Скок увис
Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..
Историја [уреди]
У хеленској агонистици скок увис је непознат. Међутим нека примитивна племена (пример Ватуси у западној Африци) скачу увис са мало повишеног одразишта (хумка термит и сл.) Скокови преко коња, копља и др. предмета познати су из епских песама разних народа, па и нашег. Зато се претпоставља да је скок увис врло давног порекла.
Први резултат скока увис у спортском смислу забележен је 1864 у Енглеској, а потигао га је (H. Gook — 175 cm)[1].
Прва званична правила су настала 1865. године. Технике скакања су се мењале од најстаријег скока маказицама, преко двоструких маказица са окретом, тзв. згрченом техником до данашњега леђног преласка летвице техником фозбери флопи Fosbery-flop из 1968. године.
Две су основне врсте скока увис: без залета и из залета. Скок увис без залета данас служи као вежба, мада се раније појвљивао на програмим многих такмичења. Од Олимпијских игара 1900. до 1912 Скок без закета је била и олимпијска дисциплина. На Олимпијским игарма 1900. Реј Јури је из места постигао 165 cm, освојио златну медаљу и дуго држао најбољи резултат на свету. У скоку из места скакач стоји бочно према летвице, замахује са ове руке и одразом са обе ноге скаче увис, да би у ваздуху тзв. маказицама, прескочио летвицу.
Први је 2 метра прескочио скоком из залета Џорџ Хорин 1912. године.[1]. Први југословенски рекорд је поствио 1919. З. Грунд висином од 155 cm.
Правила такмичења [уреди]
Одраз у скоку са зaлетом мора да буде изведен једном ногом. За сваку висину дозвољена су три покушаја. Такмичар сам утврђује на којој ће висини скакати (поједине висине се може да пропушта). Ако три пута заредом сруши летвицу испада из такмичења. Висина се мери вертикално од подлоге до најнижег дела горње ивице летвице.
Ако два или више скакача заврше такмичење са истим резултатом, бољи пласман има онај који је последњу висину прескочио у мање полушаја. Ако су у томе једнаки онда бољи пласман има онај који има мање неуспелих покушаја. Ако је и то исто такмичари деле место пласмана.
Раније је било првило да у последњем случају када имају исти број неуспелих покушаја такмичари покушавају четврти пут прескоче висини коју претходно нису прескочили. Ако у томе не успеју летвица се спушта, а ако прескоће летвица се диже. Такмичари скачу само једанпут док један такмичар не победи.
Светски рекорди [уреди]
Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку увис у периоду све је ређе. Тренутни рекорд код мушкараца је 2,45 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Саламанци 27. јула 1993. Код жена рекорд држи Стефка Костадинова из Бугарске висином од 2,09 метара, а постигнут је на Светском првенству у атлетици уРиму, 30. август 1987..
Светски рекорд за мушкарце у скоку увис у дворани је 2,43 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Будимпешти 4. март 1989. Код жена рекорд држи Кајса Бергквист из Шведске висином 2,08 у Арнштату, Немачка 4. фебруар 2006..
Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце на отвореном [уреди]
Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,38 метара, са стањем на дан 15. фебруар 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Листа најбољих резултата у скоку увис за жене на отвореном [уреди]
Ово је листа атлетичарки, које су скакале увис више од 2,03 метра, са стањем на дан 15. фебруар 2013. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Мушки рекорди скока увис на отвореном [уреди]
(стање 16. фебруар 2013)
| Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|
| СР | 2,45 | Хавијер Сотомајор | Саламанка, Шпанија | 27. јул 1993. | |
| ОР | 2,39 | Чарлс Остин | Атланта, САД | 28. јул 1996 | |
| ЕР | 2,42 | Патрик Сјеберг | Стокхолм, Шведска | 30. јуни 1987. | |
| САР | 2,45 | Хавијер Сотомајор | Саламанка, Шпанија | 27. јул 1993. | |
| ЈАР | 2,33 | Гилмар Мајо | Переира , Колумбија | 17. октобар 1994. | |
| АФР | 2,38 | Жак Фрајтаг | Oudtshoorn, Јужноафричка Република | 5. март 2005. | |
| АЗР | 2,39 | Zhu Jianhua | Eberstadt, Западна Немачка | 10. јуни 1984. | |
| ОКР | 2,36 | Тим Форсајт | Мелбурн, Аустралија | 2. март 1997. | |
| РС | 2,38 | Драгутин Топић | АК Црвена звезда, Београд |
Београд, Србија | 1. август 1993. |
Женски рекорди у скоку увис на отвореном [уреди]
(стање 16. фебруар 2013)
| Резултат/m | Име | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|
| СР | 2,09 | Стефка Костадинова | Рим, Италија | 30. август 1987. | |
| ОР | 2,06 | Јелена Слесаренко | Атина, Грчка | 28. август 2004. | |
| ЕР | 2,09 | Стефка Костадинова | Рим, Италија | 30. август 1987. | |
| САР | 2,05 | Шонте Хауард | Де Мојн, САД | 26. јун 2010. | |
