Скок удаљ без залета

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скок удаљ без залета је атлетска дисциплина која је била на програму Олимпијских игара 1900. у Паризу до Игара 1912. у Стокхолму.

Приликом скока удаљ без залета стоји на линији означеној на земљи са обе ноге, које су незнатно размакнуте. Атлетичар махањем са обе руке и савијањем колена покушава се одразити што је даље могуће. Према олимпијсдим правилима за ову дисцуиплину атлетичар скаче три покушаја, а рачуна се најдужи скок.

Први светски рекорд у скоку удаљ без залета поставио је Реј Јури скоком од 3,47 м 3. септембра 1904. Тренутни рекорд држи Норвежанин Arne Tvervaag.[1]

Када су у изграђена борилишта у затвореном простору, скок удаљ без залета је почео да нестаје као атлетска дисциплина. Данас, је Норвешка једина земља у којој скок удаљ из места је дисциплина на програму националног првенства заједно са скоко увис без залета и одржава се сваке зиме од 1995.[2][3]

У Канади, ученици у школским такмичењима у атлетици имају и скок удаљ без залета заједно са осталим дисциплинама. Скок удаљ без залета је такође једна од дисциплина теста физичке кондиције који морају испунити кадети Краљевског војног колеџа Канаде.[4].

Освајачи олимпијских медаља [уреди]

Олимпијске игре Злато Сребро Бронза
Париз 1900.
детаљи
Реј Јури
US 45 Star Flag.svg САД
3,21 ОР Ирвинг Бакстер
US 45 Star Flag.svg САД
3,135 Емил Торшбеф
Застава Француске Француска
3,03
Сент Луис 1904.
детаљи
Реј Јури
US 45 Star Flag.svg САД
3,47 ОР Чарлс Кинг
US 45 Star Flag.svg САД
3,27 Џон Билер
US 45 Star Flag.svg САД
3,25
Атина 1906.¹
детаљи
Реј Јури
US 45 Star Flag.svg САД
3,30 Мартин Шеридан
US 45 Star Flag.svg САД
3,095 Лосон Робертсон
US 45 Star Flag.svg САД
3,05
Лондон 1908.
детаљи
Реј Јури
US 45 Star Flag.svg САД
3,335 Константинос Циклитирас
Flag of Greece (1822-1978).svg Грчка
3,235 Мартин Шеридан
US 45 Star Flag.svg САД
3,23
Стокхолм 1912.
детаљи
Константинос Циклитирас
Flag of Greece (1822-1978).svg Грчка
3,37 Плат Адамс
US 46 Star Flag.svg САД
3,36 Бенџамин Адамс
US 46 Star Flag.svg САД
3,28

¹ На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906. у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији Међународног олимпијског комитета.

Извори [уреди]

  1. ^ Norwegian records - men - Norwegian Athletics Association
  2. ^ Nr, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ Norwegian indoor championships - GBR Athletics
  4. ^ RMC Physical Performance Test, Приступљено 25. 4. 2013.

Види још [уреди]