Сиринићка Жупа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сиринићка Жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку Жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар планине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Републике Македоније.

Положај и пространство[уреди]

Сиринићка жупа се великим делом поклапа са границама Општине Штрпце. Општина Штрпце је формирана 10.8.1988 и обухвата површину од 247,36 км2. Жупа се налази у североисточном делу Шар-планине и у облику је широког неправилног многоугла. Обухвата цео слив реке Лепенца.

На јужној страни жупа се протеже преко шарског гребена са врховима Љуботен (2.489 m), Ливадице (2.494 m), Језерска Чука (2.604 m) и Бистра (2.651 m). Западна граница се од превоја Бистре спушта на превој Превалац који Сиринићку жупу раздваја од Средачке Жупе. Северозапдна страна Сиринића се од Ошљака (2.207 m) протеже преко Коџа Балкана (2.035 m) и планине Жара (1.694 m) које га одвајају од Призренског Подгорја. Северну границу жупе чине делови Језерске планине, Студеница и Куркулица, одакле се граница на североистоку спушта преко Грабера према Бродској клисури на источној косовској страни.

Путни правци Сиринићку жупу повезују са Призреном и Урошевцем, док саобраћајнице углавном прате реку Лепенац.

Панорама Велике Ливаде
Панорама Велике Ливаде

Клима[уреди]

Поглед на Шар-планину из Штрпца

Клима Сиринићке жупе је планинска, али сходно надморској висини, подлози и утицају ветрова неки делови жупе имају значајне климатске разлике. Стране окренуте југу као и нижи делови имају жупску климу, а виши делови алпску. У већем делу године преовлађује претежно стабилно време, без олујних ветрова, са дугим зимама које нису оштре и топлим летима са малом количином падавина.

Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 18 °C, а најхладнији јануар са средњом температуром од -0,3°C. Ипак постоје разлике између северног и јужног дела. Због изложености северцу јужни део је хладнији од северног. Тако на пример село Коштањево које се налази на јужној страни и надморској висини од 1.000 до 1.240 метара зими је топлије, него насеље Штрпце које се налази на 900 метара.

Снежни покривач се у жупи задржава се од око 60 до 210 дана, што зависи од надморске висине и експозиције. Сиринићка жупа прима и значајну количину падавина, нпр. Јажинце 1.014 mm, a Штрпце 922 mm годишње.

Хидрографија[уреди]

Водени токови[уреди]

Сиринићка жупа је богата водом. Густу речну мрежу чини Лепенац и његове притоке. Највећа река је Лепенац која настаје на Коџа Балкана код села Севце на надморској висини од 1.120 метара од Тисове и Черничке реке. Максимална висина на извору Лепенца је 1.934 метара, а најнижа 630. метара. Површина слива Лепенца у Сиринићкој жупи износи 241 км2, а од Јажинца до Брода прима 12 притока:Тисову реку, Череначку реку, Сотачки поток, Суву реку, Блатештицу, Врбештичку реку, Муржицу, Миљоштицу, Сушићку реку, Вичанску реку, Ропотски поток и Ижанску реку.

На територији жупе константовано је 247 извора. Велики број извора се користи за водоснабдевање, а температура воде је од 4-10 степени.

Језера[уреди]

Бој језера у Сиринићкој жупи није тачно утврђен. Језера са Шарске стране, Штрбачко или Ливадичко језеро које се налази на надморској висини од 2.173 метара и Велико Јажиначко језеро на 2.170. метара надморске висине су веома богата водом.

Штрбачко језеро смештено је у дубоком цирку, подно врха „Ливадице“ на надморској висини од 2.173 метра. Удаљено је око шест километара јузоисточно од Штрпца. Дужина језера износи 220, а ширина 124 метра, док је обим језера 683 метра. Дубина језера варира у распону од 6,50 до 8,60 метра, у зависности од доба године. Провидно је до самог дна, а воду добија од падавина, топљењем снежаника, као и од бројних површинских и подземних извора.

Велико Јажиначко језеро је дугачко 150 метара, а широко 87 метара. Име је добило по селу Јажинце. Највећи водостај језеро има у мају, јуну, октобру и новембру у време киша, док је најмањи у августу или септембру. Према неким српским научницима дубина језера при високом водостају износи 12 метара. И према првим и другим изворима језеро је најдубље од свих језера на Шар планини. Дужина обалне линије језера износи око 500 m. Језеро има јајчани облик, а језеро се напаја водом из једног потока који не пресушује и са неколико глечера који га окружују.

Вода планинских језера Сиринићке жупе одликује се ниским температурама током цле године, услед велике надморске висине, хладних ветрова, па због тога не служе за купање.

Биљни покривач и животињски свет[уреди]

Огромни водени талог, као и састав стена који се састоји од непропустљивих стена чини да је биљни свет веома бујан. На простору од 1000-1200 метара расте буква, храст, китњак, цер, бреза, бели јасен... Од 1200-1700 метара простире се црногорични појас на коме се могу наћи црни бор и бели бор, смрча, клека, молика... Изнад 1700 метара застушљена је прелазна жбунаста вегетација. У Сиринићкој жупи је 5.585 хектара под шумом, 6.500 хектара чини пешњаци.

Некада се планински масив Шар-планине одликовао изузетним богатсвом живптињског света. Међутим човек је крчењем шуме потпуно изменио структуру шумских заједница и довео до потпуног нестајања неких животињских врста. Такав пример је Орао брадач. Сиринићку жупу насељава велики број сисара, птица, лептира, дивљачи... Животињски свет чине:срна, дивокоза, дивља свиња, рис, куна, јаребице, тетреби, као и ендемичне врсте, динарска волухарица, видра, куна златица и куна белица...

Карактеристика Сиринићке жупе је и велики број пастирских паса Шарпланинаца. Заступљени су шарпланинци свих боја, од беле боје, преко боје меда, жуте или сиве или чак и црне боје. Веома су храбри и борбени па не презају да се супростави ни медведу, као ни чопору вукова.

Историја[уреди]

У састав средњовековне Србије, простор Сиринићке жупе улази почетком XIII века, за време владавине Стефана Првовенчаног. Први помен Сиринићке жупе налази се на једном јаванђељу писаном на пергаменту и који потиче из XIII века, а данас се чува у националној библиотеци у Паризу. Други помен је из 1331. године, а налази се у повељи краља Стефана Душана у којој се види да је Сиринићка жупа била метох Манастира Хиландара.

Насеља[уреди]

Штрпце

На територији Сиринићке жупе налази се шеснаест сеоских насеља, седам на левој и девет на десној обали Лепенца. На десној обали реке Лепенца семештена су села Севце, Јажинце, Штрпце, Готовуша, Драјковце, Фираја и Брод а на левој су Врбештица, Беревце, Доња Битиња, Горња Битиња, Сушиће, Коштањево, Вича и Ижанце.

Седам насеља Сиринићке жупе се нлазе на висинама до 850 метара, шест на висинама од 850-1000, а три на висини од 100-1250 метара. Села жупе су збијеног и разбијеног типа. У збијена села спадају она села насељена Србима, Јажинце, Беревце, Готовуша и Штрпце, као и мешовита села (насељена Србима и Албанцима) Доња Битиња и Драјковце. Збијеног типа је и село Сушиће и ако је на надморској висини од 1100 метара. Једино села насељена албанским становништвом Коштањево и Ижанце спадају у разбијена насеља старовлашког типа.