Силицијум диоксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Силицијум-диоксид
Други називи силикат, кварц, песак
Идентификација
CAS регистарски број 7631-86-9
MeSH Silicon+dioxide
Својства
Молекулска формула SiO2
Моларна маса 60.1
Агрегатно стање бела прашкаста чврста супстанца
(када је чиста)
Густина 2.2 g/cm³
Тачка топљења

1650 (±75) °C

Тачка кључања

2230 °C

Растворљивост у води 0.012 g у 100mL
Структура
Облик молекула (орбитале и хибридизација) тетраедар
Опасност
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
0
0
 
Р-ознаке R42 R43 R49
С-ознаке S22 S36 S37 S45 S53
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Други анјони Силицијум-сулфид
Други катјони Угљен-диоксид
Германијум-диоксид
Клај(IV)-оксид
Олово(IV)-оксид
Сродна једињења Силицијумска киселина



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Силицијум диоксид (SiO2), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три алотропске модификације: кварц, тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β).

Силицијум диоксид је још познат под именима:

  • Силицијум (IV) оксид
  • Кварц
  • Кремен
  • Песак

Моларна маса Силицијум диоксида је 60,1 g/mol, густина 2.2 g/cm3, тачка топљења 1650 (±75) °C, тачка кључања 2230 °C и растворљивост 0.012 g у 100 g. CAS регистарски број му је 7631-86-9.

Хемијске особине[уреди]

Силицијум диоксид је је доста инертан, не реагује са киселинама, осим са флуороводоничном (HF). Топи се у алкалним хидроксидима, базама и прелази у растворљиве силикате:

SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O

Киселина која одговара силицијум диоксиду назива се ортосиликатна киселина али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом силицијум тетрахлорида:

SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-

Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на pH вредности од 3,2. На нижим или вишим pH вредностима почиње да се полимеризује.

Соли силикатних киселина се називају силикати. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у гел, чијим сушењем настаје силикагел.

Употреба[уреди]

Силицијум диоксид је једна од основних компоненти за производњу стакла. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом OH-група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне кетонима R2C=O, па се називају силикокетони или силикони.

Спољашње везе[уреди]