| ЈАР | 1,96 | Соланж Витевен | Ористано Италија | 8. септембар 1997. | |
| АФР | 2,06 | Хестри Клуте | Париз, Француска | 21. август 2003. | |
| АЗР | 1,99 | Марина Аитова | Атина Грчка | 13. јули 2009. | |
| ОКР | 1,98 | Ванеса Браун-Вард | Перт Аустралија | 12. фебруар 1989. | |
| РС | 1,94 | Амра Темим | АК Партизан, Београд |
Солун, Грчка | 16. септембар 1998. |
Легенда:
СР: светски рекорд
ОР: олимпијски рекорд
ЕР: европски рекорд
САР: рекорд Северне Америке
ЈАР: рекорд Јужне Америке
АФР: рекорд Африке
АЗР: рекорд Азије
ОКР: рекорд Океаније
РС: рекорд Србије
Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце у дворани [уреди]
Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,38 метара, са стањем на дан 1. март 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Листа најбољих резултата у скоку увис за жене у дворани [уреди]
Ово је листа атлетичарки, које су у дворани скакале увис више од 2,02 метра, са стањем на дан 17. фебруара 2013. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Мушки рекорди скока увис у дворани [уреди]
(стање 12. март 2012)
| Резултат/м | Име | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|
| СР | 2,43 | Хавијер Сотомајор | Будимпешта, Мађарска | 4. март 1989. | |
| ЕР | 2,42 | Карло Тронхард | Берлин, ДДР | 26. фебруар 1988 | |
| САР | 2,43 | Хавијер Сотомајор | Будимпешта, Мађарска | 4. март 1989. | |
| ЈАР | 2,27 | Гилмар Мајо | Пиреј , Грчка | 24. фебруар 1999. | |
| АФР | 2,32 | Ентони Идиата | Патрас, Грчка | 15. фебруар 2000. | |
| АЗР | 2,37 | Мутаз Еса Баршим | Хангџоу, Кина | 19. фебруар 2012. | |
| ОКР | 2,33 | Тим Форсајт | Балинген, Немачка | 16. фебруар 1997. | |
| РС | 2,35 | Драгутин Топић | АК Црвена звезда, Београд |
Стокхолм, Шведска | 10. март 1996. |
Женски рекорди у скоку увис у дворани [уреди]
(стање 16. фебруар 2013)
| Резултат/m | Име | Држава | Место | Датум | |
|---|---|---|---|---|---|
| СР | 2,08 | Кајса Бергквист | Arnstadt, Немачка | 4. фебруар 2006. | |
| ЕР | 2,08 | Кајса Бергквист | Arnstadt, Немачка | 4. фебруар 2006. | |
| САР | 2,02 | Шонте Хауард Лоу | Албукерки, САД | 12. фебруар 2012. | |
| ЈАР | 1,94 | Соланж Витевен | Ористано Италија | 8. септембар 1997 | |
| АФР | 1,97 | Хестри Клуте | Бирмингем, Уједињено Краљевство | 18. фебруар 2001. | |
| АЗР | 1,98 | Светлана Залевскаја | Самара Русија | 2. марта 1996. | |
| ОКР | 1,97 | Елисон Инверарити | Торонто Северна Дакота САД | 13. март 1993 | |
| РС | 1,92 | Тамара Малешев | АК Војводина, Нови Сад |
Гетеборг, Шведска | 4. март 1984. |
Референце [уреди]
- ^ а б Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1984
Види још [уреди]
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок увис за жене
- Победнице светских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис
- Победнице светских првенстава у дворани — скок увис
- Развој светског рекорда у скоку увис за жене на отвореном
- Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за жене
- Победнице европских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис
- Победнице европских првенстава у дворани — скок увис
- Национални рекорди у скоку увис за жене на отвореном
- Национални рекорди у скоку увис у дворани за жене
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок увис за мушкарце
- Победници светских првенстава у скоку увис на отвореном за мушкарце
- Победници светских првенстава у скоку увис у дворани за мушкарце
- Развој светског рекорда у скоку увис за мушкарце на отвореном
- Развој светског рекорда у скоку увис за мушкарце у дворани
- Победници европских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис за мушкарце
- Победници европских првенстава у у атлетици у дворани — скок увис за мушкарце
- Национални рекорди у скоку увис у дворани за мушкарце
- Национални рекорди у скоку увис на отвореном за мушкарце
Спољашње везе [уреди]
- (ИААФ) Скок увис - мушки рекорди – Званични сајт
- (ИААФ) Скок увис - женски рекорди – Званични сајт
- (ИААФ) Скок увис - мушки рекорди у дворани - Званични сајт
- (ИААФ) Скок увис - женски рекорди у дворани – Званични сајт
- Атлетске топ листе по дисциплинама и годинама у обе конкуренције
|
||||||||
100 метара | 200 метара | 400 метара | 800 метара | 1500 метара | 5.000 метара | 10.000 метара | маратон | ходање на 20 километара | ходање на 50 километра (само мушкарци) | 100 метара са препонама (само жене) | 110 метара са препонама (само мушкарци) | 400 метара са препонама | 3.000 метара са препрекама | штафета 4 × 100 метара | штафета 4 × 400 метара | скок увис | скок удаљ | скок мотком | троскок | бацање копља | бацање диска | бацање кугле | бацање кладива | седмобој (само жене) | десетобој (само мушкарци)