офу.[72] Проглашен је за најкориснијег играча, а са 44 голова и 89 бодова у 75 утакмица био је другопласирани на листи за Арт Росов трофеј иза освајача Конора Мекдејвида из Едмонтон ојлерса. То му је било 8. пут да је у борби за овај трофеј завршио у три најбоља поентера лиге, а бољи од њега само су Вејн Грецки који је то чинио 15 пута и Горди Хау 12 пута.[73] Са 44 гола био је најбољи стрелац лиге и други пут у својој каријери освојио је Морис Ришаров трофеј.[74]

Питсбург је у плеј-офу у првој рунди након пет утакмица био бољи од Коламбус блу џакетса.[75] У полуфиналу у трећој утакмици против Вашингтона, Крозби је задобио потрес мозга након судара са Алексом Овечкином и Метом Нисканеном.[76][77] Пропустио је утакмицу број 4, али се вратио да тренира следећи дан и играо је у мечу број 5. Пингвини су на крају елиминисали Капиталсе након 7 утакмица, а Крозби је асистирао приликом победоносног гола.[78] Пингвини су у великом финалу Источне конференције поново након седам утакмица победили Отаву сенаторсе. У одлучујућој утакмици Крозби је асистирао приликом победоносног гола који је постигао Крис Куниц током другог продужетка.[79] У финалу Стенли купа против Нешвил предаторса тријумфовали су у прва два меча на гостовању, али су им се Предаторси реванширали победама у Питсбургу.[80] У петој утакмици, капитен Пингвина је остварио три асистенције у победи од 6:0, обарајући клупски рекорд по броју постигнутих поена у финалу у историји клуба који је држао Лемју (20).[81] Након што су победили Предаторе 2:0 у шестој утакмици, Пингвини су постали први тим који је одбранио Стенли купа још од сезоне 1997/98 када су то учинили Детроит ред вингси. Крозби је освојио другу годину заредом Кон Смитов трофеј за најбољег игралча у плеј-офу. Он је трећи играч коме је то успело након Берни Парента (1974, 1975) и Марија Лемјуа (1991, 1992).[82]

2017—2022[уреди | уреди извор]

У сезони 2017/18 Крозби је први пут у каријери одиграо свих 82 утакмице регуларне сезоне, завршивши са 29 погодака и 60 асистенција.[83] Свој 400 НХЛ погодак је постигао 12. фебруара 2018. године, а своју 700 асистенцију у каријери је остварио 21. марта.[84][85] У првој рунди плеј-офа, Пингвини су се састали са вечитим ривалом, Филаделфија флајерсима. У првој утакмици, у победи од 7:0, Крозби је постигао хет-трик.[86] У четвртој утакмици, 18. априла Крозби је прешао Марија Лемјуа по броју постигнутих поена. Са 173 поена постао је најбољи поентер у историји клуба у плеј-офу.[87] Пингвини су на крају победили Флајерсе у шест утакмица, а Крозби је постигао 6 голова и остварио 13 поена.[88] Пингвини су на крају елиминисани другом кругу након шест утакмица од будућег шампиона Стенли купа Вашингтон капиталса. Тиме су Пенгвинси спречени да освоје трећи пут за редом Стенли куп. Крозби је завршио са 21 поеном (9 голова и 12 асистенција) у 12 утакмица. Са 185 поена у плеј-офу, изједначио се са Стивом Изерманом као десети играч свих времена.[89]

Крозби је 3. јануара 2019. изабран да игра по осми пут у каријери на НХЛ Ол-стар мечу.[90] Постигао је четири гола и четири асистенције и први пут у каријери је освојио награду најкориснијег играча Ол-стар такмичења.[91] Током сезоне 2018/19, Крозби је са 916 одиграних утакмица прешао Марија Лемјуа и постао водећи играч Пингвини и постао је други играч на листи свих времена са 440. голом у каријери у победа од 5:1 над Монтреал канадијансима 3. марта 2019. године.[92][93] Два дана касније, постао је 48. играч у историји НХЛ-а са најмање 1.200 поена у каријери.[94] Петог априла, Пингвини су се тринаесту узастопну сезону пласирали у плеј-оф, под вођеством капитена Крозбија.[95] Завршио је сезону са 100 поена (35 голова и 65 асистенција), а то је било први пут да је достигао 100 поена још од сезоне 2013/14 када је остварио 104 поена.[96] Проглашен је за најкориснијег играча тима.[97]

