Сливен
| Сливен Сливен |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Сливенска област |
| Становништво | |
| Становништво (12. 06. 2008.) | 106.434 |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 243 m |
 Сливен
Сливен на мапи Бугарске
|
|
| Остали подаци | |
| Веб-страна | www.sliven.bg |
Координате: 42° 40′ 60" СГШ, 26° 19′ 60" ИГД
Сливен је осми по величини град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене Сливенске области.
Град Сливен је некада у бугарском народу био познат као средиште хајдучије у време отоманске владавине, па је добио надимак „Град 100 војвода“.
Садржај |
Природни услови [уреди]
Град Сливен се налази у средишњем делу Бугарске, на око 300 км источно од Софије, а око 100 км од Црног мора. Поред града пролази важан саобраћајни правац Софија - Бургас. Област Сливена представља најсевернији део историјске покрајине Тракија. Град се сместио у јужном подножју планине Сињи Камен, дела планинског система Балкана. Ова планина се веома стрмо издиже изнад града, па се са оближњих врхова пружају лепе визуре на град и окружење.
Клима у граду је измењено континентална са снажним утицајем средоземне, што се огледа посебно у веома жарким и сувим летима.
Историја [уреди]
Сливен је првобитно био трачко насеље. Током већег дела средњег века град био у саставу Бугарске. У 14. веку град је пао под власт Османлија. У 19. веку Сливен је постао једно од средишта бугарског народног препорода. 1885. године град је постао део савремене бугарске државе.
Становништво [уреди]
По проценама из 2008. године град Сливен има 106.434 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари православне вероисповести. Остатак су Роми, Турци и Јермени. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||||
