Скокови у воду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Olympic pictogram Diving.png
Скок Arvid Spangberg на ОИ 1908.

Скокови у воду су такмичарски спорт у којем је циљ скакача што ефектније, уз презентацију акробатских гимнастичких елемената током скока, скочити у воду с уздигнутог места. Скокови у воду су стандардан олимпијски спорт иако се често изводе и као рекреацијска забава на природним или уметним купалиштима. Од 1973. у организацији ФИНА одржавају се светска првенства у скоковима у воду у саставу Светског првенства у воденим спортовима

Дисциплине[уреди]

Одраз са одскочне даске

Две су основне дисциплине скокова у воду: скокови с одскочне даске и скокови са торња. Скокови с одскочне даске изводе се с еластичне даске која приликом одраза даје додатни импулс скакачу чиме се постиже виши и енергичнији скок. Скокови с даске се изводе с висина од 1 до 3 метра од водене површине. Торањ је чврсто, најчешће бетонско или дрвено одскочиште, на висини од 5 до 10 метара изнад водене површине. Стандардне такмичарске дисциплине су:

  • даска 1 м
  • даска 3 м
  • торањ 10 м

Такмичење се изводи у мушкој и женској конкуренцији. На Олимпијским играма у Сиднеју 2000 уведена је и дисциплина синхронизованих скокова, где два такмичара из исте екипе изводе истовремено идентичан скок, те се осим тежине елемената и квалитета извођења оцењује и синхронизованост оба скока.

Правила такмичења[уреди]

Такмичари изведе унапред договорени број скокова, код мушких између 6 и 11, док код девојака између 5 и 10 скокова. Скакач унапред мора пријавити врсту скока којег ће извести, а сваки скок има унапред одређен фактор тежине. Тај се фактор одређује на основу тежине и броја елемената који се изводе, на пример врста почетног става, број окрета и вијака, начин уласка у воду, итд. Скокове оцењују судије на следећи начин: за сваку фазу скока судија има на располагању по три бода (одраз, лет, улазак у воду) и још један додатни бод за укупан утисак и корекцију. Тада се тај збир множи с фактором тежине скока. Резулати за све скокове се сабирају, и победник је онај скакач или скакачица који има највећи коначни збир.

Такмичење се изводи на строго прописаним скакалиштима, на којима мора бити осим одговарајућег торња и базен прописаних димензија од којих је посебно важна дубина воде.

Слободни скокови[уреди]

Осим строге олимпијске форме скокова у воду скокови се изводе на готово свим природним и уметним купалиштима као вид забаве. Посебно су атрактивни скокови с високих, најчешће на мору, стена и литица. Постоје и такмичења у скоковима у воду са стена и платформи од преко 20 метара!

Важно је рећи да су скокови у воду, посебно с већих висина, релативно опасна активност и препоручљиво је да их изводе само спремни и искусни скакачи. Потенцијална опасност од погрешног уласка у воду може довести до озбиљних, па чак и фаталних озледа. Ударац у воду приликом скока с веће висине скакача може озледити али и ошамутити те прети опасност од утапања. Такође је опасно скакати на непознатом терену, где није проверена дубина воде, где није осигуран довољан простор у води за скок, итд.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Скокови у воду