Сининг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сининг
кин. 西宁市/西寧市, Xining

Xining 2008.png
Пословна четврт Сининга

Основни подаци
Држава Кина Кина
Покрајина Ћингхај
Становништво
Становништво (2009) 764.520 (процена)
Географске карактеристике
Координате 36°37′50″N 101°46′23″E / 36.630556, 101.773056
Надморска висина 2.275 м
Сининг на мапи Кине
{{{alt}}}
Сининг
Сининг на мапи Кине
Остали подаци
Поштански код 810000
Позивни број 971
Веб-страна www.xining.gov.cn/

Сининг (кин. 西宁市/西寧市, Xining) је главни град кинеске покрајине Ћингхај и смештен је у долини реке Хоангхо. Град заузима површину од око 350 км² и лежи на надморској висини од 2.200 метара. То је политички, економски, научни, културни и саобраћајни центар покрајине, а налази се на традиционалном путу који повезује северну Кину и Тибет.

Први трагови који указују на присуство људи у овом региону датирају из I века п. н. е.[1] За време династија Хан, Суи и Танг ово је била погранична територија. Касније је припојен Тибету и назван Ђингтангченг, а у том периоду је постао значајан верски центар. За време династије Сонг 1104. године град је поново припојен Кини и назван данашњим именом које у преводу значи „мир на западу“. Престоница покрајине је постао 1928. када је Ћингхај проглашен независном кинеском покрајином. За ово подручје се везује земљотрес јачине 8,6 степени Рихтерове скале, који се десио 22. маја 1927. године, када је погинуло око 200.000 људи.

Данас је Сининг подељен на пет области, три покрајине и зону за развој националне економије и технологије која се налази под управом локалне владе. Према процени из 2009. у граду је живело 764.520 становника.[2] Демографска структура је веома хетерогена и чини је 37 различитих националности.


Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2009. живело 764.520 становника.

Кретање броја становника
1990. 2000. 2009
697.780[2] 748.201[2] 764.520[2]


Референце[уреди]

  1. ^ Xining Municipal Peoples Government
  2. ^ а б в г „China: largest cities and towns and statistics of their population“. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012.. Archived from the original on 27. 12. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]