Скок удаљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Скок удаљ

Скок удаљ у атлетици, је спортска дисциплина, у којој спортиста или спортисткиња покушавају једним скоком из залета, постићи што дужи скок. Скакач у даљ за то има шест покушаја.

Ова атлетска дисциплина у мушкој конкуренцији, је већ на првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896., уврштена у њихов програм. Скок удаљ за жене се броји у олимпијске дисциплине тек од 1948. године. Између 1900. и 1912. олимпијска дисциплина је био и скок удаљ без залета, тј. из места.


Најславнији скакачи у даљ су Џеси Овенс (8,13 м из 1936.), Боб Бимон (8,90 м из 1968.), Карл Луис (8,87 м из 1991.) и Мајк Пауел (8,95 м из 1991.). Карл Луис је скочио преко 9 метара са преступом, и 8,91 са ветром јачим од дозвољеног, па ти резултати нису признати.


Садржај

Светски рекорди [уреди]

За мушкарце:

За жене:


Скакалиште [уреди]

Скокови удаљ се обично изводе на стадионима у склопу атлетских такмичења (гран при), где типични (фудбалски) стадиони око травњака имају атлетску стазу од 400 м, полигон за бацање кугле и скакалиште за скок удаљ и троскок. Скакалиште за скок удаљ састоји се од залетишта од ~ 50 м одскочне даске и јаме са песком дужине ~ 10 м.


Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Скок удаљ