Сингапур

Из Википедија


Застава	Грб

крилатица: Majulah Singapura
(Напред Сингапуре)

Химна: Majulah Singapura

Главни град Сингапур ¹

Службени језик малајски, кинески, енглески и тамилски

Председник: Селапан Раманатан

Премијер: Ли Ксиен Лунг

Независност: Од Малезије
9. августа 1965.

Површина

- Укупно 699.4 km² (188.)

- Вода (%) 1,444

Становништво

- 2006. 4.483.900 (117)

- Густина 6.208/km²

Валута Сингапурски долар (SGD)

Временска зона UTC +8

Интернет домен .sg

Позивни број +65

¹ Сигнапур је град-држава

Република Сингапур (енгл. Republic of Singapore; манд. 新加坡; тамил: சிங்கப்பூர் குடியரசு), краће Сингапур је острвска град-држава у југоисточној Азији на југу Малајског полуострва (на врху полуострва Малаке). Налази се на 137 километара северно од екватора, јужно од Малежанске државе Јохор и северно од Индонезије. Са својих 704.0 км², то је једна од неколико преосталих градова-држава на свету и најмања држава у Југоисточној Азији, такође га ради његовог стратешки важног положаја зову „Азијски Гибралтар“, Сингапуре значи лављи град.

Британска источноиндијска компанија је основала трговачку постају на острву 1819. године. Главно насеље до тог момента је било Малајско рибарско село на ушћу сингапурске реке. Неколико стотина урођеника из племена Оранг Лаут су такође живели и дуж обале, река и на мањим острвима. Британци су користили Сингапур као стратешку постају дуж пута зачина. Он је постао један од нај важнијих комерцијалних и војних центара Британске Империје. Када су га окупирали Јапанци током Другог светског рата, Винстон Черчил је то назвао "Највећим поразом Британије". Сингапур се вратио под Британску управу 1945. године. 1963 ујединио се са Малајском Федерацијом, Сабахом и Сараваком да би формирао Малезију. Мање од две године касније влада на челу са Ли Куан Јуом прогласила је независност, одвојио се од федерације и постао независна република 9. августа 1965. године. Сингапур је постао члан Уједињених нација 21. септембра исте године.

[уреди] Историја

[уреди] Етимологија

Име "Сингапура" потиче од Санскритског "синга" ("лав") и "пура" ("град").^[1] Према Малајским Аналима, ово име је острву дао Суматрански принц из 14. века Санг Нила Утама, који је, након што се искрцао на острво због олује, приметио чудну звер на обали. Његов главни помоћник је погрешно идентификовао као "синга" или лав.^[2] Међутим, најновија истраживања Сингапура показују да лавови никада нису живели тамо (чак ни азијски лав), а звер коју је видео Санг Нила Утама је вероватно био тигар, нај вероватније Малајски тигар.^[3]^[4]

[уреди] Првe насеобинe

Први записи о насеобини у Сингапуру су из 2. века нове ере.^[5] оство је било испостава Суматранске Шривиђаја империје и у почетку је имало Јаванско име "Темасек" (морски град). Темасек (Тумасек) је брзо постао значајно трговачко насеље, али је пропадао током касног 14. века. Мало је остатака старог Темасека у Сингапуру али су археолози пронашли остатке тог и других насеобина. Између 16. и раног 19. века, острво Сингапур је било део Јохорског Султаната. Током Малајско-Португалског рата 1613, насеље је запалила Португалска војска.^[6] Португалци су након тога контролисали насеље у том веку а Холанђани у 17., али већим делом тог времена острвску популацију су чинили углавном рибари.

Град је основан 1160. године и постао важан трговачки центар југоисточне Азије, али га је 1377. године разрушила војска јаванске државе Мадјапахит. Након тога је служио искључиво као уточиште пиратима.

