Симболизам
Из Википедије, слободне енциклопедије
Симболизам је уметнички покрет који је настао у Француској око 1880. и заживео на прелому XIX и XX века.
Садржај |
[уреди] Основе
Симболизам је реакција на импресионизам, натурализам и парнасизам. Симболизам је покрет који се надовезује на романтизам и његов циљ је био представљање ствари које се не могу рационално описати (расположење, емоције и сл.) односно требало је да наслика или опише непредстављиво и да допре у бит стварности – која ће се онда запазити са свих пет чула. Томе је требало да допринесе симбол који ће посредовати између стварности и „света душе“ и у назнакама открити тајну сакривену унутар ствари. Симбол није изравно именовање ствари (проблема, става и сл.) већ само назнака – сугестија бити ствари.
Симболисти су се трудили да створе уметност усредсређивањем целог уметниковог бића са свих пет чула које је требало да се стопе у јединство. Веровали су да уметност треба да захвати већи број апсолутних истина до којих се може доћи само индиректним методама.
Симболисти су се делили на неколико група и њихово схватање симбола је било радикално различито. Основне представе били су симболи као:
- Шаптач који читаоцу сугерише неко расположење
- Једнозначни знак
[уреди] Сликарство
У сликарству се овај правац није могао сасвим да развије јер су његове идеје биле сличне популарнијој сецесији: „Сликарство је реакција на натурализам импресионизма и понекад и академизам“. Одилон Редон каже мислећи на импресионисте: „Било им је апсолутно недоступно све што превазилази, осветљава или повећава предмет и издиже дух у област мистерије, у немире неодлучног и у његово дивно неспокојство“. Редон који је у свом делу дао место спиритуалном постао је драг и уметницима групе Набис, на које су утицали Сезан, Дега, Гоген и други. Године 1891. и 1892. критичар Албер Орије дефинише симболистичко сликарство које је за њега „идејно, синтетичко, субијективно и декоративно“.
[уреди] Сликари представници симболизма
Међу сликарима који су припадали овом правцу има великих разлика и једино што им је заједничко јесте отпор према натурализму импресиониста и наравно отпор према званичном сликарству. Могу се навести:
[уреди] Књижевност
У литератури су се користили митови, бајке и приче. Симбол је требало да помогне читаоцу да погоди тајну која се налази унутар ствари. Симболизам је развио песништво и ставио је велики нагласак на музилакност. Ови елементи су често водили у неразумљивост и несхватљивост њихових назнака. Значајан елеменат у поезији је био слободни стих који је вероватно употребљаван као први.
[уреди] Књижевници представници симболизма
[уреди] Музика
У музици је симболизам имао исти утицај. Многи симболистички књижевници су били обожаваоци Рихарда Вагнера а симболистичка естетика је имала велики утицај на стваралаштво Клода Дебисија.
[уреди] Филм
Много старих филмова је било под утицајем симболизма од кога су његови творци преузели визуелне метафоре. Немачки експресионистички филмови су били под великим утицајем симболизма.
У Америчкој кинематографији је под утицајем симболизма неми филм Давида Грифилда а у данском хорору се такође огледа утицај симболизма код режисера Карла Драјера.
[уреди] Литература
- Историја сликарства Нолит, Београд 1973.
[уреди] Спољашње везе
- ArtMagick симболистичка галерија ((en))
- Le Manifeste du Symbolisme by Jean Moréas ((fr))
- Les Poètes maudits by Paul Verlaine ((fr))
- Ten Dreams Galleries
- Symbolism Gustave Moreau, Puvis de Chavannes, Odilon Redon
- [1] Art of the Soul, by Devon (GB) artist Joanne Sargisson
| Покрети у уметности |
| Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам |
| ХХ век |
| Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам |
