Слободарска партија Аустрије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Слободарска партија Аустрије
FPO
Лого Слободарске партије Аустрије
Лидер Хајнц-Кристијан Штрахе
Основана 7. април 1956.
Држава Застава Аустрије Аустрија
Званичне новине Нове слободне новине (Neue Freie Zeitung)
Млади огранак Слободан круг омладине (Ring Freiheitlicher Jugend)
Број чланова 40.000
Идеологија Аустријски национализам,

Национални либерализам,
Евроскептицизам,
Социјални конзервативизам,
Антиглобализам.

Политичка позиција Десница
Народна скупштина Аустрије
40 / 183
Федерална скупштина
4 / 62
Европски парламент
4 / 18
[www.fpoe.at интернет страница]

Слободарска партија Аустрије (нем. Freiheitliche Partei Österreichs, FPÖ) је националистичка политичка партија у Аустрији. Њен председник је Хајнц-Кристијан Штрахе.

Историјат[уреди]

Слободарска партија Аустрије (СПА) је званично основана 1956. године са коренима пан-Германског покрета, који је укључивао елементе либерализма и национализма. Странка вуче корене још из Револуције слободних права 1848. године из Хадсбург арене. Претходнице СПА су биле велика Немачка народна странка и Савез независних, које су заједно освојиле 12% гласова на изборима 1949. године.

Први лидери СПА су били Антон Реинтхалер и Фридрих Петер, бивши припадници НСДАП-а. За своје главне политичке противнике СПА је тада имала антиклерикалне и економске либерале, а за главни политички курс је узела пан-Германски национализам.

Током осамдесетих година двадесетог века, СПА се под вођством Норберта Штегера позиционирала као либерал-демократска странка, и ушла је 1983. године у коалициону Владу са социјал-демократама. Мало након тога на локалним изборима СПА је претрпела огроман неуспех и то је довело до нетрпељивости чланова према вођству странке. Тада је дошло до свргавања пролибералног вођства 1986. године на Инзбуршком Конгресу и на главне функције у СПА долазе ултра-националисти на челу са Јергом Хајдером који је по образовању доктор правних наука. Социјал-демократска партија је одмах након тога раскинула коалицију са СПА и формирала власт са Народном странком.

Странка под вођством Хајдера[уреди]

Јерг Хајдер је пре него што је постао лидер странке био је председник омладинске организације СПА, главни уредник часописа Корушке вести и депутат у парламенту. Тада се изјашњавао као либерал, али је убрзо променио политички курс. Под његовим вођством странка је остваривала изузетне резултате, а први се десио 1989. године када је СПА убедљиво победила на покрајинским изборима у Корушкој.

Када је 1991. године социјал-демократски депутат у парламенту прозвао Јерга Хајдера и СПА да заступају национал-социјалистичку политику, Хајдер му је реплицирао: Данас не може бити Трећег рајха, зато што је Трећи рајх развијао своју политику, за шта сте ви у Бечу неспособни!. Иначе оба родитеља Јерга Хајдера су били чланови Национал-социјалистичке партије.

Током 1993. године незадовољни либерали унутар СПА одвојили су се из странке и формирали Либерални форум у доњем дому парламента узурпирајући мандате СПА. Главни разлог за расцеп у странци је проузрокован иступањем СПА из Либералне интернационале, за шта су либерали кривили конзервативну фракцију на челу са Јергом Хајдером. Но упркос оспоравању мандата од стране СПА и њених вођа, Либерални форум је успео да се одржи у парламенту неколико година и преотме већину чланова Слободарске партије Аустрије, али је на наредним изборима до ногу дотучен од стране СПА и њеног лидера Јерга Хајдера.

Под вођством Јерга Хајдера популарност партије код становништва је стално расла. Највећу популарност је Слободарска партија Аустрије постигла 1999. године на парламентарним изборима, када је постала најјача политичка снага у Корушкој и Аустрији. На тим изборима СПА је освојила 27% гласова.

Почетком 2000. године Председништво СПА је одлучило да формира власт са Народном странком. То је довело до кратке изолације Аустрије од стране 14 земаља чланица Европске уније, због анти-ЕУ политике коју је заступала СПА. Почели су притисци и прозивке на рачун Аустрије да једина има екстремистичку власт у Европи, да узгаја семе екстремизма и нетолеранције према другим народима, да је штетна за међународни поредак. То је довело до пада Владе и тада су власт формирале социјал-демократе са народњацима, али је и та Влада била кратког даха, те су 2002. године одржани нови парламентарни избори у Аустрији.

Јерг Хајдер је одговоран и за највећи губитак гласова своје партије, и то на парламентарним изборима 2002. године (губитак преко две трећине гласова) јер није желео да води јаку кампању већ се служио наређивањем из сенке не желевши да узме активно учешће у кампањи СПА. На тим изборима СПА је освојила 10,2% гласова.

Након тих избора Хајдер се веома посветио јачању СПА у Корушкој, и то је резултовало освајањем 42,5% гласова 7. марта 2004. године на покрајинским изборима. Његова политика је временом водила до многих контроверзних ситуација на политичкој сцени Аустрије и довела је до масовног одлива чланства сопствене партије.

Расцеп[уреди]

Почетком 2005. године СПА је већ била позиционирана као националистичка и популистичка странка, што се Хајдеру и још неким високим функционерима странке (иако су они били најодговорнији за такво политичко стање) није допадало, већ су желели да је одвоје од национализма и усмере ка модерној десници. Увидевши да нема подршку за тако нешто Јерг Хајдер је 4. априла 2005. године поднео оставку на место председника Слободарске партије Аустрије и формирао нову странку под именом Савез за будућност Аустрије (АЗБА). У Корушкој, главном језгру подршке СПА, комплетно чланство је прешло у нову странку Јерга Хајдера, док су у осталим местима у Аустрији углавном остали привржени СПА. Народна странка је тада раскинула сву сарадњу са СПА и почела сарадњу са новом Хајдеровом странком.

