Савантизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Синдром саванта)
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Савантизам, често називан и синдром саванта је урођени или стечени ментални поремећај у развоју мозга, из којег се код особе са тим поремећајем - саваната (по којима је овај појам добио назив), развија „недосежан“ ниво умних способности или талената у једној или више области. Њихови спектакуларни таленти су заправо скуп богатих фино разлучених способности широког спектра, од апсолутног памћења, преко фасцинантне синестезије до муњевитог рачунања.

Иако постој извесна заједничка повезаност са аутизмом, званична психологија и медицина их не групишу у исту групу, а и у МКБ,[1] ICD-10[2] и DSM-V.[3] савантизам није сврстан у групу болести. Термин поремећај за савантизам и друге менталне поремећаје користи се у наведеним класификацијама како би се избегли већи проблеми употребом термина као што је болест или болесно стање. „Поремећај“ можда није потпуно адекватан термин, али се он користи да код саваната имплицира постојање клинички препознатљивог скупа симптома или понашања повезаних у већини случајева са проблемимима интерференције са личним функцијама. Зато социјална девијације или унутрашњи сукоби, без личних дисфункције, нису а укључене у ментални поремећај који дефинисан у овим класификацијама.

Саванте „красе“,савантизмом изазване, такве врхунске способности која су налик острвима у мору много ширих менталних сметњи. Ови јако ретки људи, истовремено трагично погођени и надљудски надарени својим особеним менталним склопом, можда у будућности могу бити битан фактор у откривању многих сложених можданих способности уплетених у „нормалном“ функционишућем уму просечног човека. Јер је са таквом комфигурацијом ума каву саванти поседују, у стицању сазнања, њима је на располагању богатија и надасве атипична „кутија са алатом“ од перцепционих процеса, мисаоног тока па све до логичког расуђивања и закључивања о природи света, коју поседује већина особа, коју треба открити и истражити.[4]

Историјат[уреди]

Benjamin Rush (на слици Charles Willson Peale-а из 1783) први је описао савант-идиоте

Први опис савантизма или саваната-идиота, датира из 1789, када ја амерички лекар Benjamin Rush, кога сматрају оцем америчке психијатрије, описао вештине једног психијатријскох болесника који је могао да израчуна старост неког лица у секундама.

Скоро 100 година касније, J. Langdom Down (познат по открићу Дауновог синдрома) током 1887. први је стручно описао овај поремећај и почео са употребом термина „идиот-савант“ за особе код којих је уочио појаву истовремено присутног ниског укупног когнитивног функционисања и одређене вештине изнад просека. Даун је овај термин сковао од термина идиот, којим су означава не особе ниске интелигенције и термина савант (од француске речи savoire-мудaр) да опише некога ко је имао изузетну меморије, али са великим дефект у размишљању. Овај термин данас се мало користи због својих непримерених конотација, а термин савантизам или савант синдром је данас мање или више усвојен. Други термин, аутистичан савант, такође је у широкој употреби, али то може да буде доста неприкладно. Иако постоји јака повезаност са аутизмом, у пракси свакако није случај да су сви саванти аутистични.

Године 1943, Leo Kanner, први је у свом извештају о аутизму поменуо „невероватан речник, одлично памћење и тачно понављање сложених образаца и секвенци бројних података“ код неким особа са аутизмом.“

Тако су скоро више од 200 година (све до 1983 године) објављиване само студије невероватног поремећаја (савантизма) само код изолованих случајева, када се приступило првим систематизованим експериментима како би се одредили могући узроци и преваленција овог феномена уочених код аутизма.

Међутим, у последње време, нови приступи у проучавању интелигенције који је започео Хауард Гарднер, треба да да објашњење за овај синдром или дефинише његове могуће узроке. Тако је парадоксално проучавање ове мала популација саваната од стране стручњака постало права главобоља за теоретичара интелигенције, који би у будућности требало да покушају да се уклопе загонетно когнитивно функционисања као пшти образац понашања мале групе људи са посебним умним способностима и когнитивним витештвом у математици, музици, поезији, итд, који понекад не могу да се сете имена чланова породице, или нису у стању да се самостално сналазе у свакодневном животу.

Епидемиологија[уреди]

Савантизам је комбинација ниског облика когнитивног функционисања (са менталном ретардацијом обично умереном до јако израженом), и једне или више изузетних способности. До сада, природа талената описана у овом менталном поремећају, код различитих особа веома варира. Најчешће је то музички таленат, вештина рачунања у математици, уметнички таленат сликања или компоновања, књижевни таленат у поезија, изузетна способност памћења или неки други таленти. Међутим, понекад се ови таленти код саваната састоје од веома изолованих и специфичних вештина чије порекло је веома тешко објаснити; на пример, код саванта који није способан да израчунава појединачне ставке у свакодневној куповини, али је у стању да одговори, са изузетном брзином и прецизношћу, на питања као што су: „који је дан у недељи био 20. март, 1920 или који ће дан бити 7. јуна, 2088?“[5]

Не постоји сагласност о томе колико људи у свету поседује ове вештине.[6] Процене се крећу од изузетно ретког броја, до свега 50 случајева урођеног савантизма који су тренутно пријављени.[7][8]

Према другим изворима преваленца савантизма је један случај у 2.000 људи са когнитивним дефицитом. Његова инциденца расте на један од 10 случајева са аутизмом.[8]

Процењује се да је око 50% случајева савантизма из аутистичног спектра менталних поремећаја, а други 50% из популације са сметњама у развоју и повреда централног нервног система. Иако се процењује да је учесталост савантизма у аутистичног популацији око 10%, његова учесталост у популацији са инвалидитетом (што је он већи и савантизам је много већи) вероватно мање од 1%. Ипак, треба рећи да постоји дилема око ових процената учесталости савантизма која произилази из начина на који је он дефинисан и описан.

Учесталост савантизма је нешто већа код мушкараца него код жена. Мушко-женски однос код саваната је 6:1,[9]што је нешто другојачије него код аутизма у коме је мушко-женски однос 4,3:1.[10]

У британској студији из 1999. након анкетирања 137 родитеља аутистичне деце утврђено је да 28% сматра да су њихова деца испунила критеријуме и да поседују неку од вештина саваната, које су дефинисане као вештина или моћи које су на на нивоу које би биле неуобичајене чак и за нормалне људе.[11]

Етиопатогенеза[уреди]

Шта је узрок овом поремећају није познато, јер код испитаних саванaта није пронађена никаква заједничка особина у грађи, односно оштећењу мозга. Заједничко им је да сви имају различите способности, или да већина поседује само једну необичну способност, мада постоје и они који их имају више.

Према тврдњама Алена Снидера вештине саваната су латентне у свима нама. Његова хипотеза је да саванти имају привилегован приступ нижем нивоу, мање обрађених информације, пре него што се оне упакују у холистички концепт и смислене етикете. Захваљујући неуспешној top-down инхибицији, саванти могу да приступе нформацијама које постоје у свим деловима нашег мозга, а које су обично изван наше свести. Ово објашњава како вештине саваната спонтано настају у иначе нормалних људи, и зашто такве вештине могу бити вештачки изазвана ниским фреквенцијама понављајућих транскранијалних магнетних стимулација.

На ове способности и вештине саваната према Алену С. такође указује и чињеница да аутистични саванти атипично и буквално поседују способност да се концентришу више на делове него на целину што им пружа приоритет у приступу појединим групама информација за решавања проблема, као што су оне које захтевају разбијање когнитивног начина размишљања. Тако се стратегија изградње од делова према целини може сматрати основом вештина тзв. аутистичних генија. За разлику од здравог ума, која има уграђена очекивања света (унутрашњег реда), аутистичан ум мора прво поједноставити свет усвајањем строге рутине (екстерним редом).[12][13]

Шта год било тачно у овим теоријама, једно је само сигурно да саванти са таквом конфигурацијом ума, у сазнајном погледу, имају на располагању далеко богатија и, надасве, атипичније техничке и друге процесуалне способности од техника и процеса које се обављају у мозгу код највећег броја људи.

У литератури су наведене бројне претпоставке о настанку овог стања попут:

Теорије дефицита у извршним функцијама и апстрактном мишљењу
Теорије дисфункција леве хемисфере мозга,
Теорије веће развијености процедуралне меморије и ејдетске свести

Извори[уреди]

  1. ^ Листа болести класификованих према МКБ-10
  2. ^ ICD 10 Codes For Psychiatry Приступљено 17. 9. 2014.
  3. ^ „APA Diagnostic Classification DSM-V-TR“. BehaveNet. BehaveNet Inc Приступљено 13. 9. 2014. 
  4. ^ Explaining and inducing savant skills: privileged access to lower level, less-processed information. Snyder A. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci. 2009 May 27; 364(1522):1399-405.
  5. ^ Heavey, L.; Pring, L.; Hermelin, B. (1999): A date to rememeber: the nature of memory in savant calendrical calculators. Psychological Medicine, 29, 145-160.
  6. ^ Savant Syndrome, Dave Hiles
  7. ^ Yant-Kinney, Monica (2012-08-20). „An artist is born after car crash“. The Inquirer (Philadelphia) Приступљено 2012-11-24. 
  8. ^ а б Treffert, D. A. (2009). „The savant syndrome: An extraordinary condition. A synopsis: Past, present, future“. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences 364 (1522): 1351–7. DOI:10.1098/rstb.2008.0326. PMC 2677584. PMID 19528017. 
  9. ^ Treffert, Darold. A Visual Feast
  10. ^ Newschaffer CJ, Croen LA, Daniels J et al. (2007). „The epidemiology of autism spectrum disorders“ (PDF). Annu Rev Public Health 28: 235–58. DOI:10.1146/annurev.publhealth.28.021406.144007. PMID 17367287. 
  11. ^ Howlin, P.; Goode, S.; Hutton, J.; Rutter, M. (2009). „Savant skills in autism: Psychometric approaches and parental reports“. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences 364 (1522): 1359–1367. DOI:10.1098/rstb.2008.0328. PMC 2677586. PMID 19528018. Lay summary – The Economist (April 16, 2009). 
  12. ^ Murray, S. 2008 Representing autism. Culture, narrative, fascination. Liverpool, UK: Liverpool University Press
  13. ^ Rosch, E. 1978 Cognition and categorization. Hillsdale, NJ:Lawrence Erlbaum.

Литература[уреди]

  • Frith, U. (1989) Autism: Explaining the enigma. Blackwell.
  • Happé, F. (1994) Autism: An introduction to psychological theory. UCL Press.
  • Hermelin, B. (2001) Bright Splinters of the Mind: A personal story of research with autistic savants. Jessica Kingsley Publishers.
  • Hockney, D. (2001) Secret Knowledge: Rediscovering the lost techniques of the old masters. Thames & Hudson.
  • Sacks, O. (1986) The Man Who Mistook His Wife for a Hat. Picador.
  • Sacks, O. (1995) An Anthropologist from Mars. Picador.
  • Schopler, E. & Mesibov, G.B. (1995) Learning and Cognition in Autism. Plenum Press.
  • Selfe, L. (1977) Nadia: A case of extraordinary drawing ability in an autistic child. Academic Press.
  • Smith, N.& Tsimpli, I.-M. (1995) The Mind of a Savant: Language learning and modularity. Blackwell.
  • Treffert, A.D. (1989) Extraordinary People. Bantam.
  • Treffert, A.D. & Wallace, G.L. (2002) Islands of Genius. Scientific American, (June), p.60-69.

Спољашње везе[уреди]