Ситница
| Ситница | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 90 km |
| Басен | 2.861 km2 |
| Пр. проток | 9.5 m3⁄s |
| Слив | црноморски |
| Водоток | |
| Извор | Жегавац |
| В. извора | око 996 m |
| Ушће | Ибар, код Косовске Митровице |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Вучитрн, Косовска Митровица |
| Притоке | Неродимка, Лаб |
| Река на Викимедијиној остави | |
Ситница (алб. Sitnica) је највећа река на Косову и Метохији. Извире у југоисточном делу Косова и Метохије на планини Жегавац, испод коте 996 звана Маја Фрисит.
Тече средином Косова и Метохије и код Косовске Митровице улива се у Ибар. Слив јој је 2861 km² и обухвата Косово поље и његов руб. У изворишту Ситнице налази се позната бифуркација Неродимке. У кориту Неродимка, на месту званом Балићско пландиште, подигнута је брана и део њених вода прокопаним каналом одведен до места Теразије. На Теразијама вода Неродимке се дели и једном краком одлази на север у Ситницу, а другим на југ поново у Неродимку. Ова вештачка бифуркација је врло стара творевина (помиње се у Грачаничкој повељи краља Милутина[1]), па је често сматрана за природну.
Дужина Ситнице износи 90 km, a њен средњи проток на ушћу 9,5 m³/sek. Иако јој просечна надморска висина слива износи 1.000 m, Ситница протичући дном Косова поља има све особине равничарских река: мали пад (0,76‰) и плитко вијугаво корито из којег се при вишим водостајима редовно излива, мењајући корито. Тако је најлепши камени мост на Косову са девет стубова код Вучитрна, звани Војновића мост, остао на сувом.
У сливу Ситнице подигнута су и два вештачка језера: на Батлави притоци Лаба, код села Орлана са запремином од 30 милиона m³ воде и на Грачанки, код манастира Грачанице, са запремином од 50 милиона m³ воде.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1978.
Литература[уреди | уреди извор]
- Текст др. Томислава Ракичевића Уни. проф. Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1978.
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