[уреди] Колонијална управа

Статуа Томаса Стамфорд Рефлса од Томаса Вулнера, подигнута је на месту где се први пут искрцао у Сингапуру. Он је признат као оснивач модерног Сингапура

29. јануара 1819, Сер Томас Стамфорд Рефлс искрцао се на главно острво. Уочивши његов стратешки географски потенцијал за трговачку постају у Југоисточној Азији, Рефлс је потписао споразум са Султаном Хусеином Шахом од Јохора а у име Британске источноиндијске компаније да развија Сингапур као Британску трговачку постају и насеље, што је обележило почетак модерног доба острва. Рефлсов заменик Вилијам Фаркуар је надзирао период раста и етничке миграције, која је углавном била подстакнута имиграционом политиком без рестрикција. Канцеларија Британске Индије је управљала острвом од 1858, али је Сингапур постао Британска прекоморска територија 1867 године, одговоран директно Круни. До 1869. године 100.000 становника је живело на острву. ^[7]

Рано планирање града се одвијало углавном по принципу "подели па владај" где су различите етничке групе насељаване у различитим крајевима јужног дела острва. Сингапурска река је већим делом била комерцијална област у којој су доминирали трговци и банкари из различитих етничких групација са углавном Кинеским и Индијским најамницима који су утоваривали и истоваривали робу из бродова. Малајци, пореклом локални Оранг Лаути који су углавном радили као рибари, и Араписки трговци и учењаци су се углавном могли наћи у јого-источном делу ушћа реке, где се данас налази крај града који се зове Кампонг Глам. Европски насељеници, којих је тада било мало, настанили су се око тврђаве Канинг Хил и даље узводно уз Сингапурску реку. Као и Европљани, и Индијски мигранти такође су се населили више у унутрашњости, где се и данас налази Мала Индија. Веома мало се зна о руралним приватним насељима из тог времена (званих "кампонг"), осим да су вршена велика исељавања становника из тих насеља које је вршила Сингапурска влада након стицања независности крајем 1960-их.

[уреди] Други светски рат

Током Другог светског рата Царкса Јапанска Армија окупирала је Малају, што је довало до Битка за Сингапур. Лоше припрамљени Британци су били поражени за шест дана, и предали су наводно неосвојиву тврђаву Генералу Томојуки Јамашити 15. фебруара 1942. Предају је Британски премијер Сер Винстон Черчил описао као "најгору катастрофу и највећу капитулацију у Британској историји".^[8] Јапанци су преименовали Сингапур у "Шонанто (Shōnantō)" (昭南島, "Шонанто (Shōnantō)"^?), изведено од Јапанске реченице "Shōwa no jidai ni eta minami no shima" ("昭和の時代に得た南の島"^?) или "острво на југу освојено у доба Шове (Shōwa)", и Јапанци су га држали под окупацијом све док га Британци нису повратили 12. септембра 1945, месец дана након Јапанске предаје.^[9]

Име Шонанто је у то време било романизовано као "Syonan-to" или "Syonan", што значи "Светлост Југа".

[уреди] Независност

Центар града, грађанска и пословна четврт Сингапура.

Сингапур је 1959. постао држава са самоуправом у оквиру Британске Империје са Јусуф Бин Ишаком као првим "Yang di-Pertuan Negara" (у буквалном преводу "Неко ко је Изванредан Господар Државе") и Ли Куан Јуом као првим премијером. Једнострано је прогласио независност од Британије у августу 1963, пре него што се прикључио Малезијској Федерацији у септембру заједно са Малајом, Сабахом и Сараваком чему је претходио Сингапурски референдум о уједињењу из 1962. године. Сингапур је напустио федерацију две године касније након усијаног идеолошког конфликта између државне ПАП владе и федералне владе из Куала Лумпура. Сингапур је званично добио суверенитет 9. августа 1965.^[10] Јусуф Бин Ишак се заклео као први председник Сингапура а Ли Куан Ју је остао премијер.