У јануару 2020. године уврштен је у тим деценије НХЛ лиге.[98] Пингвини су завршили на петом месту у Источној конференцији која је скраћена због Пандемије ковида 19. Састали су се у квалификационој рунди Источне конференције са Монтреал канадијансима који су били дванаестопласирана екипа у регуларном делу. Канађани су изненадили Пенгвинсе у четири утакмице, елиминишући их 7. августа 2020. године на Крозбијев 33. рођендан.[99][100]

Крозби је постао први играч у историји Пенгвинса који је одиграо 1.000 утакмица. То се догодило 21. фебруара 2021. године.[101] Тим је предвођен Крозбијем као капитеном, изборио место у плеј-офу петнаесту узастопну сезону, што је најдужи активни низ међу свим тимовима у северноамеричким професионалним спортским лигама.[102] Међутим, Пингвини су елиминисани у првој рунди плеј-офа по други пут у три сезоне од Њујорк ајландерса.[103]

2022—данас[уреди | уреди извор]

Између две сезоне објављено је да је Крозби играо кључну улогу у омогућавању новог договора између Пингвинса и Малкина, након што је Малкин првобитно најавио могући одлазак.[104] Крозби је започео сезону 2022/23. са 2 гола и 4 асистенције у прве две утакмице и проглашен је за прву звезду прве недеље.[105] После добрих резултата на почетку сезоне, тим је имао дуги низ пораза, али је упркос томе Крозби забележио своју 900. асистенцију у каријери, 5. новембра 2022. године у поразу од Сијетл кракена.[106] Крозби је 8. априла уписао свој 1500. поен у каријери поставши тако петнаести играч НХЛ-а који је то постигао.[107] Пошто се лош учинак тима наставио и на пролеће, Пингвини су након шеснаест година први пут пропустили плеј-оф. То се последњи пут десило у Крозбијевој дебитантској сезони 2005/06.[108]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Млађе категорије[уреди | уреди извор]

Крозби са освојеном златном медаљом на Зимским олимпијским играма 2010.

Сидни је дебитовао за тим Канаде 2003. на Светском јуниорском првенству у Чешкој и Словачкој. Био је најмлађи играч на првенству — није имао ни 16 година непосредно пре почетка турнира.[109] После седам узастопних златних медаља на турниру, тим Канаде није освојио медаљу, јер је поражена у борби за бронзану медаљу против Чешка 8:2.[110] Крозби је постигао четири гола и сакупио шест бодова на пет мечева.[111]

Крозби је учествовао на још два светска првенства за играче до 20 година за репрезентацију Канаде. Постао је најмлађи играч који је успео да постигне гол у историји турнира. Када је постигао гол против Швајцарске на утакмици у којој је Канада однела победу са 7:2, имао је само 16 година, 4 месеца и 21 дан.[112] Завршио је турнир са 2 гола и 3 асистенције у 6 утакмица, помажући Канади да освоји сребрну медаљу. Наредне године, вратио се у тим Канаде на Светском јуниорском првенству 2005. у Гранд Форксу. Он је побољшан свој скор на 6 голова и 3 асистенције, а и са репрезентацијом је отишао корак даље па је освојено злато.