Убрзо након расцепа СПА је организовала састанак Председништва партије, и за новог председника СПА 23. априла 2005. године изабрала дотадашњег генералног секретара странке (по образовању стоматолог-зубарски техничар), Хајнца-Кристијана Штрахеа (Heinz-Christian Strache), тако заменивши вршиоца дужности председника Хилмара Кабаса.

На првим наредним изборима који су одржани 2. октобра 2005. године у Штајерској, одмерене су снаге између СПА и Хајдера. Слободњаци Хајнца-Кристијана Штрахеа освојили су 4,6% гласова, а Хајдер са својом странком 1,7% гласова. Обе партије нису освојиле довољан број гласова да би ушле у покрајински парламент.

Након тих избора одржани су и избори у Бечу 23. октобра исте године, када је кандидат СПА био њен нови лидер Хајнц-Кристијан Штрахе. Он је у својој кампањи највећу пажњу посветио антиемигрантској политици своје странке, захтевајући пооштравање закона о нелегалној емиграцији посебно према Турцима. Освојио је 14,9% гласова, док је Хајдерова странка освојила свега 1,2% гласова. Слогани СПА на тим изборима су били Отаџбина уместо ислама (Daheim statt Islam), Беч не сме постати Истанбул (Wien darf nicht Istanbul werden), Посао уместо досељеника (Arbeit statt Zuwanderung).

Но иако се узме у обзир да је СПА тада већ однела убедљиву победу над странком свог некадашњег лидера, мора се узети у обзир да и када се саберу укупни резултати обе партије то износи 16,1% а то је мање од 20% колико су некада имали заједно ове две странке пре расцепа на локалном нивоу у Бечу.

Странка данас[уреди]

По доласку Хајнца-Кристијана Штрахеа на чело СПА, странка је почела да се опоравља од расцепа који је доживела. СПА се позиционирала као странка урбаних људи, сељака, радника и интелектуалаца, националистичке провиниенције.

Јаким устројством унутрашње организације, повучених поука од расцепа, СПА је данас једна од најорганизованијих политичких партија у Европи и свету.[тражи се извор од 12. 2009.] Веома су ажурни и активни. Аустријски слободњаци веома воде рачуна о имиџу и понашању у јавности не дајући оправдање политичким противницима и њиховим медијима да их оптужују за екстремизам, као што су у прошлости радили.

На парламентарним изборима одржаним 2008. године главни слоган СПА је био Отаџбина у срцу! (Heimat im Herzen) и странка је освојила 17,5% гласова, чиме је учврстила своје бирачко тело, док је странка АЗБА Јерга Хајдера освојила око 12% гласова, што када се сабере износи 29,5% гласова и повратак старе популарности и подршке националистима у Аустрији. Тада су се сусрели лидери двеју партија и договорили о успостављању сарадње на свим нивоима.

Посебно треба нагласити да је СПА највише гласова 2008. године добила од стране Срба који живе у Аустрији, јер је једина подигла глас против нелегалног проглашења независности Косова и Метохије, дала је допринос изградњи многих православних храмова, успоставила сарадњу са српском дијаспором, црквом и националистичком Српском радикалном странком у Србији, када је Хајнц-Кристијан Штрахе говорио на завршном митингу СРС у Београду пред неколико хиљада окупљених људи.

На изборима за Европски парламент Слободарска партија Аустрије освојила је укупно са другим анти-ЕУ странкама у Аустрији око 38% гласова, док је сама освојила 19,3%.

СПА сарађује са многим себи програмски сличним партијама у Европи попут Националног фронта, Холандске партије слободе, Бугарске странке АТАКА, Швајцарске народне партије, Норвешком партијом напретка, Српском напредном странком и другим странкама које се залажу за национализам, антиглобализам и социјалну правду као главне политичке циљеве.

СПА је тренутно трећа по снази политичка партија у Аустрији, а заједно са АЗБА прва.

Главни програмски циљеви[уреди]

  • Очување националног идентитета, културе и суверенитета Аустрије.
  • Економски развитак Аустрије и социјална једнакост свих грађана.
  • Пооштравање закона и спречавање злоупотребе нелегалне асимилације и емиграције.
  • Неспровођење одлука ЕУ у Аустрији и прекид преноса надлежности са држава на ЕУ.
  • Спречавање уласка муслиманских земаља у ЕУ, а посебно Турске.

Истакнути чланови СПА[уреди]

Парламентарни успеси странке на изборима по годинама[уреди]

година број гласова проценат гласова број освојених места
1956. 283.749 6,5% 6
1959. 336.110 7,7% 8
1962. 313.895 7,0% 8
1966. 242.570 5,4% 6
1970. 253.425 5,5% 6
1971. 248.473 5,5% 10
1975. 249.444 5,4% 10
1979. 286.743 6,1% 11
1983. 241.789 5,0% 12
1986. 472.205 9,7% 18
1990. 782.648 16,6% 33
1994. 1.042.332 22,5% 42
1995. 1.060.175 22,0% 41
1999. 1.244.087 26,9% 52
2002. 491.328 10,0% 18
2006. 519.598 11,0% 21
2008. 857.028 17,5% 34
2013. 958.295 20,5% 40

Спољашње везе[уреди]