Сисак у Народноослободилачкој борби

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик Сисачком партизанском одреду у шуми Брезовици.

Сисак је априла 1941. године потпао под „Независну Државу Хрватску“. У близини града је 22. јуна 1941. године основан Сисачки партизански одред, први партизански одред у Хрватској. Сисак су 5. и 6. маја 1945. године ослободиле јединице 45. дивизије Друге армије ЈА.

Окупација и припреме за устанак[уреди | уреди извор]

После капитулације Југославије априла 1941. године и стварања „НДХ“, Сисак је административно потпао под Велику жупу Гора са седиштем у Петрињи. Године 1941. у Сиску се налазило око 10.000 немачких војника, домобрана и усташа.

У Сиску се тада налазило седиште Окружног комитета КП Хрватске за Сисак. Партијске ћелије радиле су у готово свим предузећима у граду и селима овог среза, тако да је тада било око 320 чланова КП, организованих у 40 ћелија, и око 50 чланова СКОЈ-а.

У току припрема за оружани устанак, организација КПЈ у Сиску је прикупила знатне количине оружја и муниције. После Мајског саветовања ЦК КПЈ, у Сисак је дошао члан Централног комитета КПХ, Јосип Краш, и одржао састанак Окружног комитета КПХ за Сисак, на којем је пренео директиве ЦК КПЈ и ЦК КПХ за припреме оружаног устанка. Непосредно после овог састанка чланови КПЈ Сиска почели су са диверзијама и саботажама у неким фабрикама.

Почетак и ток устанка[уреди | уреди извор]

На дан напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године, одржан је састанак Окружног комитета КПХ за Сисак. Одлучено је, међу осталим, да се одмах почне оружана борба против окупатора и његових помагача и да се од компромитованих чланова КПЈ формира партизански одред. Истог дана формиран је у шуми Брезовици Сисачки партизански одред, а у Сиску је формирано ново партијско руководство у које су ушли некомпромитовани чланови Комунистичке партије.

У другој половини јула формирано је Оперативно партијско руководство Окружног комитета КПХ за Сисак. Тада се почело са диверзантским акцијама. Средином јула 1941. године, сисачки омладинци извршили су диверзију крај саме железничке станице, док је почетком августа из Сиска и околице упућена група нових бораца у састав Сисачког партизанског одреда.

Усташке одмазде и злочини[уреди | уреди извор]

Усташе су убрзо реаговале на појачану устаничку активност, па су 18. јула ухапсиле, а 23. јула стрељале, у близини реке Одре, групу од осамнаест омладинаца, међу којима и шест чланова Месног комитета КПЈ за Сисак. Усташе су у том периоду формирале сабирни логор у Цапрагу, одакле је од 1. до 25. августа 1941. године упућено у Земун 4,575 особа. У граду се налазио и посебан логор за децу у који је августа 1942. године доведено око 3.000 деце из околине Босанског Градишта и са Козаре. Кроз дечји логор је прошло око седам хиљада деце, углавном с Козаре, Баније и Кордуна[1]. Тачан број убијене деце није познат, а подаци се крећу од 1.300 до преко 3.000 убијене деце[1].

НОР и ослобођење[уреди | уреди извор]

После формирања Окружног комитета КПХ за Банију, 30. септембра 1941. године, расформиран је ОК КПХ за Сисак. У међувремену, крајем октобра 1941. године, део бораца ранијег Сисачког партизанског одреда, подељен у две групе, вратио се на подручје Сиска, где је поново отпочео на организовању Народноослободилачког покрета. Од тада, па кроз саве период Народноослободилачког рата, а подручју Сиска деловале су мање борбене групе, а у ширем рејону дејствовале су јединице Прве и Друге оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске, а потом и јединице Четвртог корпуса НОВЈ.

Сисак су са 5. на 6. мај 1945. године, после дванаесточасовне борбе, ослободиле јединице 45. дивизије Друге армије ЈА.

Истакнуте личности НОП-а и народни хероји из Сиска[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б РТС: „Пуповац: Загреб без слуха за жртве“ (приступљено 7. октобра 2012.)

Види још[уреди | уреди извор]