Светско првенство 2006.[уреди | уреди извор]

По завршетку прве сезоне са Питсбург пенгвинсе, Крозби се такмичио на Светском првенству 2006. у Летонији за Канаду као замена капитену. Постигавши на првенству осам голова и остваривши осам асистенција на девет утакмица постао је најмлађи играч на свету који је постигао такав резултат на једном Светском првенству.[113] Упркос свом наступу, Канада није успела да освоји медаљу, пошто је поражена у борби за треће место од Финске са 5:0. Крозби је на крају првенства проглашен за најбољег нападача турнира и ушао је у најбољи тим првенства.[113]

Зимске олимпијске игре 2010. и 2014. године[уреди | уреди извор]

Сидни Крозби је 29. децембра позван у репрезентацију Канаде за учешће на Зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу у Канади.[114] Постигао је гол у другом колу против Швајцарске. Био је стрелац и на мечевима против Русије у четвртфиналу и Словачке у полуфиналу. Најзначајнији погодак постиже у финалу против Американаца, с којим је донео злато Канади на Зимским олимпијским играма.[115]

Кросби је изабран да представља Канаду на Зимским Олимпијским играма 2014, а изабран је и за капитена.[116] Канада је освојила злато, а Кросби постигао 1 гол и имао 2 асистенције на 6 утакмица.[117]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

НХЛ[уреди | уреди извор]

Награда Година
Освајач Стенли купа 2009, 2016, 2017.
Арт Росов трофеј 2007, 2014
Морис Ришаров трофеј 2010, 2017
Награда Лестер Б. Пирсон 2007, 2013, 2014
Хартов меморијални трофеј 2007, 2014
Ол-стар постава НХЛ 2007, 2013, 2014, 2016.
Ол-стар друга постава НХЛ 2010, 2015, 2017, 2019.
НХЛ тим новајлија 2006.
Новајлија месеца новембар 2005.
Награда Марк Месије јануар 2007, 2010.
НХЛ ол-стар 2007, 2008*, 2009*, 2011*, 2015*, 2017, 2018, 2019.
Трофеј Принц од Велса 2008, 2009, 2016, 2017.
Кон Смајт трофеј МВП играч финала 2016, 2017.
  • Није играо због повреде

Клупска статистика[уреди | уреди извор]

    Регуларна сезона   Плеј оф
Сезона Екипа Лига ОУ Г A П КМ ОУ Г А П КМ
2003/04. Римуски осеаник КМЈХЛ 59 54 81 135 74 9 7 9 16 10
2004/05. Римуски осеаник КМЈХЛ 62 66 102 168 84 13 14 17 31 16
2005/06. Питсбург пенгвинси НХЛ 81 39 63 102 110 — — — — —
2006/07. Питсбург пенгвинси НХЛ 79 36 84 120 60 5 3 2 5 4
2007/08. Питсбург пенгвинси НХЛ 53 24 48 72 39 20 6 21 27 12
2008/09. Питсбург пенгвинси НХЛ 77 33 70 103 76 24 15 16 31 14
2009/10. Питсбург пенгвинси НХЛ 81 51 58 109 69 13 6 13 19 6
2010/11. Питсбург пенгвинси НХЛ 41 32 34 66 31 — — — — —
2011/12. Питсбург пенгвинси НХЛ 22 8 29 37 14 6 3 5 8 9
2012/13. Питсбург пенгвинси НХЛ 36 15 41 56 16 14 7 8 15 8
2013/14. Питсбург пенгвинси НХЛ 80 36 68 104 46 13 1 8 9 4
2014/15. Питсбург пенгвинси НХЛ 77 28 56 84 47 5 2 2 4 0
2015/16. Питсбург пенгвинси НХЛ 80 36 49 85 42 24 6 13 19 4
2016/17. Питсбург пенгвинси НХЛ 75 44 45 89 24 24 8 19 27 10
2017/18. Питсбург пенгвинси НХЛ 82 29 60 89 46 12 9 12 21 6
2018/19. Питсбург пенгвинси НХЛ 79 35 65 100 36 4 0 1 1 2
2019/20. Питсбург пенгвинси НХЛ 41 16 31 47 15 4 2 1 3 0
2020/21. Питсбург пенгвинси НХЛ 55 24 38 62 26 6 1 1 2 2
2021/22. Питсбург пенгвинси НХЛ 69 31 53 84 32 6 2 8 10 2
2022/23. Питсбург пенгвинси НХЛ 82 33 60 93 52 — — — — —
НХЛ укупно 1,190 550 952 1,502 783 180 71 130 201 83

