Слобода говора

Из Википедије, слободне енциклопедије

Слобода говора је право да се говори слободно, и да се износе ставови без цензуре и страха од казне. Често се као синоним користи израз слобода изражавања, који треба да нагласи да се не ради само о слободи вербалног говора, него и сваког акта тражења, примања или преношења информација или идеја независно од медија који се користи.

Универзална декларација о људским правима у члану 19, препознаје слободу говора као људско право. Први амандман Устава Сједињених Америчких Држава такође штити слободу говора. Амерички судови, међу којима и Врховни суд, у својим пресудама широко тумаче одредбе првог амандмана. Слобода говора се, по њима, не односи само на написану или изговорену ријеч. Тако је, рецимо, дозвољено запалити америчку заставу, а што је утврђено пресудом Врховног суда у предмету Тексас против Џонсона.

Међународни пакт о грађанским и политичким правима дефинише слободу говора као „право да се заступају одређена мишљења без ометања“.

Слобода говора није апсолутна у свим државама, те степен њене остварености варира од државе до државе. У неким државама слобода говора је ограничена законима који забрањују говор мржње. Постоје и државе у којима је, услед цензуре, слобода говора веома ограничена.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :