Скандинавија
Скандинавија је велика регија у северној Европи. Окружена је Балтичким, Северним и Норвешким морем. Простире се на 1 258 060 km² и припада Норвешкој, Данској и Шведској. У шири појам Скандинавије или северне Европе могу се још убрајати Финска, Исланд, Фарска острва и Гренланд. На територији Скандинавије живи око 24 620 000 становника.
Садржај |
Етимологија [уреди]
Реч Скандинавија први пут се користи код Плинија (23-79) у форми Scadinauia и вероватно се састављена од старогерманске речи 'скадин' (стена, бразда) и 'ауио' (острво). Овај првобитни израз је преживио у имену дела јужне шведске Скане. Јорданес (ца. 485-552) спомиње да је Птолемеј писао о острву Скандза, и да на северном делу острва живи једно упорно племе, које средином лета четрдесет дана узастопце има дневно светло, а средином зими исто тако не види светла. Птолемеј је највероватније ова сазњања добио од Грка Путхеаса од Масалије (данас Марсеј).
Историја [уреди]
Између 8. и 12. века догодило се покрштавање Скандинавије. На подручју уже Скандинавије — Данске (1104), Норвешке (1154) и Шведске (1164) — основане су католичке надбискупије одговорне папи лично. Прелаз на хришћанство трајао је дуго, јер је требало успоставити мрежу цркава. Лапонци (локално Сами) покрштени су тек у 18. веку.
Током раног средњег века, папинство се још није утврдило као средишња католичка власт, тако да се развијала варијанта регионалног хришћанства.[1] Хришћански мисионари настојали су прилагодити проповедање па су представили Христа као особу снаге и среће, а књига Откровења, која представља Христа као победника над Сотоном, играла је средишњу улогу у ширењу ове религије међу Викинзима, иначе нордијске ратнике, трговце и гусарe, којима се вероватно допала идеја победника.[2]
Географија [уреди]
Интернационално гледајући, Скандинавија може једнако значити и скандинавско полуострво, које сачињавају Норвешка и Шведска, без Данске, али овај израз користи се само у строго географском значењу. Понекад се погрешно користи израз нордијске земље за Скандинавију и обрнуто. Понекад се за скандинавско полуострво заједно са Финском, Карелијом и полуострвом Кола користи и појам Феноскандинавија.
Скандинавија излази на Атлантски океан, Северно море, Норвешко море, Балтичко море и Баренцово море. У Скандинавији је најразуђенија обала на свету сачињава мноштво фјордова, а од већих залива ту је Ботнички. Од мореуза ту се налазе Скагерак и Категат и Дански пролаз између Гренланда Исланда.
Рељеф Скандинавије сачињавају Скандинавске и мноштво вулканских планина.
Од народа у Скандинавији живе Угро-Финци и Германи. Германски народи Скандинавије воде порекло од Бикинга. Угро-Финци су: Финци и Лапонци (Сами). Германи су: Данци, Швеђани, Норвежани, Исланђани и Фарани.
|
Скандинавско полуострво |
Скандинавија |
Финоскандинавија |
Нордијске земље |
Нордијске земље |
Скандинавија је богата рекама и шумама, а обала је разуђена са великим бројем фјордова. Рељеф је планински са великим лежиштима руде гвожђа, цинка, бакра, олова и др. Главни градови Скандинавских земаља су: Осло са 573.388 становника, Копенхаген са 509.861 становника и Стокхолм са 807.301 становника. Шведска је највећа земља Скандинавије и северне Европе. Швеђани имају један од највиших животних стандарда на свету. Пољопривредом се бави 2−3 посто становништва, које на око 7 посто површине земље успева да произведе довољно житарица за домаће потребе.
Извори [уреди]
- ^ Sanmark, Alexandra: Power and conversion : a comparative study of Christianization in Scandinavia; Uppsala : Department of Archaeology and Ancient History, Uppsala University, Occasional papers in archaeology: 34; ISBN 91-506-1739-7 Also: Ph. D. Thesis, 2002., London, University College
- ^ Lindqvist, Thomas, 'Early Political Organisation: (a) An Introductory Survey', in The Cambridge History of Scandinavia: Prehistory to 1520, ed. Knut Helle. Cambridge University Press, 2003. ISBN 0-521-47299-7. стр. 160–67.
|
|||||||||||||||||||||||||||