ОУ = одигране утакмице, Г = голови, А = асистенције, П = поени КМ = казнени минути

Болдовани бројеви означавају водећег у лиги

Статистика у репрезентацији[уреди | уреди извор]

Сезона Екипа Такмичење   ОУ Г A П КМ
2004. Канада (јуниори) СЈП 6 2 3 5 4
2005. Канада СЈП 6 6 3 9 4
2006. Канада СП 9 8 8 16 10
2010. Канада ОИ 7 4 3 7 4
2014. Канада ОИ 6 1 2 3 0
2015. Канада СП 9 4 7 11 2
2016. Канада СК 6 3 7 10 0
Укупно одиграних утакмица за јуниоре 17 12 8 20 18
Укупно одиграних утакмица за сениоре 37 20 27 47 16

ОУ = одигране утакмице, Г = голови, А = асистенције, П = поени КМ = казнени минути

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Није Бинг, али је Крозби”. Arhiva.net.hr. Архивирано из оригинала 18. 04. 2021. г. Приступљено 18. 8. 2011. 
  2. ^ „Art Ross Trophy”. NHL.com. 
  3. ^ „Maurice Richard Trophy”. NHL.com. 
  4. ^ „Питсбургу Стенли куп”. Hrt.hr. Архивирано из оригинала 27. 6. 2010. г. Приступљено 18. 8. 2011. 
  5. ^ Allen, Kevin (15. 12. 2009). „Legendary story of Crosby dryer has a little bit of a wrinkle”. USA Today. Приступљено 13. 3. 2011. 
  6. ^ „Sidney Crosby Signs Three-Year Deal with Frito Lay's and Pepsi”. Wire Services. 25. 5. 2006. Архивирано из оригинала 7. 11. 2006. г. Приступљено 17. 11. 2006. 
  7. ^ Burnside, Scott (2. 8. 2005). „Crosby handles draft hoopla like veteran”. ESPN. Приступљено 2. 5. 2008. 
  8. ^ Jones, Terry (17. 1. 2007). „It takes a village to raise a phenom”. Edmonton Sun. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 2. 5. 2008. 
  9. ^ La Rose, Jason (20. 4. 2008). „thanks for the memories - the national midget championship turns 30”. Hockey Canada. Приступљено 2. 5. 2008. 
  10. ^ а б „Crosby headlines CHL All-Star team”. Canadian Press. 21. 5. 2004. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 17. 11. 2006. 
  11. ^ а б Future Greats and Heartbreaks, Gare Joyce, 2007, pp. 36
  12. ^ „Пингвини изабрали Лемиксовог наследника”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  13. ^ „НХЛ "Ђаволи" засенили Крозбија, Јагр средио Флајерсе”. Sportnet.hr. 14. 8. 2011. Приступљено 18. 8. 2011. 
  14. ^ „НХЛ: Крозби забио, трећи пораз Пингвинса”. Sportnet.hr. 14. 8. 2011. Приступљено 18. 8. 2011. 
  15. ^ „НХЛ лига наградила најбоље”. Sportnet.hr. 15. 6. 2007. Приступљено 18. 8. 2011. 
  16. ^ „Обављени играчи за ОЛ Стар”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  17. ^ „Тешка повреда Кросбија”. Sportnet.hr. 19. 1. 2008. Приступљено 18. 8. 2011. 
  18. ^ „Повратак Крозбија, деби Фортсберга”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  19. ^ „Кросби поново на леду”. Sportnet.hr. 27. 3. 2008. Приступљено 18. 8. 2011. 
  20. ^ „На Истоку и даље неизвесно”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  21. ^ „А сада... по Стенли куп”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  22. ^ „Судар светова за титулу”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  23. ^ „Почиње ново НХЛ лудило”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  24. ^ „Hossa za pobjedu Red Wingsa”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  25. ^ „Crosby s prvim golom do trojnega jubileja”. Rtvslo.si. Приступљено 18. 8. 2011. 
