Слободан Бајић Паја

Из Википедије, слободне енциклопедије
СЛОБОДАН БАЈИЋ ПАЈА
Слободан Бајић Паја
Слободан Бајић Паја
Датум рођења 26. јун 1916.
Место рођења Шидски Бановци,
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Датум смрти јул 1943. (27 год.)
Место смрти друм Тузла-Зворник,
Хрватска НД Хрватска
Професија студент

Члан КПЈ од 1938.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а политички комесар
ГШ НОВ и ПО Војводине

Народни херој од 5. јула 1952.

Слободан Бајић Паја (Шидски Бановци, 26. јун 1916 — друм Тузла-Зворник, јул 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 26. јуна 1916. године у Шидским Бановцима, селу у хрватском делу Срема. Потиче из православне свештеничке породице. Од 1922. године је живео у Пећинцима, где му је отац Божидар био премештен. Ту је завршио основну школу, а гимназију 1935. године у Сремским Карловцима.

Филозофију је студирао на Филозофском факултету у Београду, где је постао један од истакнутих активиста студентског покрета. Сарађивао је Павлом Папом, који је био један од политичких руководилаца студентског покрета на Београдском универзитету. Слободан је као студент више пута долазио у Сремске Карловце, где је окупљао средњошколску омладину, будуће скојевце, који су га познавали из гимназије, а неки су долазили из Нових Карловаца, где је Паја често боравио код свог деде.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1938. године. Био је популаран партијски радник у Београду и Војводини. Ухапшен је 12. маја 1938. године у Београду, заједно са двадесет студената. Био је један од учесника бекства робијаша-комуниста, из затвора у Сремској Митровици 22. августа 1941. године. Међу фрушкогорским партизанима почео је као борац. Октобра 1941. године био је на политичком раду у селу Шуљми, на падинама Фрушке горе.

У фебруару 1942. године постао је политички комесар Прве чете Фрушкогорског партизанског одреда, а командир чете је био Марко Перичин Камењар. У току маја исте године, Паја је постао политики комесар Одреда.

Као политички комесар Штаба Сремског партизанског одреда, 4. новембра 1942. године, заједно са Шестом источно-босанском ударном бригадом прелази из Срема у источну Босну. Априла 1943. године Паја је постављен за првог политичког комесара Прве војвођанске ударне бригаде, а у мају, исте године, постаје политички комесар Оперативног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Војводине.

После Пете непријатељске офанзиве, овај Штаб се састао са Врховним командантом НОВ и ПОЈ Јосипом Брозом Титом, чијом је наредбом постао Главни штаб Народноослободилачке војске и партизанскиг одреда Војводине. Од команданта, заменика команданта Штаба и политиког комесара Слободана Бајића Паје, Тито је био детаљно обавештен о развоју НОБ-а у Срему и Војводини. Враћајући се из Врховног штаба НОВ и ПОЈ, јула 1943. године, на путу за Срем, Паја је погинуо у борби с Немцима на друму Тузла-Зворник.

Паја је после рата сахрањен у заједничкој гробници, са Јанком Чмеликом, Бошком Палковљевићем Пинкијем и Станком Пауновићем Вељком, на Спомен гробљу у Сремској Митровици.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]