Славонска крајина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Славонска крајина 1849. године

Славонска крајина или Славонска војна крајина је била део граничног подручја Војне крајине у Хабзбуршкој монархији, који се налазио у јужним деловима Славоније и Срема. Данас је ово подручје подељено између Хрватске и Србије.

Географија[уреди]

Славонска крајина је била подељена на три регименте: петроварадинску, бродску и градишку. 1849. године, овај део Војне крајине на југу се граничио са Босанским пашалуком и Кнежевином Србијом, на северу са Краљевином Славонијом и Војводством Србијом и Тамишким Банатом, на истоку са Банатском крајином, и на западу са Краљевином Хрватском и Хрватском крајином. У 18. и 19. веку, Славонска крајина је укључивала и југоисточни део Бачке, познат као Шајкашка (видети чланак: Шајкашки батаљон).

Значајнији градови и насеља Славонске крајине били су: Брод, Градишка, Петроварадин, Винковци, Сремски Карловци, Стара Пазова, Земун и Сремска Митровица.

Историја[уреди]

Током историје, термин "Славонска крајина" се користио за различите територије. Оригинална Славонска крајина се налазила на подручју данашње централне Хрватске и такође је била позната под именом Вараждински генералат. Ова првобитна Славонска крајина је формирана од делова територије некадашње Бановине Славоније.

После Карловачког мира из 1699. године, Хабзбуршка монархија проширује своју територију на подручје данашње Славоније и Срема и формира нове војне границе дуж Саве и Дунава, а такође и дуж Тисе и Мориша у Бачкој и Поморишју. Нови делови војне крајине били су подељени у два генералата; један је укључивао подручје од Градишке до реке Тисе, а други подручја дуж Тисе и Мориша. До средине 18. века, цела Славонија се налазила под војном управом. 1745. године, северни делови Славоније и Срема долазе под цивилну управу и у њима се организује жупанијска власт. Јужни делови Славоније и Срема остају под војном управом и реорганизују се као Славонска крајина, док се подручје старе Славонске крајине реорганизује као Вараждинска секција Хрватске крајине.

Славонска крајина је постојала до 1882. године, када, након њеног укидања, ово подручје долази под цивилну (жупанијску) власт.

Демографија[уреди]

  • 1820. године, у Славонској крајини је било 117.933 католика и 117.274 православних.
  • 1870. године, у Славонској крајини је било 246.901 становника, од чега 143.873 католика и 92.991 православних. У бродској и градишкој регименти је било више католика него православних, док је у петроварадинској регименти било 102.765 становника, од чега 70.172 православних и 24.380 католика.

Култура[уреди]

На подручју Славонске крајине налазили су се Сремски Карловци, значајно културно и политичко средиште Срба у Хабзбуршкој монархији. У овом граду је било седиште српске Карловачке митрополије (од 1848. патријаршије), а ту је проглашена и аутономна Српска Војводина 1848. године.

Види још[уреди]