Синдикат
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
 |
Овај текст је клица. Можете га проширити тиме што ћете га |  |
Синдикат је правно лице којим се, за разлику од корпорације, управља у складу са демократским принципима: правилом - један члан, један глас. То је организација запослених радника основана са циљем да преговара са послодавцем и избори бољи статус и заштиту права запослених, односно да унапреди животни стандард радника.
У последњих 300 година, синдикати су се развили у више форми - под утицајем различитих економских и политичких дешавања из окружења у којем делују. Иако начини рада и деловања синдиката нису исти, они углавном укључују:
- Обезбеђивање погодности за чланове: У развијеним земљама синдикати обезбеђују погодности за чланове кроз обезбеђивање правне помоћи, пружање савета у вези едукације, заштите на раду, заступање у споровима против послодавца итд.
- Колективно преговарање: Врло важан сегмент деловања синдиката, када синдикати преговарају са послодавцем у циљу дефинисања односа између радника и послодавца.
- Индустријске акције: Синдикати могу организовати штрајк или протест у циљу испуњења својих захтева.
- Политичку активност: Синдикати могу промовисати законска решења која одговарају члановима синдиката кроз лобирање, подршку одређеним политичким партијама и кандидатима, анкетирањем грађана итд.
[уреди] Историја
У време индустријске револуције, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, јавија се потреба за организовањем радника у циљу побољшања услова рада и повећања зарада. Први скупови радника, организовани углавном у Великој Британији и земљама Западне Европе, били су организовани спонтано и они су били основа за стварање синдиката.
