Скок увис

Олимпијска победница Рускиња Јелена Слесаренко на Олимпијским играма у Атина 2004.

Прва олипијска победница у скоку увис Канађанка Етел Кадервуд на Олимпијским играма у Амстердам 1928.

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Историја

У хеленској агонистици скок увис је непознат. Међутим нека примитивна племена (пример Ватуси у западној Африци) скачу увис са мало повишеног одразишта (хумка термит и сл.) Скокови преко коња, копља и др. предмета познати су из епских песама разних народа, па и нашег. Зато се претпоставља да је скок увис врло давног порекла.

Први резултат скока увис у спортском смислу забележен је 1864 у Енглеској, а потигао га је (H. Gook — 175 cm).

Прва званична правила су настала 1865. године. Технике скакања су се мењале од најстаријег скока маказицама, преко двоструких маказица са окретом, тзв. згрченом техником до данашњега леђног преласка летвице техником фозбери флопи Fosbery-flop из 1968. године.

Две су основне врсте скока увис: без залета и из залета. Скок увис без залета данас служи као вежба, мада се раније појвљивао на програмим многих такмичења. Од Олимпијских игара 1900. до 1912 Скок без закета је била и олимпијска дисциплина. На Олимпијским игарма 1900. Реј Јури је из места постигао 165 cm, освојио златну медаљу и дуго држао најбољи резултат на свету. У скоку из места скакач стоји бочно према летвице, замахује са ове руке и одразом са обе ноге скаче увис, да би у ваздуху тзв. маказицама, прескочио летвицу.

Први је 2 метра прескочио скоком из залета Џорџ Хорин 1912. године.. Први југословенски рекорд је поствио 1919. З. Грунд висином од 155 cm.

Правила такмичења

Одраз у скоку са зaлетом мора да буде изведен једном ногом. За сваку висину дозвољена су три покушаја. Такмичар сам утврђује на којој ће висини скакати (поједине висине се може да пропушта). Ако три пута заредом сруши летвицу испада из такмичења. Висина се мери вертикално од подлоге до најнижег дела горње ивице летвице.

Ако два или више скакача заврше такмичење са истим резултатом, бољи пласман има онај који је последњу висину прескочио у мање полушаја. Ако су у томе једнаки онда бољи пласман има онај који има мање неуспелих покушаја. Ако је и то исто такмичари деле место пласмана.

Раније је било првило да у последњем случају када имају исти број неуспелих покушаја такмичари покушавају четврти пут прескоче висини коју претходно нису прескочили. Ако у томе не успеју летвица се спушта, а ако прескоће летвица се диже. Такмичари скачу само једанпут док један такмичар не победи.

Светски рекорди

Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку увис у периоду све је ређе. Тренутни рекорд код мушкараца је 2,45 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Саламанци 27. јула 1993. Код жена рекорд држи Стефка Костадинова из Бугарске висином од 2,09 метара, а постигнут је на Светском првенству у атлетици уРиму, 30. август 1987..

Светски рекорд за мушкарце у скоку увис у дворани је 2,43 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Будимпешти 4. март 1989. Код жена рекорд држи Кајса Бергквист из Шведске висином 2,08 у Арнштату, Немачка 4. фебруар 2006..

Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце на отвореном

Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,38 метара, са стањем на дан 15. фебруар 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман	Резултат	Име	Дат. рођ.	Држава	Место	Датум
1	2,45	Хавијер Сотомајор	13. октобар 1967.	Куба	Саламанка, Шпанија	27. јул 1993.
2	2,42	Патрик Шеберг	5. јануар 1965.	Шведска	Стокхолм, Шведска	30. јуни 1987.
3.	2,41	Игор Паклин	15. јуни 1963.	СССР	Кобе, Јапан	4. септембар 1985
4.	2,40	Рудолф Поварницин	12. јун 1962.	СССР	Доњецк, СССР	11. август 1985.
		Сорин Матеј	6. јул 1963.	Румунија	Братислава, Чехословачка	20. јун 1990.
		Чарлс Остин	19. децембар 1967.	САД	Цирих, Швајцарска	7. август 1991
		Вјачеслав Вороњин	5. април 1974.	СССР	Лондон, Енглеска	8. мај 2000.
8.	2,39	Zhu Jianhua	29. мај 1963.	Кина	Еберштат, Западна Немачка	10. јуни 1984.
		Холис Конвеј	8. јануар 1967.	САД	Норман, Оклахома САД	30. јули 1989.
		Игор Ухов	29. март 1986.	Русија	Чебоксари, Русија	5. јул 2012.
		Мутаз Еса Баршим	24. јун 1991.	Катар	Лозана, Швајцарска	23. август 2012.
12.	2,38	Генадиј Авдејенко	4. новембар 1964.	СССР	Рим, Италија	6. септембар 1987.
		Сергеј Малченко	2. новембар 1963.	СССР	Бањска Бистрица, Чехословачка	4. септембар 1988.
		Драгутин Топић	12. март 1971.	Србија	Београд, Србија	1. август 1993.
		Трој Кемп	18. март 1966.	Бахаме	Ница, Француска	12. јули 1995.
		Артур Партика	25. јули 1969.	Пољска	Eberstadt, Немачка	18. август 1996.
		Жак Фрајтаг	11. јун 1982	Јужноафричка Република	Oudtshoorn, Јужноафричка Република	5. март 2005.
		Андреј Соколовски	16. јули 1978	Украјина	Рим, Италија	8. јул 2005.
		Андреј Сиљлнов	9. септембар 1984.	Русија	Лондон, Енглеска	25. јули 2008.

