Симплегма

Код Плинија Старијег,^[1] појам симплегма (од грчког σύμπλεγμα, »сплет«, »преплитање«) је употребљен приликом коментарисања Кефисодотовог сплета фигура ухваћених у руке из Пергама, за које је исти рекао да остављају утисак прстију који су се приљубили пре уз тело него уз мрамор.^[2]

Код Марцијала је симплегма употребљена у следећем контексту:

Facundos mihi de libidionosis
Legisti nimium, Sabelle, versus:
Quales nec Dydimae sciunt puellae,
Nec molles Elephantidos libelli
Sunt illic Veneris novae figurae,
Quaeles perditus audeat fututor:
Praestent et taceant quid exoleti,
Quo symplegmate quinque copulentur,
Qua plures teneantur a catena,
Extinctam liceat quid ad lucernam
Tanti non erat, esse te disertum

О’ Сабинче, о разузданима си ми одвећ
течне читао стихове:
За какве ни дидимске девојке не знају
нити бесрамне Елефантидине књижице.
Oнде се збивају нове љубавне игре
каквих би се развратни похотљивац латио:
...

Напомене[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Plin. N. H. xxxvi. 24: Praxitelis filius Cephisodotus et artis heres fuit. cuius laudatum est Pergami symplegma nobile digitis corpori verius quam marmori inpressis, у преводу: Кефисодот, син Праксителов и наследник умећа (истог). Нарочито је хваљена његова симплегма из Пергама, која је пре остављала утисак прстију уз тело, него на мрамор.
^ Branko Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke, 5. izd., Beograd 1991, pp. 255.

[1] Plin. N. H. xxxvi. 24: Praxitelis filius Cephisodotus et artis heres fuit. cuius laudatum est Pergami symplegma nobile digitis corpori verius quam marmori inpressis, у преводу: Кефисодот, син Праксителов и наследник умећа (истог). Нарочито је хваљена његова симплегма из Пергама, која је пре остављала утисак прстију уз тело, него на мрамор.

[2] Branko Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke, 5. izd., Beograd 1991, pp. 255.

[1]

[2]