  26. ^ „San Jose bolji i od Detroita, ozljeda Crosbya”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  27. ^ „Veliki preokreti Toronta i Montreala”. Sportnet.hr. 16. 7. 2011. Приступљено 18. 8. 2011. 
  28. ^ „Стенли куп се сели у Питсбург!”. Sportnet.hr. Приступљено 18. 8. 2011. 
  29. ^ „Sidney Crosby - Playoff Game Log (2009—2010)”. NHL.com. Приступљено 20. 8. 2014. 
  30. ^ „Fans vote Crosby, Malkin, Toews, Letang, Keith and Fleury the first six All-Stars for the 2011 All-Star Game presented by Discover. However, he did not play due to his injury and rookie all star forward Jeff Skinner of the home town hurricanes took his spot”. NHL.com. 4. 1. 2011. Приступљено 4. 1. 2011. 
  31. ^ Matheson, Jim (2. 4. 2011). „Hockey World”. Edmontonjournal.com. Архивирано из оригинала 17. 8. 2011. г. Приступљено 12. 4. 2011. 
  32. ^ „2010-2011 Regular Season Stats - Points - Pittsburgh Penguins - Statistics”. Penguins.nhl.com. Приступљено 12. 4. 2011. 
  33. ^ Lambert, Ryan (30. 3. 2011). „What We Learned: No sympathy for NHL's playoff berth chokers - Puck Daddy - NHL Blog - Yahoo! Sports”. Sports.yahoo.com. Приступљено 12. 4. 2011. 
  34. ^ „Crosby returns to NHL with two goals, two assists”. CTV.ca. 21. 11. 2011. Приступљено 24. 3. 2012. 
  35. ^ Crechiolo, Michelle (15. 3. 2012). „Endgame: Penguins 5, Rangers 2”. Pittsburgh Penguins. Приступљено 24. 3. 2012. 
  36. ^ „Sidney Crosby to sign 12-year, $104.4M extension”. 28. 6. 2012. Приступљено 28. 6. 2012. 
  37. ^ La saison régulière commencera le samedi 19 janvier avec 26 équipes en action
  38. ^ Sidney Crosby & Friends: Lockout quality time paying off for Penguins' top line
  39. ^ Mirtle, James (30. 5. 2013). „The Inside Story of Crosby's Gruesome Facial Injury”. Globe and Mail. Приступљено 20. 8. 2014. 
  40. ^ „2012-2013 - Regular Season - Skater - Summary - Points”. NHL.com. Приступљено 20. 8. 2014. 
  41. ^ Graves, Will. „Sidney Crosby's return can't save Pittsburgh Penguins from pesky New York Islanders” (May 3, 2014). National Post. Архивирано из оригинала 15. 7. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014. 
  42. ^ Kreda, Allan (11. 5. 2013). „Islanders Put On a Show, but Then the Penguins Drop the Curtain”. New York Times. Приступљено 20. 8. 2014. 
  43. ^ Garrioch, Bruce (7. 6. 2013). „Penguins, built to win Stanley Cup, wimper out of playoffs”. Toronto Sun. Приступљено 12. 7. 2014. 
  44. ^ Sidney Crosby of Pittsburgh Penguins named NHL MVP for 2nd time
  45. ^ „NHL Awards: Sidney Crosby wins Hart Trophy, Ted Lindsay Award”. The Associated Press. Приступљено 18. 5. 2015. 
  46. ^ Relations, NHL Public (24. 6. 2015). „Stars' Jamie Benn wins Art Ross Trophy”. NHL.com. Приступљено 19. 7. 2015. 
  47. ^ Crosby, Wes (4. 1. 2015). „Penguins' Crosby scores 300th NHL goal”. NHL.com. Приступљено 20. 7. 2015. 
  48. ^ NHL.com (14. 7. 2015). „Penguins add to staff after injury-plagued season”. NHL. Приступљено 19. 7. 2015. 
  49. ^ Rosen, Dan (19. 4. 2015). „Crosby helps Penguins even series with Rangers”. NHL.com. Приступљено 19. 7. 2015. 
  50. ^ Rosen, Dan (25. 4. 2015). „Hagelin, Rangers edge Penguins in OT, win series”. NHL.com. Приступљено 19. 7. 2015. 