Листа најбољих резултата у скоку увис за жене на отвореном

Ово је листа атлетичарки, које су скакале увис више од 2,03 метра, са стањем на дан 15. фебруар 2013. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман	Резултат	Име	Дат. рођ.	Држава	Место	Датум
1.	2,09	Стефка Костадинова	25. март 1965.	Бугарска	Рим, Италија	30. август 1987.
2.	2,08	Бланка Влашић	8. новембар 1983.	Хрватска	Загреб, Хрватска	31. август 2009.
3.	2,07	Људмила Андонова	6. мај 1960.	Бугарска	Берлин, ДДР	20. јули 1984.
		Ана Чичерова	22. јули 1982.	Русија	Чебоксари, Русија	22. јул 2011.
5.	2,06	Кајса Бергквист	12. октобар 1976.	Шведска	Eberstadt, Немачка	26. јули 2003.
		Хестри Клуте	26. август 1978.	Јужноафричка Република	Париз, Француска	21. август 2003.
		Јелена Слесаренко	28. фебруар 1982.	Русија	Атина, Грчка	28. август 2004.
		Аријана Фридрих	10. јануар 1984.	Немачка	Берлин, Немачка	14. јуни 2009.
9.	2,05	Тамара Бикова	21. децембар 1958.	СССР	Кијев, СССР	22. јуни 1984.
		Хејке Хенкел	5. мај 1964.	Немачка	Токио, Јапан	31. август 1981.
		Инга Бабакова	26. јуни 1967.	Украјина	Токио, Јапан	15. септембар 1995.
		Тија Хелебаут	28. фебруар 1982.	Белгија	Пекинг, НР Кина	23. август 2008.
		Шонте Хауард	12. јануар 1984.	САД	Де Мојн, САД	26. јун 2010.
14	2,04	Силвија Коста	4. мај 1963.	Куба	Барселона, Шпанија	9. септембар 1987.
		Венелина Венева	13. јуни 1974.	Бугарска	Каламата, Грчка	2. јуни 2001.
		Ирина Гордејева	9. октобар 1986.	Русија	Еберштат, Немачка	19. август 2012.

Мушки рекорди скока увис на отвореном

(стање 16. фебруар 2013)

	Резултат/м	Име	Држава	Место	Датум
СР	2,45	Хавијер Сотомајор	Куба	Саламанка, Шпанија	27. јул 1993.
ОР	2,39	Чарлс Остин	САД	Атланта, САД	28. јул 1996
ЕР	2,42	Патрик Сјеберг	Шведска	Стокхолм, Шведска	30. јуни 1987.
САР	2,45	Хавијер Сотомајор	Куба	Саламанка, Шпанија	27. јул 1993.
ЈАР	2,33	Гилмар Мајо	Колумбија	Переира , Колумбија	17. октобар 1994.
АФР	2,38	Жак Фрајтаг	Јужноафричка Република	Oudtshoorn, Јужноафричка Република	5. март 2005.
АЗР	2,39	Zhu Jianhua	Кина	Eberstadt, Западна Немачка	10. јуни 1984.
ОКР	2,36	Тим Форсајт	Аустралија	Мелбурн, Аустралија	2. март 1997.
РС	2,38	Драгутин Топић	Србија АК Црвена звезда, Београд	Београд, Србија	1. август 1993.

Женски рекорди у скоку увис на отвореном

(стање 16. фебруар 2013)

	Резултат/m	Име	Држава	Место	Датум
СР	2,09	Стефка Костадинова	Бугарска	Рим, Италија	30. август 1987.
ОР	2,06	Јелена Слесаренко	Русија	Атина, Грчка	28. август 2004.
ЕР	2,09	Стефка Костадинова	Бугарска	Рим, Италија	30. август 1987.
САР	2,05	Шонте Хауард	САД	Де Мојн, САД	26. јун 2010.
ЈАР	1,96	Соланж Витевен	Аргентина	Ористано Италија	8. септембар 1997.
АФР	2,06	Хестри Клуте	Јужноафричка Република	Париз, Француска	21. август 2003.
АЗР	1,99	Марина Аитова	Казахстан	Атина Грчка	13. јули 2009.
ОКР	1,98	Ванеса Браун-Вард	Аустралија	Перт Аустралија	12. фебруар 1989.
РС	1,94	Амра Темим	Србија АК Партизан, Београд	Солун, Грчка	16. септембар 1998.

Легенда:

СР: светски рекорд
ОР: олимпијски рекорд
ЕР: европски рекорд
САР: рекорд Северне Америке
ЈАР: рекорд Јужне Америке
АФР: рекорд Африке
АЗР: рекорд Азије
ОКР: рекорд Океаније
РС: рекорд Србије

Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце у дворани

Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,38 метара, са стањем на дан 1. март 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман	Резултат	Име	Дат. рођ.	Држава	Место	Датум
1	2,43	Хавијер Сотомајор	13. октобар 1967.	Куба	Будимпешта, Мађарска	4. март 1989.
2.	2,42	Карло Тронхард	5. јул 1957.	Западна Немачка	Берлин, ДДР	26. фебруар 1988
3.	2,41	Патрик Сјеберг	5. јануар 1965.	Шведска	Пиреј, Грчка	1. фебруар 1987.
4.	2,40	Холис Конвеј	8. јануар 1967.	САД	Севиља, Шпанија	10. март 1991.
		Стефан Холм	25. мај 1976.	Шведска	Мадрид, Шпанија	6. март 2001.
		Иван Ухов	4. април 1986.	Русија	Пиреј, Грчка	25. фебруар 2009.
7.	2,39	Дитмар Мегенбург	15. август 1961.	Немачка	Келн, Западна Немачка	24. фебруар 1985.
		Ралф Сон	17. јануар 1967.	Немачка	Берлин, Немачка	1. март 1991
9.	2,38	Игор Паклин	15. јуни 1963.	СССР	Индијанаполис, САД	7. март 1987
		Генадиј Авдејенко	4. новембар 1964.	СССР	Индијанаполис, САД	7. март 1987
		Стив Смит	29. март 1973.	Уједињено Краљевство	Вупертал, Чехословачка	4. фебруар 1994.
		Волф-Хендрик Бајер	2. новембар 1963.	Немачка	Weinheim, Немачка	18. март 1994.
		Сорин Матеј	6. јул 1963.	Румунија	Вупертал, Немачка	3. фебруар 1995.
		Мет Хемингвеј	24. октобар 1972.	Румунија	Атланта, САД	4. март 2000.
		Јарослав Рибаков	22. новембар 1980.	Русија	Стокхолм, Шведска	15. фебруар 2005.
		Линус Трембланд	6. март 1985	Шведска	Гетеборг, Шведска	27. фебруар 2007.

Листа најбољих резултата у скоку увис за жене у дворани

Ово је листа атлетичарки, које су у дворани скакале увис више од 2,02 метра, са стањем на дан 17. фебруара 2013. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман	Резултат	Име	Дат. рођ.	Држава	Место	Датум
1.	2,08	Кајса Бергквист	12. октобар 1976.	Шведска	Arnstadt, Немачка	4. фебруар 2006.
2.	2,07	Хејке Хенкел	5. мај 1964.	Немачка	Карлсруе, Немачка	8. фебруар 1992.
3.	2,06	Стефка Костадинова	25. март 1965.	Бугарска	Атина, Грчка	20. фебруар 1988.
		Бланка Влашић	8. новембар 1983.	Хрватска	Арнстад, Немачка	6. фебруар 2010.
		Ана Чичерова	22. јули 1982.	Русија	Arnstadt, Немачка	4. фебруар 2012.
6.	2,05	Тија Хелебаут	28. фебруар 1982.	Белгија	Бирмингем, Енглеска	23. август 2008.
		Аријана Фридрих	10. јануар 1984.	Немачка	Карлсруе, Немачка	15. фебруар 2009.
8.	2,04	Алина Астафеи	7. јули 1969.	Румунија/ Немачка	Берлин, Немачка	3. март 1995.
		Јелена Слесаренко	28. фебруар 1982.	Русија	Будимпешта, Мађарска	7. март 2004.
		Антонијета ди Мартрино	1. јун 1978.	Италија	Бањска Бистрица, Чешка	9. фебруар 2011.
11.	2,03	Тамара Бикова	21. децембар 1958.	СССР	Будимпешта, Мађарска	6. март 1983.
		Моника Јагар	2. април 1973.	Румунија	Букурешт, Румунија	23. јануар 1999.
		Марина Купцова	22. децембар 1981.	Русија	Беч, Аустрија	2. март 2002.

