Скок увис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Олимпијска победница Рускиња Јелена Слесаренко на Олимпијским играма у Атина 2004.
Прва олипијска победница у скоку увис Канађанка Етел Кадервуд на Олимпијским играма у Амстердам 1928.

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Историја[уреди]

У хеленској агонистици скок увис је непознат. Међутим нека примитивна племена (пример Ватуси у западној Африци) скачу увис са мало повишеног одразишта (хумка термит и сл.) Скокови преко коња, копља и др. предмета познати су из епских песама разних народа, па и нашег. Зато се претпоставља да је скок увис врло давног порекла.

Први резултат скока увис у спортском смислу забележен је 1864 у Енглеској, а потигао га је (H. Gook — 175 cm)[1].

High jump cissors.JPG

Прва званична правила су настала 1865. године. Технике скакања су се мењале од најстаријег скока маказицама, преко двоструких маказица са окретом, тзв. згрченом техником до данашњега леђног преласка летвице техником фозбери флопи Fosbery-flop из 1968. године.


Две су основне врсте скока увис: без залета и из залета. Скок увис без залета данас служи као вежба, мада се раније појвљивао на програмим многих такмичења. Од Олимпијских игара 1900. до 1912 Скок без залета је била и олимпијска дисциплина. На Олимпијским игарма 1900. Реј Јури је из места постигао 165 cm, освојио златну медаљу и дуго држао најбољи резултат на свету. У скоку из места скакач стоји бочно према летвице, замахује са ове руке и одразом са обе ноге скаче увис, да би у ваздуху тзв. маказицама, прескочио летвицу.

Први је 2 метра прескочио скоком из залета Џорџ Хорин 1912. године.[1]. Први југословенски рекорд је поставио 1919. З. Грунд висином од 155 cm.

Правила такмичења[уреди]

Одраз у скоку са залетом мора да буде изведен једном ногом. За сваку висину дозвољена су три покушаја. Такмичар сам утврђује на којој ће висини скакати (поједине висине се може да пропушта). Ако три пута заредом сруши летвицу испада из такмичења. Висина се мери вертикално од подлоге до најнижег дела горње ивице летвице.

Ако два или више скакача заврше такмичење са истим резултатом, бољи пласман има онај који је последњу висину прескочио у мање полушаја. Ако су у томе једнаки онда бољи пласман има онај који има мање неуспелих покушаја. Ако је и то исто такмичари деле место пласмана.

Раније је било првило да у последњем случају када имају исти број неуспелих покушаја такмичари покушавају четврти пут прескоче висини коју претходно нису прескочили. Ако у томе не успеју летвица се спушта, а ако прескоће летвица се диже. Такмичари скачу само једанпут док један такмичар не победи.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку увис у периоду све је ређе. Тренутни рекорд код мушкараца је 2,45 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Саламанци 27. јула 1993. Код жена рекорд држи Стефка Костадинова из Бугарске висином од 2,09 метара, а постигнут је на Светском првенству у атлетици уРиму, 30. август 1987..

Светски рекорд за мушкарце у скоку увис у дворани је 2,43 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Будимпешти 4. март 1989. Код жена рекорд држи Кајса Бергквист из Шведске висином 2,08 у Арнштату, Немачка 4. фебруар 2006..


Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце на отвореном[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,38 метара, са стањем на дан 15. септембар 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 2,45 Хавијер Сотомајор 13. октобар 1967. Застава Кубе Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
2 2,42 Патрик Шеберг 5. јануар 1965. Застава Шведске Шведска Стокхолм, Шведска 30. јуни 1987.
3. 2,41 Игор Паклин 15. јуни 1963. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Кобе, Јапан 4. септембар 1985
Богдан Бондаренко 30. август 1989 Застава Украјине Украјина Москва, Русија 15. август 2013.
5. 2,40 Рудолф Поварницин 12. јун 1962. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Доњецк, СССР 11. август 1985.
Сорин Матеј 6. јул 1963. Застава Румуније Румунија Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.
Чарлс Остин 19. децембар 1967. Застава Сједињених Америчких Држава САД Цирих, Швајцарска 7. август 1991
Вјачеслав Вороњин 5. април 1974. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Лондон, Енглеска 8. мај 2000.
Мутаз Еса Баршим 24. јун 1991. Застава Катара Катар Јуџин, Швајцарска 1. јун 2013.
10. 2,39 Џу Ђанхуа 29. мај 1963. Кина Кина Еберштат, Западна Немачка 10. јуни 1984.
Холис Конвеј 8. јануар 1967. Застава Сједињених Америчких Држава САД Норман, Оклахома САД 30. јули 1989.
Игор Ухов 29. март 1986. Застава Русије Русија Чебоксари, Русија 5. јул 2012.

