Склереид

Попречни пресек кроз склереид врсте Dahlia variabilis.

Склереиди или камене ћелије су појединачне биљне ћелије са веома задебљалим ћелијским зидом. Склереиди углавном граде компактна склеренхимска ткива, али се могу наћи и као појединачне ћелије у немеханичким ткивима, где врше функцију механичких елемената. Познати примери континуалних склереидних ткива су ендокарпи код јабучастих плодова, а појединачних камених ћелија грудвице у мезокарпу крушке и дуње.

Особине

Склереиди су цилиндричне, призматичне или изодијаметралне паренхимске ћелије, понекад неправилног и разгранатог облика. Ћелијски зид склереида је веома лигнификован и свуда подједнако задебљао. На њему се може уочити слојевитост, као и бројни канали простих и разгранатих јамица. У дефинитивном стању ћелије склереида су мртве и садрже ваздух, ређе воду.

Типови склереида

Постоји више врста склереида, издвојених на основу грађе ћелије: брахисклереиди, макросклереиди, остеосклереиди, астросклереиди и трихосклереиди.

Брахисклереиди су најчешћи склереиди. Изодијаметричног су облика и већином груписани. Настају од танкозидних паренхимских ћелија лигнификацијом зидова. Присутни су у плодовима (крушка) и семенима (вишња, шљива, орах).

Макросклереиди су издужени склереиди цилиндричног облика, постављени нормално на површину органа. Присутни су у кори кининовог дрвета, семењачи пасуља и др.

Остеосклереиди наликују дугачким костима животиња. Налазе се појединачно, на пример у листовима (Hakea).

Астросклереиди су звездастог облика, појединачно присутни у кори (ариш, јела) или листовима (камелија, маслина).

Трихосклереиди су веома издуженог, длакастог изгледа.

Литература

• von Denffer D., Ziegler H. Udžbenik botanike za visoke škole. Morfologija i fiziologija. Zagreb: Školska knjiga. 1988. ISBN 978-86-03-99103-1. стр. 136..
• Tatić B., Petković B. Morfologija biljaka. Beograd: Zavod za udženike i nastavna sredstva. 1998. ISBN 978-86-17-06359-5. стр. 139-140..
• Esau K. 2006. Anatomy of Seed Plants. Wiley-India. ISBN 978-81-265-0820-4..