Синдром саванта

Из Википедије, слободне енциклопедије

Синдром саванта представља појаву која се јавља код аутистичних људи и људи који имају поремећај на мозгу, а с друге стране имају невероватно развијене поједине таленте или уметничке способности.

Савант синдром се дели на 3 категорије:

  • сплинтер - када особа показује преокупацију стицању одређеног знања;
  • талентед - своје могућности доводе на нови ниво помоћу индивидуалне варијације ван оног наученог;
  • продиџијус (изванредан) - су најређа група познато их је тек око 100 у целом свету , а њихове способности биле би фасцинантне и да их поседује особа без хендикепа.

Често се јавља и способност фотографског памћења - могу се до детаља присетити нпр таблица аутомобила, географских карти, различитих информација које су само једном погледали, на тај начин "гутајући" знање из читавих књига које би само једном прочитали. Поједини могу погодити који ће дан бити одређени датум било из прошлости или из будућности. Уметничка црта може бити доста изражена - тако су неки музички генији, док се та генијалност ређе јавља на подручју сликарства и вајарства.

Шта је узрок овој појави није познато, јер код иситаних саванта није пронађена никаква заједничка особина у грађи, односно оштећењу мозга. Заједничко им је да сви имају различите способности, и да већина поседује само једну необичну способност, но постоје и они који их имају више.

Најпознатији савант Ким Пик - који је послужио као инспирација филму Кишни човек - рођен је без повезнице леве и десне хемисфере мозга. Има запањујуће способности памћења и то већ од раних дана, као и способност извођења разних математичких операција користећи се само сопственим умом. Но, упркос бриљантним могућностима - као парадоксално поређење наводе како Ким није способан сам закопчати сопствену кошуљу, а резултати Iq тестова су му исподпросечни.

Најчешће интелектуалне способности које се јављају код саванта су: компјутерско памћење датума, имена, телефонских бројева, затим изванредно брзо и тачно извођење „напамет” аритметичких операција сабирања и множења чак и петоцифрених бројева и сл.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]