Симетрија животиња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радијална симетрија морских саса
Билатерална симетрија лептира

Симетрија је правилна организација делова тела који су распоређени према одређеним законитостима према осама симетрије, тако да су наспрамне стране једнаке као предмет и лик у огледалу. Према томе све животиње можемо да разврстамо у две групе :

  • асиметричне, чије се тело не може се поделити на једнаке делове јер немају сталан облик тела какви су нпр. поједини сунђери и амебе.
  • симетричне.

Симетричне животиње се деле на сферично, радијално и билатерално симетричне.

  1. Сферично симетричне животиње (називају се још и хомаксонски организми) имају лоптаст облик тела. Кроз центар њиховог тела је могуће повући неограничен број хомополних оса и кроз њих поставити исто толико равни симетрије. Хомополна оса је права чији су крајеви (полови) међусобно једнаки. Раван симетрије дели тело на две симетричне (једнаке) половине.
  2. Радијално симетрични организми имају цилиндричан облик тела. Кроз њихово тело је могуће повући једну хетрополну осу и кроз њу поставити безброј равни симетрије. Хетерополна оса је права чији се крајеви разликују тако што се нпр. на једном крају налазе уста (орални крај), а на другом анус (аборални крај). Ова симетрија карактеристична је за сесилне (већина жарњака), и пасивно пливајуће организме. Ова симетрија може се јавити и у нешто измењеном облику каква је нпр. петозрачна симетрија бодљокожаца.
  3. Билатерално (двоструко или двобочно) симетрични организми су они кроз чије тело је могуће повући три осе, али се само кроз једну од њих може поставити раван симетрије. Највећи број животиња има билатералну симетрију при чему ту убрајамо и човека. Карактеристична је за организме који се активно крећу у једном правцу.

Две осе су хетерополне и то су :

  • леђно-трбушна (сагитална), која одређује леђну (дорзалну) и трбушну (вентралну) страну тела и
  • уздужна (лонгитудинална) која одређује предњи, главени (кранијални) и задњи, репни (каудални) део тела.


Раван која пролази по уздужној и сагиталној оси (сагитална раван) дели тело на две симетричне половине – леву и десну. Хомополна је попречна (трансферзална) оса и она одређује леву и десну страну тела.

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

= Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Симетрија животиња

=