Синајски рукопис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Синајски рукопис

Синајски рукопис (лат. Codex Sinaiticus), означаван са \aleph или 01 (Gregory-Aland), је рукопис Старог завета и Новог завета[1]. Синајски рукопис је најранији препис комплетног Новог завета, из средине 4. века. Нови завет написан је на грчком језику, у облику кодекса, на танком пергаменту, димензија 37×34 цм[1].

Од великог је значаја за реконструкцију оригиналног текста Светог писма и историју прављења књига на Западу [2]. Име Синајски кодекс (Codex Sinaiticus) дословно значи Синајска књига [3]. Име је добио по манастиру свете Катарине на Синајској гори, у ком је чуван неколико векова [4].

Опис[уреди]

факсимил (1862)

Рукопис садржи Варнавина посланица и Пастир Герми[1].

Нови завет сачуван у целини, у Старом завету недостаје:

  • 1 Мојс 23,19 – 1 Мојс 24,46 — фрагменти
  • 4 Мојс 5,26–4 Мојс 7,20 — фрагменти
  • Прва дневника 9,27–1 Прва дневника 19,17[5][6]

Грчки текст рукописа одражава александријски тип текста[7][1].

Константин Тишендорф

Пронађен у 1844. године у манастиру Св. Катарине на Синају Константином Тишендорфом[8]. Прво целовито фототипско издање је објављено 1911. године[9].

До 1933. године, 2/3 кодекса се налазио у Лењинграду, кад је продат Британском музеју за 100.000 фунти[10].

Данас се чува у Британској библиотеци, библиотеци Универзитета у Лајпцигу, на Синају и у Руској националној библиотеци[1].

Манастир Св. Катарини на Синају

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д Kurt Aland und Barbara Aland, Der Text des Neuen Testaments. Einführung in die wissenschaftlichen Ausgaben sowie in Theorie und Praxis der modernen Textkritik, Deutsche Bibelgesellschaft, Stuttgart 1981, SS. 117-118. ISBN 978-3-438-06011-2.
  2. ^ Синајски кодекс, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ О имену, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Историја, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ Würthwein Ernst (1987). Der Text des Alten Testaments, Stuttgart: Deutsche Bibelgesellschaft, pp. 85.
  6. ^ Henry Barclay Swete, An Introduction to the Old Testament in Greek (Cambridge 1902), pp. 129-130.
  7. ^ Metzger, Bruce M.; Ehrman, Bart D. (2005), The Text of the New Testament: Its Transmission, Corruption, and Restoration. New York, Oxford: Oxford University Press, pp. 66-67.
  8. ^ Tischendorf, Constantin von (1866), When Were Our Gospels Written?, An Argument by Constantine Tischendorf. With a Narrative of the Discovery of the Sinaitic Manuscript, New York: American Tract Society.
  9. ^ Kirsopp Lake, Codex Sinaiticus Petropolitanus: The New Testament, the Epistle of Barnabas and the Shepherd of Hermas, Clarendon Press, Oxford (1911).
  10. ^ Skeat, Theodore Cressy; Elliot, J. K. (2004). The Collected Biblical Writings of T.C. Skeat. BRILL. стр. 9–. ISBN 90-04-13920-6. 

Литература[уреди]

  • Skeat, Theodore Cressy; Elliot, J. K. (2004). The Collected Biblical Writings of T.C. Skeat. BRILL. стр. 9–. ISBN 90-04-13920-6. 
  • Tischendorf, Constantin von, Fragmentum Codicis Friderico-Augustani ex Iesaia et Ieremia in: Monumenta sacra inedita (Leipzig 1855), vol. I, pp. 211 ff.
  • Tischendorf, Constantin von (1866), When Were Our Gospels Written?, An Argument by Constantine Tischendorf. With a Narrative of the Discovery of the Sinaitic Manuscript, New York: American Tract Society.
  • Schneider, Ulrich Johannes (ed.) (2007). Codex Sinaiticus. Geschichte und Erschließung der «Sinai-Bibel». Leipzig: Universitätsbibliothek Leipzig.
  • Christian–B. Amphoux, Codex Vaticanus B: Les points diacritiques des marges de Marc, Journal of Theological Studies vol. 58 (2007), pp. 440-466.

Спољашње везе[уреди]