Слободан Трајковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Трајковић

Slobodan Trajković, portrait.jpg

Информације
Датум рођења 1954.
Место рођења Приштина (ФНР Југославија)
Дела

Слободан Трајковић (Приштина, 1954) је српски сликар који живи и ради у Лондону и Београду.

Биографија[уреди]

Студирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 19731978. а потом је постдипломске студије похађао од 1978. до 1980. на истој Академији. На специјализацији је боравио на Ecole Nationale, Superieure des Beaux Arts у Паризу 19821983. године.

Уметничко дело[уреди]

Као млад уметник Слободан Трајковић је радикално подривао изглед форме сликарства, стварајући разноврсне и волуминозне структуре. Већ тада је одбацио академски језик уметности и започео стварање просторних радова и инсталација који су припадали тадашњем преокрету уметност осамдесетих у Београду. Он је касније потпуно напустио идеју „прављења“ слике, што је био одлучујући корак ка једном специфичном естетичком стању употребе боје којом је организовао један истовремено фигуративни и апстрактни микс, који су чиниле углавном хроматски агресивне, визуелно веома променљиве структуре. Као уметнику прелазног периода између осме и девете деценије прошлог века, Трајковићу је остављено на располагање да се аутоматски ухвати неконтролисане активности своје сликарске руке. Затим је дуго година живео у Њујорку где је школа апстрактне уметности још увек била активна инспирација за тамошње уметнике. Он је био суочен са озбиљним креативни помаком услед сукоба између европских и америчких уметничких схватања. Затим се преселио у Лондон и тиме се вратио европској традицији којој више није недостајао некадашњи Нови свет креативног пластичког израза. Он је сада поново нашао оспоравану коегзистенцију противречности облика: органских-вештачких, шарених-ахроматских (или црно-белих), грубих-нежних, тврдих-крхких. Његова пиктурална изражајност је и даље суверено управљала његовим делом у новим серијама радова. Цртежи, објекти, скулптуре, инсталације, дводимензионални и тродимензионални радови изведени у различитим материјалима остали су у његовој познатој игри медијација. У његовим уметничким трагањима дијалектика је остала стална функција и креативни извор - ванвременски „ремикс“. Унутрашњи креативни развој за њега нема крај.

Самосталне изложбе[уреди]

Балканска рапсодија, 2012, зидна инсталација
  • 1976 Цртежи, Галерија Народног позиришта, Приштина
  • 1979 „Синтетичка стаза“, Галерија СКЦ, Београд
  • 1980 Слике и објекти, Галерија Дома омладине, Београд
  • 1982 Цртежи, Галерија градског позоришта, Шибеник
  • 1984 „Рајске приче“, Салом Музеја савремене уметности, Београд, Мала галерија, Музеја модерне уметности, Љубљана, Галерија „Медуза“, Копар
  • 1984 „Знаци“, „Необичне биљке“, „Рајске приче“, Галерија уметности, Приштина
  • 1984 Слике, објекти и цртежи, Уметничка галерија “Надежда Петровић”, Чачак
  • 1984 „Absurd Plants“, YAVA-1 Gallery, New York
  • 1985 „Battle Arena“, Alternative Museum, New York
  • 1985 Слике и цртежи, Галерија Модерне уметности, Љубљана
  • 1986 Paintings, Tomoko Liguori Gallery, New York
  • 1989 Слике, Галерија „Лада“, Београд
  • 1988 „Митолошки простор“, Галерија Себастијан, Београд, Галерија Себастијан, Вараждин
  • 1988 Цртежи, Галерија „Лада“, Београд
  • 1996 Слике, Галерија УЛУС, Београд
  • 1998 New paintings, Stefan Stux Gallery, New York
  • 2001 „Реке и обале“, Галерија Културног центра Београда, Београд
  • 2006 „Metamorphosis“, Florence Trust, London
  • 2007 „Метаморфозе“, Продајна галерија „Београд“, Београд
  • 2008 „На трагу меморије“, Галерија Звоно, Београд
  • 2009 "A Midsummer’s Night Dream", Ikona Gallery, Венеција
  • 2009 "A Midsummer’s Night Dream", Institute of Contemporary Arts, Singapore
  • 2012 „Откривање лица“, Галерија Блок, Нови Београд
  • 2012 „Балканска рапсодија“, Галерија Озон, Београд

Библиографија (избор)[уреди]

Транзиција, 2011, зидна инсталација

Награде[уреди]

  • 1979 Прва награда за сликасртво, Политикин отворени атеље, Београдски сајам, Београд
  • 1981 Прва награда за цртеж, Салон младих, Музеј града, Шибеник
  • 1982 Grand prix, V anniversary YAVA-1, Alternative Museum, New York
  • 1984 Прва награда за сликарство, Салон младих, Галерија „Боро и Рамиз“ Приштина
  • 1984 Друга награда за сликарство, III југословенски бијенале уметности, Equitable Gallery, New York
  • 1985 Прва награда за сликарство, XIII бијенале младих, Модерна галерија, Ријека
  • 1986 Прва награда за сликарство, 27 Октобарски салон, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
  • 1989 Прва награда за сликарство, Уметничка колонија Ечка, Галерија савремене уметности, Зрењанин
  • 2002 Лонгинова награда за постигнуће у визуелним уметностима, УЛУС, Београд

Извори[уреди]

Види још[уреди]