Сима Ћирковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сима Ћирковић

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 29. јануар 1929.
Место рођења Осијек (Краљевина СХС)
Датум смрти 14. новембар 2009.
Место смрти Београд (Србија)
Рад

Сима Ћирковић (Осијек, 29. јануар 1929Београд, 14. новембар 2009[1]), је био српски историчар и академик Српске академије наука и уметности.

Био је један од највећих познавалаца српског средњег века. Објавио је велики број радова и монографија од којих су најзначајније Историја средњовековне босанске државе и Срби у средњем веку.

Образовање и академска каријера[уреди]

Основну школу учио је у Сомбору, гимназију у Београду (19411944) и Сомбору (19451948), Историјску групу наука студирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду (19481952). По дипломирању краће време је службовао у Државној архиви у Зрењанину и Народној библиотеци у Београду да би 1955. добио место асистента у Историјском институту у Београду. На Филозофском факултету је 1957. одбранио докторску дисертацију Херцег Стефан Вукчић и његово доба (објављено као књига 1964. године). Недуго затим је изабран за асистента а потом доцента на катедри за историју народа Југославије у средњем веку на Филозофском факултету у Београду (1957). Од тада је до пензионисања 1994. радио на Факултету, од 1963. као ванредни, од 1968. као редовни професор. Био је продекан (19641966) и декан Филозофског факултета у Београду (19741975).

Изабран је 1972. за дописног а 1981. за редовног члана Српске академије наука и уметности. У САНУ је вршио дужност заменика секретара те секретара Одељења историјских наука, а затим је био и генерални секретар Академије и члан председништва.[2] Генерални секретар САНУ био је у периоду између 1981. и 1985. године. Постао је члан и других академија: ЈАЗУ, ЦАНУ, ВАНУ, АНУБиХ, Académie européenne d'histoire у Бриселу.

Научни рад[уреди]

Основна област истраживања Симе Ћирковића је средњовековна историја јужнословенских народа а карактерише их тематска разноврсност, методолошка иновација, критичност и тежња ка синтези. Изворну подлогу је ширио истраживањима у архивима Дубровника, Венеције, Хиландара и Будимпеште. Објавио је велики број студија о којим податке пружају библиографије. Тридесет студија о општијим темама сабрано је у књизи Работници, војници, духовници, друштва средњовековног Балкана објављеној у Београду 1997. године.

Упоредо са већ поменутом дисертацијом изашла је књига Историја средњовековне босанске државе у Београду 1964. године. Са групом аутора учествовао је у писању Историје Црне Горе, књ. II, том 1-2 (1970). Са Иваном Божићем, Милорадом Екмечићем и Владимиром Дедијером објавио је књигу: Историја Југославије (Београд 1972, на енглеском језику Њујорк 1974, на кинеском Пекинг 1984). Био је уредник прве књиге Историја српског народа (Београд, 1981). Књига Срби у средњем веку првобитно је објављена на италијанском (Милано 1992, 1994), преведена је на француски (Париз 1992) и руски (Москва 1996), код нас је објављена 1995. и 1997. године. Учествовао је и у неким европским делима, написао преглед средњовековне прошлости Западних и Јужних Словена. (Gli Slavi occidentali e meridionali e l' area balcanica) за трећи том Il Medioevo, Storia d'Europa (Торино 1995).

Ћирковић је сарађивао у већем броју монографија о манастирима (Студеница, Пећка патријаршија, Есфигмен) и градовима (Бар, Будва, Голубац, Пријепоље, Смедерево, Сремска Митровица, Сомбор, Шабац). У дужем периоду се бавио изворима: приредио је српске повеље Лавре светог Атанасија (Париз, 1982) и српске повеље манастира светог Пантелејмона (Париз, 1982) за едицију Archives de l'Athos. Превео је и коментарисао одломке из дела Нићифора Григоре и Јована Кантакузина до 1341. године у књизи VI Византијских извора (са Божидаром Ферјанчићем), идентификовао је и коментарисао изворе Мавра Орбина (1968), превео и коментарисао изворе о Косовској бици (1989). Учествовао је у приређивањима дела старијих историчара (С. Новаковића, М. Динића, Љ. Стојановића). У новије време бави се историјом српске историографије. Написао је велики број одредница у Енциклопедији српске историографије и Лексикону српског средњег века.