  51. ^ „2014–15 NHL Awards Voting”. Hockey-reference.com. Приступљено 16. 8. 2015. 
  52. ^ „Mike Sullivan Named Head Coach of Pittsburgh Penguins”. 12. 12. 2015. Архивирано из оригинала 15. 12. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2015. 
  53. ^ „How much was Sidney Crosby hurt by coach Mike Johnston?”. 8. 1. 2016. Архивирано из оригинала 14. 1. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  54. ^ „Sidney Crosby reclaims place among greats after slow start”. 31. 3. 2016. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. Приступљено 1. 4. 2016. 
  55. ^ „Sidney Crosby hat trick lifts Penguins over Senators”. 2. 2. 2016. Архивирано из оригинала 4. 2. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  56. ^ „Sidney Crosby surpasses 900-point mark in comeback win”. 6. 2. 2016. Архивирано из оригинала 7. 2. 2016. г. Приступљено 7. 2. 2016. 
  57. ^ „Sidney Crosby Named NHL First Star for March”. 1. 4. 2016. Архивирано из оригинала 13. 5. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2016. 
  58. ^ „Penguins overcame a lot to make playoffs”. 2. 4. 2016. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 3. 4. 2016. 
  59. ^ „Sidney Crosby Named Penguins' Team MVP”. 4. 4. 2016. Архивирано из оригинала 23. 4. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  60. ^ „Blackhawks, Kings, Capitals have big night at Awards”. 23. 6. 2016. Архивирано из оригинала 23. 6. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2016. 
  61. ^ Adamski, Chris (23. 4. 2016). „Penguins Eliminate Nemesis Rangers in Game 5 Rout”. The New York Times. Архивирано из оригинала 27. 4. 2016. г. Приступљено 24. 4. 2016. 
  62. ^ „Ovechkin, Capitals again fail to reach East Final”. 11. 5. 2016. Архивирано из оригинала 12. 5. 2016. г. Приступљено 17. 5. 2016. 
  63. ^ „Crosby lifts Penguins to OT win in Game 2”. 17. 5. 2016. Архивирано из оригинала 16. 6. 2016. г. Приступљено 17. 5. 2016. 
  64. ^ „Sidney Crosby scores 1st playoff OT winner of his career”. 17. 5. 2016. Архивирано из оригинала 19. 5. 2016. г. Приступљено 17. 5. 2016. 
  65. ^ „Stars Beginning to Align; Pens Finding Their Stride”. 19. 5. 2016. Архивирано из оригинала 20. 5. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2016. 
  66. ^ „Penguins win Game 6, extend series”. 25. 5. 2016. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2016. 
  67. ^ „Penguins defeat Lightning, Stamkos in Game 7”. 27. 5. 2016. Архивирано из оригинала 30. 6. 2016. г. Приступљено 27. 5. 2016. 
  68. ^ Rosen, Dan (12. 6. 2016). „Second Stanley Cup lifts Crosby's legacy”. National Hockey League. Архивирано из оригинала 13. 8. 2016. г. Приступљено 12. 6. 2016. 
  69. ^ Rosen, Dan (12. 6. 2016). „Crosby wins Conn Smythe Trophy”. National Hockey League. Архивирано из оригинала 13. 8. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016. 
  70. ^ „Sidney Crosby diagnosed with concussion”. 10. 10. 2016. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 20. 10. 2016. 
  71. ^ „Penguins' Sidney Crosby becomes 11th youngest to reach 1,000 points”. USA Today. 16. 2. 2017. Архивирано из оригинала 17. 2. 2017. г. Приступљено 17. 2. 2017. 
  72. ^ „Sidney Crosby key in Penguins playoff berth”. 22. 3. 2017. Архивирано из оригинала 23. 3. 2017. г. Приступљено 23. 3. 2017. 
