Скупштина у Крагујевцу (1813)
Скупштина у Крагујевцу је одржана 1—2. јануара 1813.
Последња скупштина из Првог српског устанка[уреди | уреди извор]
Мишљење скупштине одржане y Тополи 17. јула 1812 да ce не може примити одредба да се Срби сами погађају са Турцима, на основу одредбе Букурешког уговора о миру, обистинило ce: Турци су уговор ниподаштавали и тражили безусловну и потпуну предају. Да би добио јасну слику шта ce y народу мисли о таку тих преговора, као и да би могао формулисати српске захтеве, Карађорђе је за 1. јануар 1813 године сазвао скупштину y Крагујевцу. Српске захтеве та скупштина формулисала је овако:
- 1 да границе Србије остану онако како су ce y томе часу налазиле;
- 2 да ce Караћорђе утврди за српског врховног старешину;
- 3 да ce ферманом установи самостална унутрашња управа;
- 4 Срби примају y Београд једног царског човека, пашу или везира, са онолико Турака колико ce уговори, y доказ верног поданства и царског господарства земље;
- 5 „Обећавамо ce", стоји y оригиналној записци, — „Светломе Довлету давати свагда и воену помоћ против онога који буде војеват против светлога Довлета; онолику помоћ колику уговоримо, и да ћемо своме цару свагда верно војевати ...";
- 6 Срби преузимају на себе да чувају царске градове „као своје очи и као најбоље царско добро", a ако ce догоди да их не би могли сачувати којом приликом, они ће од Довлета тражити потребну помоћ, a трошак око поправке градова и војни трошкови нека буду по споразуму, царски или српски.
Скупштина одржана 1 и 2. јануара 1813 последња је српска скупштина из првог српског устанка. Катастрофа, брза и велика, оборила је Карађорћеву устаничку и ослобођену Србију, a оа њеном пропашћу пропале су и све њене установе које су, несумњиво, y својој основи имале много доброга, много воље и жеље да ce народни живот уреди на најбољој тада могућој основи.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стевановић, Др Миладин (2003). Устанички зборови и скупштине: Први и Други српски устанак. Београд: Службени гласник. стр. 257. ISBN 86-7549-328-2.
- Стојанчевић, Владимир (2004). Први српски устанак 1804-1813. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 326. ISBN 978-86-3350-153-8.
- Стевановић, Др Миладин (1994). Први српски устанак. Горњи Милановац: Дечје новине. стр. 343. ISBN 978-86-3670-689-3.
- Ђорђевић, Др Мирослав Р. (2004). Ослободилачки рат српских устаника 1804-1806. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 447. ISBN 978-86-335-0154-5.
- Јанковић, Драгослав (1984). Српска држава Првог српског устанак. Београд: Нолит. стр. 293.
- Павићевић, Бранко; Стојанчевић, Владимир; Ратковић-Костић, Славица (1998). Од Царева Лаза 1712. и Боја код Иванковца 1805. до одласка Турака из Србије 1867. [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 1. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 616. ISBN 86-335-0038-8.
- Љушић, Радош (2018). Војводе и војводски барјаци: Војно уређење устаничке Србије (1804-1815). Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 344.
- ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 12 — 13)
- ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 13—14)
- Народне скупштине Првог и Другог српског устанка (1804—1815)