Славија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Славија (вишезначна одредница).
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Трг
СЛАВИЈА
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Врачар
Почетак Немањина ул. и Ул. краља Милана и Београдска ул.
Крај Макензијева ул. и Ул. светог Саве и Булевар ослобођења
Дужина 130 m
Ширина 110 m
Створена крајем 19. века
Названа 1997.
Стари називи Трг Димитрија Туцовића
Slavija-Beograd-trg Dimitrija Tucovica.jpg
Поглед ка Улици краља Милана
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png
Трг Славија

Трг Славија обухвата простор између улица Краља Милана, Београдске, Макензијеве, Светосавске, Булевара ослобођења, Делиградске и Немањине.

Локација[уреди]

Трг се налази мање од 1,5 км јужно од Теразија (средишта града), а надморска му је висина 177 метара. Простор који покрива дуг је 130 м, а широк 110 м. Већи део припада градској општини Врачар, док мањи део припада другој општини, Савском Венцу.

Историја[уреди]

Раздобље пре Другог светског рата[уреди]

Све до 1880-их година подручје данашњег трга била је велика бара на источном рубу града, где су Београђани ловили дивље патке. Обликовање тог простора у трг започео је добро познати шкотски предузетник Френсис Макензи, купивши велик комад земље изнад данашњег трга који је касније рапоредио на мање парцеле намењене за даљу продају (тај део касније је назван Енглезовац). Убрзо након тога онде је изградио и сопствену кућу, која је 1910. године претворена у Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета. Друге, мање зграде које су се ту налазиле, биле су познате кафане „Три сељака“ и „Рудничанин“, које су срушене пре и за време Другог светског рата.

Након Другог светског рата[уреди]

Године 1947. трг мења име из „Славија“ те добија службено име „Трг Димитрија Туцовића“, по истакнутом српском социјалисти који је живо и радио на прелазу из 19. у 20. век. У његову част постављено је и бронзано попрсје, рад Стевана Боднарова. Године 1962. отворен је хотел Славија, који је проширен и модернизиран 1989. те данас поседује четири звездице. Дана 24. марта 1989. на овом тргу отворен је први Мекдоналдс ресторан на подручју источне Европе. Почетком 2000-их година тргу је поновно службено враћено име „Славија“.

Саобраћајна важност[уреди]

Славија је једна од најпрометнијих локација у Београду. То је једно од ретких места у граду на којем прометују све три врсте јавног превоза: трамваји, тролејбуси и градски аутобуси, тако да су прометне гужве учестала појава. Друмски кружни ток промета грана се у осам улица које настављају према другим деловима града.

Архитектура[уреди]

Због узастопних грађевинских преинака и промена које се изводе, Славија је постала синоним за ружно и архитектонски девастирано подручје. Позната је и београдска урбана легенда о „проклетству Митићеве рупе“, што је назив за низ неуспелих пројеката градње модерне робне куће на Славији, а име носи по Влади Митићу, који је неуспешно започео споменути пројекат још пре Другог светског рата. Иако су касније постојала бројна решења, пројекат чак ни данас није реализован.[1]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Славија