Покушавајући да буду довољни сами себи, млада нација се суочила са многим проблемима као што су масовна незапосленост, недостатак стамбеног простора, и оскудица у земљишту и природним ресурсима. Током Ли Куан Јуовог мандата на премијерском месту од 1959 до 1990, његова администрација се латила решавања проблема опште незапослености, повећањем животног стандарда, и спровођењем јавног стамбеног програма широких размера. У том периоду су развијени темељи економске инфраструктуре, зауздана опасност од расних тензија, и креиран независни национални одбрамбени систем заснован на обавезном служењу војног рока за мушкарце.

1990. године Го Чок Тонг је наследио Лија на премијерском месту. Током свог службовања, земља се суочила са Азијском финансијском кризом из 1997. године, са епидемијом САРС-а 2003., и терористичким претњама од стране Џема Исламије након напада 11. септембра 2001. 2004. Ли Хсиен Лонг, најстарији син Ли Куан Јуа, постао је трећи премијер.^[11] Међу његовим најзапаженијим одлукама је план да се отворе казина да пи се привукло више страних туриста.

[уреди] Географија

Налази се у југоисточном делу Азије, у близини екватора на југу Малајског архипелага. Површина 616 km² око 4 милиона становника. Рељеф није високе надморске висине највиша око 175 m, повећавају величину тако што заустављају продор мора. Клима је екваторијална.

[уреди] Политика

[уреди] Спорови

Сингапур има више дуготрајних спорова са Малезијом око разних питања:

испорука воде у Сингапур
међудржавне поморске границе
ваздушне путање између међународног Сингапур Чанги аеродрома и куала лумпурског Међународног аеродрома

[уреди] Привреда

У почетку је Сингапур био важна лука (и сада је) али је привреда била слабије развијена. Касније је процесом индустријализације постао једна од развијенијих земаља.

Индустрија је углавном у власништву странаца (Американаца, Немаца). Држава настоји да већи удео узму домаћи људи међу којима има великих бизнисмена.

Главне привредне гране су бродоградња, прерада нафте, електротехника, хемијска, текстилна, електронска и машинска индустрија.

Пољопривреда: каучук, кокос, шећерна трска, банана, слатки кромпир.

[уреди] Важност у данашњем свету

Сингапур представља не само једно од најважнијих саобраћајних и економских средишта Азије, него и један од најважнијих градова у свету.

Често се назива градом будућности, због примене напредних технологија које су његовим становницима омогућиле да уживају животни стандард непојмљив чак и многим становницима развијених индустријских држава на Западу.

[уреди] Остали подаци

Религије: будизам, ислам, хришћанство, хиндуизам
Конфликти: спор са малезијом око два острва
Богатства: рибе, дубоководне луке
Национални доходак: 222,7 милијарди USD
пораст националног доходка : 7,5% (2007)
БДП: 48.900 USD
Инфлација: 1% (2006)
Незапосленост: 1,7%
Етничке групе: Кинези, Малајци, Хиндуси

[уреди] Извори

^ Singapore. bartleby.com. Добављено дана 2006-04-14.
^ Early History. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Добављено дана 2006-04-14.
^ Studying In Singapore. Search Singapore Pte Ltd. Добављено дана 2006-04-14.
^ Sang Nila Utama. 24hr Art. Добављено дана 2006-04-14.
^ Country Studies. Library of Congress. Добављено дана 2007-05-01.
^ Singapore - Precolonial Era. U.S. Library of Congress. Добављено дана 2006-06-18.
^ Founding of Modern Singapore. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Добављено дана 2006-04-14.
^ BBC On This Day - 1942: Singapore forced to surrender. BBC. Добављено дана 2007-05-01.
^ Ron Taylor. Fall of Malaya and Singapore. Добављено дана 2007-07-10.
^ Road to Independence. U.S. Library of Congress. Добављено дана 2006-04-14.
^ Country profile: Singapore. BBC News. Добављено дана 2006-04-14.