  73. ^ „Crosby Finishes as the NHL's Leading Goal Scorer”. 10. 4. 2017. Архивирано из оригинала 10. 4. 2017. г. Приступљено 10. 4. 2017. 
  74. ^ „McDavid wins Art Ross; Crosby wins Rocket Richard Trophy”. 10. 4. 2017. Архивирано из оригинала 10. 4. 2017. г. Приступљено 10. 4. 2017. 
  75. ^ „Penguins eliminate Blue Jackets with 5-2 win in Game 5”. USA Today. 20. 4. 2017. Архивирано из оригинала 22. 4. 2017. г. Приступљено 3. 5. 2017. 
  76. ^ „Penguins' Sidney Crosby out for Game 4 with concussion”. 2. 5. 2017. Архивирано из оригинала 3. 5. 2017. г. Приступљено 3. 5. 2017. 
  77. ^ „Paul Coffey: NHL must look at Ovechkin's 'brutal' stick on Crosby”. 2. 5. 2017. Приступљено 3. 5. 2017. 
  78. ^ „Penguins again shatter Capitals' Cup dream, Senators up next”. 11. 5. 2017. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 11. 5. 2017. 
  79. ^ „Penguins beat Senators in 2OT of Game 7 to return to Stanley Cup Final”. USA Today. 25. 5. 2017. Архивирано из оригинала 26. 5. 2017. г. Приступљено 26. 5. 2017. 
  80. ^ „The Stanley Cup Final starts anew with a pivotal Game 5”. 8. 6. 2017. Приступљено 10. 6. 2017. 
  81. ^ „Penguins one win from second straight Stanley Cup after thrashing Predators”. The Guardian. 9. 6. 2017. Архивирано из оригинала 09. јун 2017. г. Приступљено 10. 6. 2017.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)
  82. ^ „Penguins repeat Stanley Cup with Game 6 win against Predators”. 12. 6. 2017. Приступљено 12. 6. 2017. 
  83. ^ „Penguins notebook: Sidney Crosby, 3 others log 82-game seasons”. 6. април 2018. Приступљено 9. април 2018. 
  84. ^ „Crosby scores 400th NHL goal for Penguins”. National Hockey League. 9. април 2018. Приступљено 13. фебруар 2018. 
  85. ^ „Crosby gets 700th NHL assist in Penguins win”. National Hockey League. 21. март 2018. Приступљено 9. април 2018. 
  86. ^ Crosby, Wes (11. април 2018). „Crosby has hat trick for Penguins in Game 1 win against Flyers”. National Hockey League. Приступљено 14. април 2018. 
  87. ^ Johnston, Mike (18. април 2018). „Crosby passes Lemieux on Penguins' all-time playoff points list”. sportsnet.ca. Приступљено 19. април 2018. 
  88. ^ Kimelman, Adam (22. април 2018). „Penguins eliminate Flyers in Game 6 behind four goals from Guentzel”. National Hockey League. Приступљено 22. април 2018. 
  89. ^ Myers, Tracy (8. мај 2018). „Penguins' bid for three-peat ends against Capitals”. National Hockey League. Приступљено 8. мај 2018. 
  90. ^ „Pens Captain Sidney Crosby Chosen to Play in the 2019 NHL All-Star Game”. National Hockey League. 3. јануар 2019. Приступљено 6. јануар 2019. 
  91. ^ „Sidney Crosby finally wins NHL All-Star MVP”. Yahoo Sports. 27. јануар 2019. Архивирано из оригинала 27. 01. 2019. г. Приступљено 27. јануар 2019. 
  92. ^ „Crosby has created own legacy with Penguins”. National Hockey League. 10. фебруар 2019. Приступљено 10. фебруар 2019. 
  93. ^ „Crosby's 4-point night steers Penguins clear of Canadiens in rout”. cbc.ca. 3. март 2019. Приступљено 3. март 2019. 
  94. ^ „Guentzel's OT winner lifts Penguins over Panthers”. sportsnet.ca. 5. март 2019. Приступљено 5. март 2019. 
