Скандинавија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скандинавија је велика регија у северној Европи. Окружена је Балтичким, Северним и Норвешким морем. Простире се на 1 258 060 km² и припада Норвешкој, Данској и Шведској. У шири појам Скандинавије или северне Европе могу се још убрајати Финска, Исланд, Фарска острва и Гренланд.На територији Скандинавије живи око 24 620 000 становника.
Садржај |
[уреди] Географија
Интернационално гледајући, Скандинавија може једнако значити и скандинавско полуострво, које сачињавају Норвешка и Шведска, без Данске, али овај израз користи се само у строго географском значењу. Понекад се погрешно користи израз нордијске земље за Скандинавију и обрнуто. Понекад се за скандинавско полуострво заједно са Финском, Карелијом и полуострвом Кола користи и појам Феноскандинавија.
[уреди] Разуђеност обала
Скандинавија излази на Атлански океан,Северно море,Норвешко море,Балтичко мореи Баренцово море. У Скандинавији је најразуђенија обала на свету сачињава мноштво фјордова,а од већих залива ту је Ботнички.Од мореуза ту се налазе Скагерак и Категат и Дански пролаз између Гренланда Исланда.
[уреди] Рељеф
Рељеф Скандинавије сачињавају Скандинавске и мноштво вулканских планина.
[уреди] Народи
Од народа у Скандинавији живе угро-финци и германи.Германски народи Скандинавије воде порекло од викинга. Угро-финци су: финци, сами (лапонци), Германи су: данци, швеђани, норвежани, исланђани, фарани,
[уреди] Географске дефиниције
Скандинавско полуострво
Скандинавија
Феноскандинавија
Нордијске земље
Скандинавија је богата рекама и шумама, а обала је разуђена са великим бројем фјордова. Рељеф је планински са великим лежиштима руде гвожђа, цинка, бакра, олова и др. Главни градови Скандинавских земаља су: Осло са 573.388 становника, Копенхаген са 509.861 становника и Стокхолм са 807.301 становника. Шведска је највећа земља Скандинавије и северне Европе. Швеђани имају један од највиших животних стандарда на свету. Пољопривредом се бави 2−3 посто становништва, које на око 7 посто површине земље успева да произведе довољно житарица за домаће потребе.
[уреди] Етимологија
Реч Скандинавија први пут се користи код Плинија (23-79) у форми Scadinauia и вероватно се састављена од старогерманске речи 'скадин' (стена, бразда) и 'ауио' (острво). Овај првобитни израз је преживио у имену дела јужне шведске Скане. Јорданес (ца. 485-552) спомиње да је Птоломеј писао о острву Скандза, и да на северном делу острва живи једно упорно племе, које средином лета четрдесет дана узастопце има дневно светло, а средином зими исто тако не види светла. Птоломеј је највероватније ова сазњања добио од Грка Путхеаса од Масалије (данас Марсеј).
 |
Овај незавршени чланак Скандинавија везан је за географију. Користећи правила Википедије, проширите га. |
