Славујевце

Координате: 42° 53′ 17″ С; 21° 49′ 06″ И / 42.888° С; 21.818333° И / 42.888; 21.818333
С Википедије, слободне енциклопедије
Славујевце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.394
Географске карактеристике
Координате42° 53′ 17″ С; 21° 49′ 06″ И / 42.888° С; 21.818333° И / 42.888; 21.818333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина348 m
Славујевце на карти Србије
Славујевце
Славујевце
Славујевце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Славујевце је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 394 становника (према попису из 2002. било је 431 становника).

Етимологија[уреди | уреди извор]

У имену овог села има поетике целоr краја. У Сушици се човек нигде пријатније не осећа него у Славујевцу. Шумовите дубраве, липари, долинице пуне зеленила и цвећа у мају и јуну одјекују од песме славуја више но ма где у долини Сушице. Мора да је та атмосфера инспирисала људе да овом селу даду ово поетично име које се тако лепо уклапа у овај зелени и распевани птичји рај.

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Славујевце је засељено у долиници коју је река Сушица, уз помоћ многих мањих поточића, извајала на око два километра низводно од Игришта, а на удаљености од 16 километара од Лесковца, идући путем уз Сушицу. Но, благодарећи томе што је пут поред реке Сушице неупотребљив, Славујевчани иду у Лесковац преко Мирошевца, чиме продужују одстојање свога села од Лесковца за девет километара.

Хидрографија[уреди | уреди извор]

Атар села Славујевца избраздан је многим долинама којима теку поточићи. То су: Липар, Дубрава, Стојаново долинче, Цветково долинче, Ђоринско долинче, Параспур и Долинче. Долинице се сливају у правцу воденог тока Сушице. Ceм тога има доста и кладенаца, од којих су значајнији Бучало и На прогон. Због обиља текуће и изворске воде, цео атар овог села је у зеленилу и делује пријатно готово весело, супротно од суморне слике коју даје село Игриште.

Земља[уреди | уреди извор]

Ово село има атар у укупној површини од 593 хектара, од које на обрадиву земљу пада 247 хектара, док је под шумом 283 хектара. Воћњаци захватају 11 хектара, не рачунајући касније установљени воћњак пољопривредне задруге „14. август" из Мирошевца. Земља носи ове називе: Њиве: Чардачине, Смрче, Пшеничиште, Старо гробље, Прогон и Пландиште, Црната долина, Колибиште, Бучало, друго Колибиште, Стојаново долинче, Бузалуци-Ђорински, Ржиште, Цветково долинче, Големи забел, Параспур, Ограђа, Рид, Дубрава, Арничке - Стојково долинче, Крушкар. Ливада има мало. Шуме носе називе: Међе, Колибиште, Големи забел, Стојаново долинче, Пален лисник, Суво ливаче-Бузалуци са пропланком у средини под травом, који се зове арница, Врчарски-Големи забел, Каменолом (где поред шума има и винограда), Дубрава, Благојев забел-Јовинско, Зорин забел, Јованкин забел, Раскрсје (на тромеђи мирошевачкој, тодоровачкој и славујевачкој) Црната долина, Малско (било подељено на махале у селу). Виногради се налазе на месту Колибиште, Чардачине, Ограђа и Голи рид. Укупно их има око пет хектара.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Славујевце живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (40,6 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 106 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 538
1953. 601
1961. 573
1971. 540
1981. 532
1991. 484 477
2002. 431 437
2011. 394
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
424 98,37%
Македонци
  
1 0,23%
непознато
  
3 0,69%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Славујевце се налази на путу који иде уз Сушицу од Доње Јајине до Игришта. Запуштен изнад села Кукуловца и Дрводеље, овај пут је постао неупотребљив за најудаљенија села Сушице: Славујевце и Игриште. Збоr тога је од Славујевца изграђен и одржаван макадамски пут до села Мирошевца, којим се ово село служи као саобраћајницом и за сам Лесковац, иако је овај заобилазни пут од оног кроз Сушицу дужи девет километара.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј. В. Јовановић, Лесковачко поречје (други-посебан део), Лесковачки зборник 13, 35-37 страна, Лесковац, 1973
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]