  95. ^ „Penguins lock up playoff berth with 4-1 win over Red Wings”. usatoday.com. 4. април 2019. Приступљено 5. април 2019. 
  96. ^ „Penguins' Sidney Crosby: Sixth player to score 100 this year”. cbssports.com. 7. април 2019. Приступљено 7. април 2019. 
  97. ^ „Penguins' Sidney Crosby: Finalist for Hart Trophy”. cbssports.com. 28. април 2019. Приступљено 29. април 2019. 
  98. ^ „Crosby, Kane, Ovechkin among those selected to NHL All-Decade First Team”. National Hockey League. Приступљено 28. фебруар 2021. 
  99. ^ O'Brien, James (7. август 2020). „Canadiens Advance in Game 4 as Penguins End Season with a Whimper”. NBC Sports. Приступљено 28. фебруар 2021. 
  100. ^ Oland, Ian (7. август 2020). „Sidney Crosby gets Eliminated on his Birthday”. Russian Machine Never Breaks. Приступљено 28. фебруар 2021. 
  101. ^ „Family, teammates and rivals congratulate Crosby for 1,000th game”. National Hockey League. Приступљено 28. фебруар 2021. 
  102. ^ „Penguins, Capitals each clinch playoff berth in OT game”. National Hockey League. Приступљено 30. април 2021. 
  103. ^ „Crosby has 'zero doubt' about Penguins core despite early playoff exit”. NHL.com. 27. мај 2021. Архивирано из оригинала 27. мај 2021. г. Приступљено 27. мај 2021. 
  104. ^ „Penguins' Evgeni Malkin agrees to 4-year, $24.4 million contract extension”. The Athletic. 13. јул 2022. Приступљено 13. јул 2022. 
  105. ^ „Crosby leads 3 Stars of the Week”. National Hockey League. 17. октобар 2022. Приступљено 17. октобар 2022. 
  106. ^ Rossi, Rob (6. новембар 2022). „Sidney Crosby's 900th assist marred by Penguins' seventh consecutive defeat”. The Athletic. Приступљено 6. новембар 2022. 
  107. ^ „Crosby becomes 15th NHL player to reach 1,500 points”. CBC Sports. 8. април 2023. Архивирано из оригинала 8. 4. 2023. г. Приступљено 29. јануар 2024. 
  108. ^ Rossi, Rob (12. април 2023). „Penguins' 16-year playoff streak ends as Islanders secure East's final wild-card spot”. The Athletic. Архивирано из оригинала 13. април 2023. г. Приступљено 13. април 2023. 
  109. ^ „2003–04 National Men's Junior U18 Team”. Hockey Canada. Приступљено 8. 1. 2010. 
  110. ^ „Canada's National Under-18 Team Finishes Fourth at U18 Junior World Cup”. Hockey Canada. 16. 8. 2003. Приступљено 8. 1. 2010. 
  111. ^ „Sidney Crosby”. Hockey Canada. Приступљено 8. 1. 2010. 
  112. ^ „today in world junior history(2005 edition)”. Hockey Canada. Приступљено 9. 5. 2008. 
  113. ^ а б Sager, Joe (23. 5. 2006). „Crosby continued to re-write history at world championships”. Архивирано из оригинала 23. 4. 2007. г. Приступљено 17. 11. 2006. 
  114. ^ LeBrun, Pierre (30. децембар 2009). „Breaking down 2010 Canadian team”. ESPN. Архивирано из оригинала 21. јул 2015. г. Приступљено 17. јул 2015. 
  115. ^ „Canada defeats U.S. for hockey gold”. CBC Sports. cbcsports.ca. 28. 2. 2010. Архивирано из оригинала 3. 3. 2010. г. Приступљено 28. 2. 2010. 
  116. ^ Stevenson, Chris (19. 1. 2014). „Sidney Crosby named captain for Canadian Olympic Team”. SLAM Sports. Архивирано из оригинала 19. 01. 2014. г. Приступљено 20. 8. 2014. 
  117. ^ „Hockey Canada Statistics”. Приступљено 20. 8. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сидни_Крозби&oldid=27681369”