Мушки рекорди скока увис у дворани

(стање 12. март 2012)

Резултат/м	Име	Држава	Место	Датум
СР	2,43	Хавијер Сотомајор	Куба	Будимпешта, Мађарска	4. март 1989.
ЕР	2,42	Карло Тронхард	Западна Немачка	Берлин, ДДР	26. фебруар 1988
САР	2,43	Хавијер Сотомајор	Куба	Будимпешта, Мађарска	4. март 1989.
ЈАР	2,27	Гилмар Мајо	Колумбија	Пиреј , Грчка	24. фебруар 1999.
АФР	2,32	Ентони Идиата	Нигерија	Патрас, Грчка	15. фебруар 2000.
АЗР	2,37	Мутаз Еса Баршим	Катар	Хангџоу, Кина	19. фебруар 2012.
ОКР	2,33	Тим Форсајт	Аустралија	Балинген, Немачка	16. фебруар 1997.
РС	2,35	Драгутин Топић	Србија АК Црвена звезда, Београд	Стокхолм, Шведска	10. март 1996.

Женски рекорди у скоку увис у дворани

(стање 16. фебруар 2013)

	Резултат/m	Име	Држава	Место	Датум
СР	2,08	Кајса Бергквист	Шведска	Arnstadt, Немачка	4. фебруар 2006.
ЕР	2,08	Кајса Бергквист	Шведска	Arnstadt, Немачка	4. фебруар 2006.
САР	2,02	Шонте Хауард Лоу	САД	Албукерки, САД	12. фебруар 2012.
ЈАР	1,94	Соланж Витевен	Аргентина	Ористано Италија	8. септембар 1997
АФР	1,97	Хестри Клуте	Јужноафричка Република	Бирмингем, Уједињено Краљевство	18. фебруар 2001.
АЗР	1,98	Светлана Залевскаја	Казахстан	Самара Русија	2. марта 1996.
ОКР	1,97	Елисон Инверарити	Аустралија	Торонто Северна Дакота САД	13. март 1993
РС	1,92	Тамара Малешев	Србија АК Војводина, Нови Сад	Гетеборг, Шведска	4. март 1984.

Види још

• Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок увис за жене
• Победнице светских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис
• Победнице светских првенстава у дворани — скок увис
• Развој светског рекорда у скоку увис за жене на отвореном
• Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за жене
• Победнице европских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис
• Победнице европских првенстава у дворани — скок увис
• Национални рекорди у скоку увис за жене на отвореном
• Национални рекорди у скоку увис у дворани за жене
• Освајачи олимпијских медаља у атлетици — скок увис за мушкарце
• Победници светских првенстава у скоку увис на отвореном за мушкарце
• Победници светских првенстава у скоку увис у дворани за мушкарце
• Развој светског рекорда у скоку увис за мушкарце на отвореном
• Развој светског рекорда у скоку увис за мушкарце у дворани
• Победници европских првенстава у атлетици на отвореном — скок увис за мушкарце
• Победници европских првенстава у у атлетици у дворани — скок увис за мушкарце
• Национални рекорди у скоку увис у дворани за мушкарце
• Национални рекорди у скоку увис на отвореном за мушкарце

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Скок увис

• (ИААФ) Скок увис - мушки рекорди – Званични сајт
• (ИААФ) Скок увис - женски рекорди – Званични сајт
• (ИААФ) Скок увис - мушки рекорди у дворани - Званични сајт
• (ИААФ) Скок увис - женски рекорди у дворани – Званични сајт
• Атлетске топ листе по дисциплинама и годинама у обе конкуренције

Атлетске олимпијске дисциплине

100 метара | 200 метара | 400 метара | 800 метара | 1500 метара | 5.000 метара | 10.000 метара | маратон | ходање на 20 километара | ходање на 50 километра (само мушкарци) | 100 метара са препонама (само жене) | 110 метара са препонама (само мушкарци) | 400 метара са препонама | 3.000 метара са препрекама | штафета 4 × 100 метара | штафета 4 × 400 метара | скок увис | скок удаљ | скок мотком | троскок | бацање копља | бацање диска | бацање кугле | бацање кладива | седмобој (само жене) | десетобој (само мушкарци)