Славка Атанасијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Славка Атанасијевић

Slavka Atanasijevic.jpg

Информације
Датум рођења 2. новембар 1850.
Место рођења Осијек (Аустроугарска)
Датум смрти децембар 1897.
Место смрти Беч (Аустроугарска)
Дела

Славка (Алојзија) Атанасијевић (Осијек, 2. новембар 1850Беч, децембар 1897) је била српска пијанисткиња и композиторка.

Биографија[уреди]

Породица Атанасијевић је цинцарског порекла и била је у сродству с породицом Карамата из Земуна. Славка је кћерка осјечког лекара и културног радника Василија Атанасијевића (Бешеново, Срем, 1795 – Осијек, 1877), сарадника и пријатеља Вука Караџића. Мајка Персида пл. Дука била је из Арада. Сестра Марија (Осијек, 1842 – Сомбор, 1891), удата Веселиновић, била је сликарка. Славка и Марија су имале још три брата и две сестре. Сви су били образовани.

Од детињства је стицала опште и музичко образовање под очевим надзором. Учила је углавном приватно, код цењених осјечких педагога: природне науке код др Живка Вукасовића (1829–1874), зоолога и ентомолога, редовног члана Југославенске академије знаности и умјетности, цртање код сликара Хуга Конрада фон Хецендорфа (1807–1869) и др. Поред матерњег, говорила је немачки, француски и мађарски језик.

Музику је учила приватно у Осијеку: соло певање код Ивана Непомука Хумла (1820–1896), виолину код Теодора Махулке (1848–1920), хоровође Хрватског певачког друштва Липа, а клавир код Ђуре Тришлера. Усавршавање у клавиру продужила је самостално и на студијама у Бечу. Била је изванредан аутодидакт, те је композицију савладала преко познатог уџбеника Адолфа Бернхарда Маркса (1795–1866), Наука о музичкој композицији: пракса и теорија (Die Lehre von der musikalischen Komposition praktisch-theoretisch, I–IV, 1837–1847).

Почела је да концертира 1874. године, на друштвеним и добротворним приредбама. Изводила је туђа, популарна, као и своја дела. Наступала је у Сомбору, Осијеку (с Хрватским певачким друштвом Липа), Новом Саду, Суботици, Загребу, Пешти, Грацу и Бечу. Свирала је и у аустријским бањама (Бад Аусе, Бад Глајхенберг, Карлзбад, Маријенбад, Бад Ишл). Из јавног живота повукла се 1882, после несрећне удаје за пољског сликара Анджеја Еугењуша Квајтковског, катастарског пристава и геометра у Босни.

Као пијанисткиња и композиторка доживела је признања оновремених педагога, уметника и критичара (Фрањо Кухач, Антун Шварц и др). Почела је да компонује још у најранијој младости. Познате су само три њене клавирске композиције. То су варијације и фантазије на народне и градске мелодије. Музичка критика и историографија запазиле су у њеним делима утицај бриљантног, виртуозног салонског стила Александра Драјшока и Франца Листа.

Њена музичка заоставштина није сачувана у целости, а налази се у архиву Хрватског певачког друштва Липа у Осијеку. У Архиву Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу похрањена је биографска грађа коју је Фрањо Кухач прикупио за свој необјављени Biografski i muzikografski slovnik.

Значајна дела[уреди]

Клавирске композиције[уреди]

  • Na te mislim. Fantasie de Concert, pour Piano-Forte, op. 1. Lith. Anst. V. Engelmann & Mühlberg, Leipzig s. a. pp. 3–15, 40; друго издање: Наклада Краљ. Свеуч. Књижаре Фр. Жупана (Ст. Кугли), књижаре Л. Хартмана, Загреб б. г.
  • Ustaj, ustaj, mili rode, i duboki san svoj stresi. Chansonette Slave. Variée pour le piano, op. 2. Lith. de Engelmann et Mühlberg, Leipzig s. a., str. 3–13, 40.
  • Reflets du printemps. Polka Caprice pour Piano, op. 6. Lith. de Engelmann & Mühlberg, Leipzig s. a., str. 2–9, 40.

Нотна издања[уреди]

  • Из новосадских салона. Албум салонских игара за клавир. Приредила Маријана Кокановић. Матица српска, Нови Сад 2010: „Одсјаји пролећа“ / „Reflets du printemps“ (Polka Caprice), op. 6, стр. 34–42, коментари приређивача на стр. 7, 10–11, 13, 14, 17–18, 20. и 33.

Дискографија[уреди]

  • Одблесци пролећа, Polka caprice, оп. 6; На те мислим. Концертна фантазија на тему српске популарне песме, оп. 1, на компакт-диску: Српска клавирска музика. У част дама романтичне епохе, Јасмина Јанковић, клавир. Издавач: Коло српских сестара, Београд 2008; друго издање: 2011.

Литература[уреди]

  • St. Ma. (Stanislav Marijanović), Atanasijević, Slavka (Aloysia), u Hrvatski biografski leksikon, knj. 1 (A – Bi), gl. ur. Nikica Kolumbić, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb 1983, pp. 261; (Nepotpisano),
  • Atanasijević, Slavka (Aloysia), u Leksikon jugoslavenske muzike, knj. I (A – Ma), gl. ur. Krešimir Kovačević, Jugoslavenski leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 1984, pp. 23;
  • Miroslava Hadžihusejnović-Valašek, Srpski muzičari u Kuhačevom Biografskom slovniku, у Корнелије Станковић и његово доба, зборник радова, ур. Димитрије Стефановић, Српска академија наука и уметности (Научни скупови, књ. XXIV, Одељење ликовне и музичке уметности, књ. 1) – Музиколошки институт САНУ, Београд 1985, стр. 259–286;
  • Ђорђе Перић, Жене композитори у српској музичкој библиографији, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику, Нови Сад 1994, бр. 14, стр. 183–188;
  • Александар Васић, Атанасијевић, Славка Алојзија, у Српски биографски речник, књ. I (А – Б), гл. ур. Младен Лесковац, Александар Форишковић и Чедомир Попов, Матица српска, Нови Сад 2004, стр. 298–299;
  • Драгана Јеремић-Молнар, Српска клавирска музика у доба романтизма (1841–1914), Матица српска, Нови Сад 2006;
  • Маријана Кокановић, Игре и маршеви у српској клавирској музици XIX века. Културна повезаност у јавном и приватном животу (необјављена магистарска теза одбрањена 2008. на Катедри за музикологију и етномузикологију Академије уметности Универзитета у Новом Саду, ментор: др Даница Петровић; примерак тезе у Библиотеци Академије уметности у Новом Саду), стр. 42, 43, 132. и 135;
  • Маријана Кокановић, Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности српског грађанства у XIX веку (необјављена докторска дисертација предата 2011. Академији уметности Универзитета у Новом Саду, Катедра за музикологију и етномузикологију, ментор: др Даница Петровић; примерак дисертације у Библиотеци Академије уметности у Новом Саду), стр. 49, 50, 71, 72, 73, 95, 138, 139, 146. и 147.