Листа најбољих резултата у скоку увис за жене на отвореном[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скакале увис више од 2,04 метра, са стањем на дан 15. септембар 2013. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2,09 Стефка Костадинова 25. март 1965. Застава Бугарске Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
2. 2,08 Бланка Влашић 8. новембар 1983. Застава Хрватске Хрватска Загреб, Хрватска 31. август 2009.
3. 2,07 Људмила Андонова 6. мај 1960. Застава Бугарске Бугарска Берлин, ДДР 20. јули 1984.
Ана Чичерова 22. јули 1982. Застава Русије Русија Чебоксари, Русија 22. јул 2011.
5. 2,06 Кајса Бергквист 12. октобар 1976. Застава Шведске Шведска Eberstadt, Немачка 26. јули 2003.
Хестри Клуте 26. август 1978. Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република Париз, Француска 21. август 2003.
Јелена Слесаренко 28. фебруар 1982. Застава Русије Русија Атина, Грчка 28. август 2004.
Аријана Фридрих 10. јануар 1984. Застава Немачке Немачка Берлин, Немачка 14. јуни 2009.
9. 2,05 Тамара Бикова 21. децембар 1958. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Кијев, СССР 22. јуни 1984.
Хејке Хенкел 5. мај 1964. Застава Немачке Немачка Токио, Јапан 31. август 1981.
Инга Бабакова 26. јуни 1967. Застава Украјине Украјина Токио, Јапан 15. септембар 1995.
Тија Хелебаут 28. фебруар 1982. Застава Белгије Белгија Пекинг, НР Кина 23. август 2008.
Шонте Хауард 12. јануар 1984. Застава Сједињених Америчких Држава САД Де Мојн, САД 26. јун 2010.

Мушки рекорди скока увис на отвореном[уреди]

(стање 16. септембар 2013)

Резултат/м Име Држава Место Датум
СР 2,45 Хавијер Сотомајор Застава Кубе Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
ОР 2,39 Чарлс Остин Застава Сједињених Америчких Држава САД Атланта, САД 28. јул 1996
ЕР 2,42 Патрик Сјеберг Застава Шведске Шведска Стокхолм, Шведска 30. јуни 1987.
САР 2,45 Хавијер Сотомајор Застава Кубе Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
ЈАР 2,33 Гилмар Мајо Застава Колумбије Колумбија Переира , Колумбија 17. октобар 1994.
АФР 2,38 Жак Фрајтаг Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република Oudtshoorn, Јужноафричка Република 5. март 2005.
АЗР 2,39 Мутаз Еса Баршим Застава Катара Катар Јуџин, САД 1. јун 2013.
ОКР 2,36 Тим Форсајт Застава Аустралије Аустралија Мелбурн, Аустралија 2. март 1997.
РС 2,38 Драгутин Топић Застава Србије Србија
АК Црвена звезда, Београд
Београд, Србија 1. август 1993.

Женски рекорди у скоку увис на отвореном[уреди]

(стање 16. септембар 2013)

Резултат/m Име Држава Место Датум
СР 2,09 Стефка Костадинова Застава Бугарске Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
ОР 2,06 Јелена Слесаренко Застава Русије Русија Атина, Грчка 28. август 2004.
ЕР 2,09 Стефка Костадинова Застава Бугарске Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
САР 2,05 Шонте Хауард Застава Сједињених Америчких Држава САД Де Мојн, САД 26. јун 2010.
ЈАР 1,96 Соланж Витевен Застава Аргентине Аргентина Ористано Италија 8. септембар 1997.
АФР 2,06 Хестри Клуте Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република Париз, Француска 21. август 2003.
АЗР 1,99 Марина Аитова Застава Казахстана Казахстан Атина Грчка 13. јули 2009.
ОКР 1,98 Ванеса Браун-Вард Застава Аустралије Аустралија Перт Аустралија 12. фебруар 1989.
РС 1,94 Амра Темим Застава Србије Србија
АК Партизан, Београд
Солун, Грчка 16. септембар 1998.


Легенда:

СР: светски рекорд
ОР: олимпијски рекорд
ЕР: европски рекорд
САР: рекорд Северне Америке
ЈАР: рекорд Јужне Америке
АФР: рекорд Африке
АЗР: рекорд Азије
ОКР: рекорд Океаније
РС: рекорд Србије

Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце у дворани[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,38 метара, са стањем на дан 16. март 2013. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 2,43 Хавијер Сотомајор 13. октобар 1967. Застава Кубе Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
2. 2,42 Карло Тронхард 5. јул 1957. НемачкаЗападна Немачка Берлин, ДДР 26. фебруар 1988
Иван Ухов 4. април 1986. Застава Русије Русија Праг, Чешка 25. фебруар 2014.
4. 2,41 Патрик Сјеберг 5. јануар 1965. Застава Шведске Шведска Пиреј, Грчка 1. фебруар 1987.
5. 2,40 Холис Конвеј 8. јануар 1967. Застава Сједињених Америчких Држава САД Севиља, Шпанија 10. март 1991.
Стефан Холм 25. мај 1976. Застава Шведске Шведска Мадрид, Шпанија 6. март 2001.
Алексеј Дмитрик 12. април 1984. Застава Русије Русија Арнштат, Немачка 8. фебруар 2014.
8. 2,39 Дитмар Мегенбург 15. август 1961. Застава Немачке Немачка Келн, Западна Немачка 24. фебруар 1985.
Ралф Сон 17. јануар 1967. Застава Немачке Немачка Берлин, Немачка 1. март 1991

Листа најбољих резултата у скоку увис за жене у дворани[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су у дворани скакале увис више од 2,02 метра, са стањем на дан 16. март 2013. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2,08 Кајса Бергквист 12. октобар 1976. Застава Шведске Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
2. 2,07 Хејке Хенкел 5. мај 1964. Застава Немачке Немачка Карлсруе, Немачка 8. фебруар 1992.
3. 2,06 Стефка Костадинова 25. март 1965. Застава Бугарске Бугарска Атина, Грчка 20. фебруар 1988.
Бланка Влашић 8. новембар 1983. Застава Хрватске Хрватска Арнштат, Немачка 6. фебруар 2010.
Ана Чичерова 22. јули 1982. Застава Русије Русија Арнштат, Немачка 4. фебруар 2012.
6. 2,05 Тија Хелебаут 28. фебруар 1982. Застава Белгије Белгија Бирмингем, Енглеска 23. август 2008.
Аријана Фридрих 10. јануар 1984. Застава Немачке Немачка Карлсруе, Немачка 15. фебруар 2009.
8. 2,04 Алина Астафеи 7. јули 1969. Застава Румуније Румунија/Застава Немачке Немачка Берлин, Немачка 3. март 1995.
Јелена Слесаренко 28. фебруар 1982. Застава Русије Русија Будимпешта, Мађарска 7. март 2004.
Антонијета ди Мартрино 1. јун 1978. Застава Италије Италија Бањска Бистрица, Чешка 9. фебруар 2011.
11. 2,03 Тамара Бикова 21. децембар 1958. Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР Будимпешта, Мађарска 6. март 1983.
Моника Јагар 2. април 1973. Застава Румуније Румунија Букурешт, Румунија 23. јануар 1999.
Марина Купцова 22. децембар 1981. Застава Русије Русија Беч, Аустрија 2. март 2002.

Мушки рекорди скока увис у дворани[уреди]

(стање 15. март 2014)

Резултат/м Име Држава Место Датум
Светски рекорд 2,43 Хавијер Сотомајор Застава Кубе Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
Европски рекорд 2,42 Карло Тронхард Застава Западне Немачке Западна Немачка Берлин, Западна Немачка 26. фебруар 1988
Иван Ухов Застава Русије Русија Праг, Чешка Република 25. фебруар 2014.
САР 2,43 Хавијер Сотомајор Застава Кубе Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
ЈАР 2,27 Гилмар Мајо Застава Колумбије Колумбија Пиреј , Грчка 24. фебруар 1999.
АФР 2,32 Ентони Идиата Застава Нигерије Нигерија Патрас, Грчка 15. фебруар 2000.
Азијски рекорд 2,38 Мутаз Еса Баршим Застава Катара Катар Сопот, Пољска 9. март 2014.
ОКР 2,33 Тим Форсајт Застава Аустралије Аустралија Балинген, Немачка 16. фебруар 1997.
РС 2,35 Драгутин Топић Застава Србије Србија
АК Црвена звезда, Београд
Стокхолм, Шведска 10. март 1996.

Женски рекорди у скоку увис у дворани[уреди]

(стање 16. март 2014)

Резултат/м Име Држава Место Датум
Светски рекорд 2,08 Кајса Бергквист Застава Шведске Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
Европски рекорд 2,08 Кајса Бергквист Застава Шведске Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
САР 2,02 Шонте Хауард Лоу Застава Сједињених Америчких Држава САД Албукерки, САД 12. фебруар 2012.
ЈАР 1,94 Соланж Витевен Застава Аргентине Аргентина Ористано Италија 8. септембар 1997.
АФР 1,97 Хестри Клуте Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република Бирмингем, Уједињено Краљевство 18. фебруар 2001.
Азијски рекорд 1,98 Светлана Залевска Застава Казахстана Казахстан Самара Русија 2. марта 1996.
ОКР 1,97 Елисон Инверарити Застава Аустралије Аустралија Торонто Северна Дакота САД 13. март 1993.
РС 1,92 Тамара Малешев Застава Србије Србија
АК Војводина, Нови Сад
Гетеборг, Шведска 4. март 1984.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Скок увис