У најновија историографска дела академика Ћирковића спада књига The Serbs („Срби“, Лондон 2004) објављена у библиотеци The Peoples of Europe („Народи Европе“) британске издавачке куће The Blackwell Publishing. Дело, које на луцидан и ерудитиван начин обраћује српску историју од досељавања Словена до краја 20. века, појавило се и у издању на српском језику 2005. и то у идентичној опреми као претходно енглеско издање. Поред тога, Завод за уџбенике и настава средства је објавио прву стручну монографију посвећену најмоћнијем средњовековном владару Србије Стефан Душан, краљ и цар (Београд 2005) коју су заједничким радом написали академик Ћирковић и његов дугогодишњи пријатељ и сарадник, покојни Божидар Ферјанчић. Монографија о цару Душану биће ускоро реиздата са потпуним критичким апаратом у издању Византолошког института САНУ.

Критике[уреди]

Сима Ћирковић је добио најбоље критике од већине модерних критичких историчара, прву похвалу добивши од хрватске историчарке Наде Клаић. Између осталог, западни историчари сматрају да је Сима Ћирковић један од ретких југословенских историчара који је ослободио своје дело од могућих националистичких утицаја и објективно сагледао историјску науку. У светској историографији, он се сматрата ауторитетом за историју средњовековне Босне[3].

Награде[уреди]

Сима Ћирковић је за свој рад добио бројне награде и признања, међу којима су и: Просветина награда 1972, Седмојулска награда СР Србије 1982, Октобарска награда града Београда 1987, Орден рада са црвеном звездом 1988, Награда града Београда 2006, те медаља Константин Јиречек Немачког друштва за југоисточну Европу.[2]

Библиографија[уреди]

  • Остаци старије друштвене структуре у босанском феудалном друштву, Историјски гласник 3-4, Београд,1958. 155-164. стр.
  • Средњовековна српска држава-изабрани извори, Школска књига, Загреб,1959.
  • Четвтина, Научно дело, Београд,1963.
  • Die bosnische Kirche,Accademia Nazionale dei Lincei,Roma,1963.
  • Историја босанске средњовековне државе, Српска књижевна задруга, Београд,1964.
  • Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба, Научно дело, Београд,1964.
  • Голубац у средњем веку, Браничево, Пожаревац,1968.
  • Историја за II разред гимназије, Завод за издавање уџбеника, Сарајево,1967,1969.
  • Ђурађ Кастриот Скендербег и Босна, Симпозијум о Скендербегу, Приштина,1969.
  • О деспоту Вуку Гргуревићу, Матица српска, Нови Сад,1970.
  • Здравствене прилике у средњовековној босанској држави,Acta historica medicinae, pharmaciae et veterinae 10/2, Сарајево,1970. 93-98.стр.
  • Историја људског друштва и културе од XII до XVIII за ученике II разреда гимназије друштвено-језичког смера, Завод за издавање уџбеника Народне Републике Србије, Београд,1962,1964,1966,1968,1970,1971. (преведено на мађарски, румунски, бугарски и албански језик)
  • Средњовековна Босна у делу Анте Бабић ,"Бабић А. , Из историје средњовековне Босне", Сарајево,1972. 5-8. стр.
  • Одјеци ритерско-дворјанске културе у Босни крајем средњег века,"Средњовековна Босна и европска култура", Музеј града, Зеница,1973. 33-40. стр.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Умро историчар Сима Ћирковић. „Крстарица“ (према „Политици“), 16. новембар 2009., Приступљено 16. 11. 2009.
  2. ^ а б Умро академик Сима Ћирковић. Радио-телевизија Србије, 16. новембар 2009., Приступљено 16. 11. 2009.
  3. ^ http://www.jstor.org/pss/2851052

Спољашње везе[уреди]